Punih 29 godina navršilo se od kada je u američkoj bazi Rajt Peterson u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa, čime je okončan rat u BiH i uspostavljen njen ustavno-pravni poredak. Sporazum je poznat kao Dejtonski sporazum. Njime je stvorena državna zajednica BiH sastavljena od dva entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH, koji su potpisnici svih aneksa.
Dejtonski sporazum, nakon tronedeljnih pregovora, parafirali su tadašnji predsjednici Srbije Slobodan Milošević, takozvane Republike BiH Alija Izetbegović i Hrvatske Franjo Tuđman.
Sporazum je parafiran u prisustvu tadašnjeg državnog sekretara SAD Vorena Kristofera, a osim njega glavni američki posrednici bili su Ričard Holbruk i general Vesli Klark.
Dejtonski sporazum ne garantuje ljubav i prijateljstvo, ili ranije bratstvo i jedinstvo. On garantuje mir. Njime je okončan krvavi rat u BiH. Ni tada sve strane nisu bile njime zadovoljne. Ipak, samo jedna strana vremenom je shvatala koliko je značajan – srpska. Za Bošnjake, još iz vremena Alije Izetbegovića, taj sporazum je bio „ludačka košulja“.
Intervencijama visokih predstavnika, ali i zapadnih ambasada, taj sporazum maltene je potpuno promenjen. Bošnjaci od 1995. taj sporazum vide kao neprijatelja države. Iako mu je promenjena suština, on je i danas jedina sigurnost za mir. I kao takav, za Srbe je svetinja. U prilog tome govori i činjenica da je u Republici Srpskoj danas praznik, neradni dan. U FBiH dan kao i svaki drugi.
Praznovanje
Sa srpskim narodom je problem što ima mnogo toga da pamti i zlopamti, i to ne iz neke daleke praistorijske prošlosti. Naprotiv, ružna sećanja su sasvim sveža iz dva svetska rata, iz raspada dve Jugoslavije, bombardovanja osiromašenim uranijumom, medijske satanizacije. Otuda i mnogi značajni datumi koje Srbi obeležavaju, da bi zapamtili pa makar i oprostili.
Uprkos tome neki ljudi obeležavanje velikih datuma iz prošlosti posmatraju pre svega kao neradne dane. Gledaju kako da ih povežu sa prethodnim ili narednim vikendom i planiraju kraća putovanja. Ili naprosto nalaze priliku da se dobro odmore i naspavaju, a da pri tome ne znaju šta se i zašto svečano obeležava tog i tog datuma. Srećom, sve je manje takvih. Delom i zato što srpska država, pravoslavna crkva, školstvo, mediji danas na tome rade više nego ranije.
Praznovanje, javno i privatno, značajnih istorijskih događaja ima veliku simboličku emocionalno-psihološku dimenziju. Burna istorija srpskog naroda može se očitati prema istoriji promene imena ulica u centru Sarajeva, Zagreba, Skoplja.
BiH – posebna priča
BiH je u tom smislu posebna priča. Nacionalno i verski duboko podeljeno društvo u okviru jedne države, pored ostalih brojnih specifičnih problema, donosi i nevolje sa praznicima. Ne samo što svaka nacionalna zajednica obeležava svoje začajne istorijske datume jer oni bi, kao recimo verski, mogli da nesmetano koegzistiraju, čak da predstaljaju bogatstvo u razlikama.
Praksa da se uzajamno poštuju, čestitaju, tim povodom pozivaju kući na čast kao posebno važni gosti, dovodila je do zbližavanja uprkos razlikama. Sa nacionalnim istorijskim pamćenjem, pogotovo iz novije prošlosti sasvim je suprotno jer su te istorije krvavo ukrštene. Patriotizam i izdaja, kolaboracija i otpor, građanski rat, te oprečne interpretacije istih događaja dovode zajedničku BiH do pucanja po šavovima entiteta i kantona.
U takvim državama isti događaji su za jedne datumi ponosa, za druge datumi sramote. Za jedne trijumfa, za druge poraza. Dok jedni slave, drugi tuguju… Dobar primer predstavlja 21. novembar ’95, kada je ostvaren Dejtonski sporazum kojim je okončan građanski rat u BiH. Potpisale su ga sve tri nacionalne strane, garantovale sve velike sile u ime međunarodne zajednice. Zadovoljstva i nezdovoljstva su ravnomerno raspodeljena na troje, ali … Mastilo se nije ni osušilo, a arhitekta tog sporazuma Ričard Holbruk lansirao je subverzivnu tezu da je sporazum doneo mir, ali ne i političko rešenje, što je i politički i logički zamena uzroka za posledicu. Mir može da su uspostavi samo na osnovu političkog rešenja.
Sporazum danas
Dejtonski sporazum danas, nažalost, ugrožen je više nego ikada. Na njega kidišu mnogi – Bošnjaci, zapadne diplomate, delimično Hrvati, ali nekako još opstaje. Godinama je sistemski urušavan i menjan. Danas mnogi pričaju o njegovom duhu, ali ne o slovu. I pod duh su podvedene sve prevare i laži, dok se od slova pokušava napraviti mrtvilo na papiru.
Dejtonski sporazum nije dobio priliku da pokaže svoje dobre i loše strane, budući da je često selektivno i ciljano tumačen i primenjivan. Dobre strane nisu iskorišćene u dovoljnoj meri, a loše su umnožavane u političkoj borbi.
Sigurno je da ima svoje manjkavosti, ali 29 godina u BiH je mir. Često je napeto, usijano, ali je mirno. Samo da je to posledica Dejtonskog sporazuma, zar nije dovoljno?
(Aleksandar Stojanović za Kompasinfo)
