Nedavnim istraživanjem naučnici su utvrdili da je u pećini na severu Afrike, pre oko 15.000 godina, čovek sahranjen sa „neobičnom i specijalnom“ lekovitom biljkom, koja se i danas koristi u nekim tradicionalnim medicinama.
U pitanju je skromna žbunasta biljka- efedra.
To je najraniji poznati dokaz da su ljudi koristili ovu biljku i mogao bi rasvetliti misterije pogrebnih praksi i preistorijskog lečenja.
Otkriće je ostvareno u Pećini golubova, lokalno poznatoj kao Taforalt, u blizini grada Berkan na severoistoku Maroka. Između 2005. i 2015, arheolozi su pronašli skelete nekoliko odraslih ljudi i male dece u sedećem ili naslonjenom položaju.
Jedan od skeleta, muškarca starog 19-20 godina, nazvanog Individua 14, bio je sahranjen sa mnoštvom retkih i specijalnih stvari, uključujući životinjske kosti, kamenje i oker obojene predmete.
Istraživači su nedavno identifikovali stotine ugljenisanih ostataka sedam vrsta biljaka. Najzanimljivije otkriće je predstavljala efedra, poznata medicinska biljka korišćena hiljadama godina u tradicionalnim medicinama Indije i Kine.
Ta biljka ima brojne proklamovane zdravstvene koristi – od kojih mnoge nisu naučno potvrđene – poput lečenja prehlada i respiratornih bolesti. Takođe se preporučuje zbog sposobnosti da poveća energiju i doprinese smanjenju težine.
Jedan od njenih glavnih aktivnih sastojaka je efedrin, stimulans koji se često koristi za sprečavanje niskog krvnog pritiska tokom anestezije, kao i za tretiranje astme, narkolepsije i gojaznosti.
S obzirom na širok spektar mogućih upotreba, istraživači nisu potpuno sigurni zašto je čovek sahranjen sa ugljenisanim ostacima te biljke, iako imaju neke ideje.
Efedra je možda bila „lekovita hrana“ koja je konzumirana i zbog nutritivnih i zbog terapeutskih svojstava, radi ostvarenja nekoliko koristi istovremeno, poput umanjivanja gladi i održavanja zdravlja.
Dokazi uspešnog oporavka posle operacija kao što su vađenje zuba i trepanacija, koje su izvodili tamošnji ibero-mauretanski stanovnici, sugerišu da je efedra mogla biti korišćena u medicinske svrhe. Efedra je vazokonstriktor i mogla je biti primenjivana radi smanjenja gubitka krvi tokom tih hirurških procedura i kao pomoć u oporavku.
Istraživači kažu da nikad ne možemo potpuno razumeti namere ljudi koji su živeli pre 15.000 godina. Međutim, naglašavaju da je jasno da je ova neobična i specijalna biljka bila konzumirana u pogrebnom kontekstu, što kazuje da su ljudi shvatali njen značaj i posebna svojstva.
Konzumiranje specijalnih namirnica i stavljanje ostataka hrane u veoma simbolične kontekste, poput pogrebnih mesta, protumačeno je u drugim arheološkim kontekstima kao jasan pokazatelj gozbe i potencionalnog deljenja hrane sa pokojnicima.
„Pretpostavljamo da su u Pećini golubova ljudi koristili ili konzumirali neobične i specijalne namirnice kao deo 15.000 godina stare pogrebne prakse, i da je efedra imala značajno mesto među njima“, kažu istraživači, prenosi Aj-Ef-El sajens.
