Naša gošća ovoga petka u podkastu Kompas je dr Katarina Begović, docent sa katedre za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Katarina je rođena 31.8.1987. godine u Beogradu, a nakon završene osnovne škole, upisuje Filološku gimnaziju u Beogradu, smer Klasična filologija. Osnovne studije je završila na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Srpski jezik i primenjena lingvistika.
Školovanje i profesionalni razvoj dr Katarine Begović
Školovanje je nastavila na Filološkom fakultetu, smer Srpska filologija. 2012. je odbranila master rad na temu „Semantički razvitak praindoevropskih binarnih opozitiva levi‒desni na srpskom i opšteslovenskom planu“, a 2020. godine i doktorsku disertaciju „Frazeologizmi sa komponentom živ na srpskom i južnoslovenskom govornom prostoru: dijahronijski i sinhronijski aspekt“.
Do sada je učestvovala na jednom nacionalnom skupu i 12 međunarodnih naučnih skupova i objavila ukupno 17 radova.
Oblasti interesovanja: istorija srpskog jezika, istorijska leksikologija, istorijska frazeologija, etnolingvistika. Zaposlena je na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na predmetima iz oblasti Istorija srpskog jezika.
Problematika „Zakona o rodnoj ravnopravnosti“ i rodno osetljivoga jezika
Dr Katarina je jedna od prvih koja je u javnosti istakla da je Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji sa sobom vuče primenu rodno osetljivog jezika uveden zbog pojedinaca koji pripadaju određenoj ideologiji. Ovim zakonom je došlo od obligatornosti (obaveznosti) rodno osetljivoga jezika u našoj zemlji što predstavlja presedan, jer nigde u Evropi nije tako.
Više puta je u javnosti je pomenula da živimo orvelovsku viziju sveta jer se na ovaj način ruše elementarne građanske slobode, uvodi se cenzura kao jedan od mehanizama „cancel“ kulture čijoj ekspanziji svakodnevno svedočimo. Ona ističe da čovek kao misleće biće protiv ovakvog vida ostrakizma mora ustati.
Samo da napomenemo, iako je odnedavno obligatornost rodno osetljivoga jezika stavljena na „pauzu“, svakoga trenutka se može dogoditi da njena obaveznost opet stupi na snagu. Kazne za nepoštovanje „Zakona o rodnoj ravnopravnosti“ vuče sa sobom kazne od 50.000 dinara do 2 000 000 dinara ukoliko se ne bi primenjivao. Prilikom donošenja ovog zakona, struka i lingvisti nisu konsultovani, što je itekako važno pomenuti.
Kulturne institucije od najvećeg značaja u našoj zemlji kao što su SANU, SPC i Matica Srpska nedvojbeno dele isti stav i protiv su uvođenja ovog zakona, što su već posvedočili na nekoliko tribina koje su održavane.
Suma sumarum, sama upotreba ovakvog jezika ukida unikatnost i prirodu srpskog jezika, pre svega bespotrebnim morfološkim nagomilavanjem te se na taj način stvaraju teško prohodne rečenice koje deluju veštački.
Da li je srpski jezik rodno osetljiv?
„Istina jeste da je srpski jezik dovoljno osetljiv, u smislu da poznaje kategorije gramtičkih rodova, koji delimično, ali nikad potpuno i nikad bez ostatka ne preslikavaju odnos polova u stvaarno, i u tom smislu se može reći da je srpski jezik osetljiv, često, kada postoji potreba za tim na pol. Osetljiv je tako da postoje komšija i komšinica, voditelj i voditeljka i tako dalje, onda kada za tim postoji potreba.
Nije rodno osetljiv, zato što rod nije isto što i pol. Rod je reč, leksema, koju mi koristimo da se prevede sa engleskog jezika pojam džendera, a zapravo leksema rod ima drugo značenje u našemu jeziku i vezuje se za genus.
Tako da, rodno osetljivi jezik bio bi onaj koji prepoznaje različite društvene uloge, pretpostavljam, a koji nisu više samo tradicionalne, u smislu istorijski potvrđene, muške i ženske uloge.
Tako da, srpski jezik jeste osetljiv na pol, onda kada za tim postoji potreba, a to nije uvek, ali nije osetljiv na rod, za sada, kao društveni konstrukt“, naglasila je dr Katarina u našoj emisiji.
Muški gramatički rod ima sposobnost da pokrije i osobe muškog i ženskog pola
„A to je da je nama prirodno da ja kažem zagovornici, a da mislim i na muškarce i na žene. Da kad se obratim studentima u učionici i kažem: „Dragi moji studenti.“ a tamo ima više devojaka nego momaka, jer takva je struktura na Filološkom fakultetu a da pritom studentkinje se ne osećaju uvređenima.
I ja sad kažem namerno studentkinje, a maločas sam rekla studenti zato što gramatički rod ima tu sposobnost u našem i ne samo u našem jeziku, da pokrije osobe muškoga i osobe ženskoga pola, onda kada ta komponenta pola u značenju nije relevantna. Tako da, muški gramatički rod služi kao nekakav kišobran.“ rekla je Begovićeva.
Žene treba da budu vidljivije u društvu, ali ne kroz jezik
„Želite žene da učinite vidljivijim? Super. Treba žene da budu vidljive, naravno. Nosioci različitih zvanja, zanimanja, titule i ostalo. Ta vidna, kako bih rekla, vodeća mesta u javnom životu, u društvenom životu ako pripadaju ženama to treba posebno istaći. Treba da se motivišu devojčice da budu to ako žele da budu. Nije ništa sporno. Ali to ne znači da morate to raditi kroz jezik.“
Navodeći ove reči Katarine Begović, možemo zaključiti da postovećivanje gramatičkog roda sa rodom bića ne može biti ništa drugo do manipualtivna zamena teza i to ne znači da će ženama biti bolje u društvu ako se koristi više imenica ženskog roda. Ovakve stvari jednostavno nemaju uzročno-posledičnu vezu.
Značaj ćirilice u kontekstu nacionalnog identiteta
Osim tema o rodno osetljivom jeziku, u razgovoru sa dr Katarinom Begović dotakli smo se važnosti očuvanja ćiriličnog pisma u kontekstu nacionalnog identiteta, toga da li rodno osetljiv jezik može ugroziti ćirilicu, merama potrebnim za jačanje svesti o značaju korišćenja ćirilice u svakodnevnom životu, kako bi trebalo pristupiti obrazovanju mladih o značaju ćirilice i o korišćenju ćirilice u digitalnom svetu i onlajn komunikaciji. Ako vas interesuju ove teme, pogledajte našu emisiju sa dr Katarinom:
