Наша гошћа овога петка у подкасту Компас је др Катарина Беговић, доцент са катедре за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Катарина је рођена 31.8.1987. године у Београду, а након завршене основне школе, уписује Филолошку гимназију у Београду, смер Класична филологија. Основне студије је завршила на Филолошком факултету Универзитета у Београду, смер Српски језик и примењена лингвистика.
Школовање и професионални развој др Катарине Беговић
Школовање је наставила на Филолошком факултету, смер Српска филологија. 2012. je oдбранила мастер рад на тему „Семантички развитак праиндоевропских бинарних опозитива леви‒десни на српском и општесловенском плану“, a 2020. године и докторску дисертацију „Фразеологизми са компонентом жив на српском и јужнословенском говорном простору: дијахронијски и синхронијски аспект“.
До сада је учествовала на једном националном скупу и 12 међународних научних скупова и објавила укупно 17 радова.
Области интересовања: историја српског језика, историјска лексикологија, историјска фразеологија, етнолингвистика. Запослена је на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на предметима из области Историја српског језика.
Проблематика „Закона о родној равноправности“ и родно осетљивога језика
Др Катарина је једна од првих која је у јавности истакла да је Закон о родној равноправности који са собом вуче примену родно осетљивог језика уведен због појединаца који припадају одређеној идеологији. Овим законом је дошло од облигаторности (обавезности) родно осетљивога језика у нашој земљи што представља преседан, јер нигде у Европи није тако.
Више пута је у јавности је поменула да живимо орвеловску визију света јер се на овај начин руше елементарне грађанске слободе, уводи се цензура као један од механизама „cancel“ културе чијој експанзији свакодневно сведочимо. Она истиче да човек као мислеће биће против оваквог вида остракизма мора устати.
Само да напоменемо, иако је однедавно облигаторност родно осетљивога језика стављена на „паузу“, свакога тренутка се може догодити да њена обавезност опет ступи на снагу. Казне за непоштовање „Закона о родној равноправности“ вуче са собом казне од 50.000 динара до 2 000 000 динара уколико се не би примењивао. Приликом доношења овог закона, струка и лингвисти нису консултовани, што је итекако важно поменути.
Културне институције од највећег значаја у нашој земљи као што су САНУ, СПЦ и Матица Српска недвојбено деле исти став и против су увођења овог закона, што су већ посведочили на неколико трибина које су одржаване.
Сума сумарум, сама употреба оваквог језика укида уникатност и природу српског језика, пре свега беспотребним морфолошким нагомилавањем те се на тај начин стварају тешко проходне реченице које делују вештачки.
Да ли је српски језик родно осетљив?
„Истина јесте да је српски језик довољно осетљив, у смислу да познаје категорије грамтичких родова, који делимично, али никад потпуно и никад без остатка не пресликавају однос полова у стваарно, и у том смислу се може рећи да је српски језик осетљив, често, када постоји потреба за тим на пол. Осетљив је тако да постоје комшија и комшиница, водитељ и водитељка и тако даље, онда када за тим постоји потреба.
Није родно осетљив, зато што род није исто што и пол. Род је реч, лексема, коју ми користимо да се преведе са енглеског језика појам џендера, а заправо лексема род има друго значење у нашему језику и везује се за генус.
Тако да, родно осетљиви језик био би онај који препознаје различите друштвене улоге, претпостављам, а који нису више само традиционалне, у смислу историјски потврђене, мушке и женске улоге.
Тако да, српски језик јесте осетљив на пол, онда када за тим постоји потреба, а то није увек, али није осетљив на род, за сада, као друштвени конструкт“, нагласила је др Катарина у нашој емисији.
Мушки граматички род има способност да покрије и особе мушког и женског пола
„А то је да је нама природно да ја кажем заговорници, а да мислим и на мушкарце и на жене. Да кад се обратим студентима у учионици и кажем: „Драги моји студенти.“ а тамо има више девојака него момака, јер таква је структура на Филолошком факултету а да притом студенткиње се не осећају увређенима.
И ја сад кажем намерно студенткиње, а малочас сам рекла студенти зато што граматички род има ту способност у нашем и не само у нашем језику, да покрије особе мушкога и особе женскога пола, онда када та компонента пола у значењу није релевантна. Тако да, мушки граматички род служи као некакав кишобран.“ рекла је Беговићева.
Жене треба да буду видљивије у друштву, али не кроз језик
„Желите жене да учините видљивијим? Супер. Треба жене да буду видљиве, наравно. Носиоци различитих звања, занимања, титуле и остало. Та видна, како бих рекла, водећа места у јавном животу, у друштвеном животу ако припадају женама то треба посебно истаћи. Треба да се мотивишу девојчице да буду то ако желе да буду. Није ништа спорно. Али то не значи да морате то радити кроз језик.“
Наводећи ове речи Катарине Беговић, можемо закључити да постовећивање граматичког рода са родом бића не може бити ништа друго до манипуалтивна замена теза и то не значи да ће женама бити боље у друштву ако се користи више именица женског рода. Овакве ствари једноставно немају узрочно-последичну везу.
Значај ћирилице у контексту националног идентитета
Осим тема о родно осетљивом језику, у разговору са др Катарином Беговић дотакли смо се важности очувања ћириличног писма у контексту националног идентитета, тога да ли родно осетљив језик може угрозити ћирилицу, мерама потребним за јачање свести о значају коришћења ћирилице у свакодневном животу, како би требало приступити образовању младих о значају ћирилице и о коришћењу ћирилице у дигиталном свету и онлајн комуникацији. Ако вас интересују ове теме, погледајте нашу емисију са др Катарином:
