Poznat po svom čvrstom karakteru, borbenom duhu, velikoj ljubavi prema svojoj otadžbini i kao neko ko je obeležio jednu eru srpske i svetske odbojke, Vladimir Vanja Grbić se uvek odazivao pozivu u nacionalni dres i predstavljao je na najbolji mogući način, i to u najtežim vremenima za naš narod u našoj novijoj istoriji.
Evropski je i olimpijski šampion sa reprezentacijom SR Jugoslavije i član odbojkaške Kuće slavnih. Koliko mu je značilo igranje za reprezentaciju, sa velikim žarom je govorio o tome u našoj emisiji:
„Mi smo hranjeni time da je igranje za reprezentaciju, za svoj narod, za svoju zemlju, čast. Da je čast da pogineš za svoju zemlju. I onda kada dobijete priliku, a borite se za to, nema veće privilegije, nema veće časti nego da obučeš nacionalni dres, da izađeš da igraš za svoj narod, ne postoji.
Međutim, kada vi od malih nogu nemate tu vrstu podrške, kada pokušaju da vas izvuku, izmuzu i tako, kakav ćete onda stav imati prema nacionalnom timu? Pa ne znam, sad ću da vidim, pa razmisliću. Za reprezentaciju se igra, nema boli, nema umor, nema pa ne znam, ne postoji, jer ne igraš za sebe, igraš za svoju zemlju, svoj narod, braniš sve svoje pretke i one koji te sada gledaju.“
Poen o kome se i dan danas priča u svetu odbojke, dokaz je da on svedoči ovo o čemu priča.
Odrastao je u Kleku koji je poznat po sportskim asovima
Poreklom Hercegovac, sin je čuvenog srpskog odbojkaša Miloša Grbića koji je sa reprezentacijom bio evropski šampion 1975. godine. Odrastao je u blizini Zrenjanina, u sada već čuvenom Kleku, koji je uz Vladimira iznedrio još dva velika sportska asa, njegovog rođenog brata Nikolu i jednog od najboljih evropskih košarkaša u istoriji košarke, Dejana Bodirogu.
Početak karijere
Vanja je svoju profesionalnu karijeru započeo kao šesnaestogodišnjak u dresu GIK Banata iz Zrenjanina, da bi nakon dve godine otišao u Mladost pa zatim i u Novosadsku Vojvodinu čiji je član bio pune tri sezone.
Nakon toga, kao jedan od najboljih igrača u Prvoj ligi SR Jugoslavije odlazi 1992. godine u Padovu. Period u Antonveti i Kuneu, dodatno je očvrsnuo njegov karakter. Često su ga u halama širom Italije dočekivali sa gromoglasnim, pogrdnim uzvicima sa tribina jer je tada srpski narod u Evropi bio okarakterisan kao okupatorski, agresorski i šta sve već ne, jer nije hteo da se povinuje čelnicima NATO pakta.
Odlazak u Italiju i čuveno gostovanje u emisiji „Porta, Porta“
Često je nazivan i „ciganinom“ ali u pogrdnom, žargonskom smislu te reči. Međutim, Grbić je sve to stoički izdržao. Vrhunac njegovog „razapinjanja“ u Italiji bio je u čuvenoj emisiji Bruna Vespe, „Porta, Porta“ kada je na perfidan način odbrusio svim italijanima, napomenuvši situaciju oko Istre gde je od strane Hrvata proterano preko 250.000 italijana.
Zamenemeli su i Ana Oksa (italijanska pevačica poreklom iz Albanije) koja je potencirala da je Slobodan Milošević zločinac i da ubija albansku decu na Kosovu, kao i Bruno Vespa i visoki italijanski zvaničnici koji su tada bili u emisiji, a koja se emitovala na poznatoj televiziji „Rai Uno.“
Grbić je rekao: „Šta vi mislite, da samo albanska deca stradaju na Kosovu i Metohiji i da li ja delim ljude na ove ili one?“ Na taj način, pokazao je veliku mudrost i predstavio se kao pravi ambasador srpskog naroda u Evropi.
Sportisti su najbolji ambasadori svoje zemlje
„Mi sportisti smo najbolji ambasadori svoje zemlje. Prvo zato što vrhunski radimo posao koji radimo, a drugo zato što ljudi počinju da vole našu zemlju zbog nas i kroz nas, ali isto tako mi kao ti ambasadori moramo strahovito da vodimo računa da svoju zemlju, svoj narod, nikada, zvog svoj individualnog nahođenja ne dovodemo u situaciju da nas gledaju kroz negativnu prizmu. Nikada.“ istakao je Vladimir Grbić u našoj emisiji.
Period nakon karijere i rad sa decom
Nakon karijere, Vanja je odlučio da se posveti radu sa decom kroz svoj kamp. Svake godine, u Srbiji se održava kamp gde dolaze deca iz preko 50 zemalja.
Cilj ovog kampa nije da nužno stvori profesionalne sportiste, nego pre svega zdrave jedinke i dobre ljude koji će graditi društvo, kako kod nas, tako i svuda u svetu.
„Razvoj kroz sport, odrastanje dece kroz sport, treba da bude vezano za jednu ozbiljnu figuru, a to je to je trener. Trener mora da ima pozitivne aspekte ličnosti, što znači, da vi u razgovoru sa tim trenerom prepoznate da on ima iste vrednosti koje vi prepoznajete kao prave, zato što će on preuzeti da bude edukator vašeg deteta.
Da ne ugrožavate njegov autoritet, da vi na utakmicama ne govorite kako vaše dete treba da igra i tako dalje, već da poštujući onaj pedagoški trougao, koji je u stvari sportski trougao, da roditelj i trener, odnosno roditelj i učitelj nikada ne dovode svoje autoritete u koliziju, već da u cilju deteta koje je na vrhu trougla budu složni, odnosno da svako radi svoj deo posla.“ istakao je Grbić i time ukazao kako se na zdrav način jedna mlada jedinka razvija kroz sport.
Osim svega navedenog, sa Vanjom smo pričali i o tome koliko je porodica važna u životu jednog olimpijskog i evropskog šampiona, koliko su sportski uspesi poput njegovog olimpijskog i evropskog zlata ili košarkaških medalja uticali na moral našeg naroda tokom teških vremena, kako ostati na putu pravih vrednosti uprkos stvarima koje se danas promovišu kroz sport i gde se i kada održava njegov sledeći kamp.
Mi se još jednom zahvaljujemo našem šampionu Vladimiru Grbiću na sjajnom izlaganju i izdvojenom vremenu, a vama ako se ove teme čine zanimljivim, pogledajte našu novu emisiju:
