Kada bi novac koji zemlje potroše na godišnjem nivou za vojne potrebe bio preusmeren u druge svrhe, njime bi se moglo rešiti pitanje siromaštva, ali i ozbiljnije boriti na ublažavanju klimatskih promena.
Tokom prošle godine u svetu su za vojne svrhe potrošene neverovatne 2.443 milijarde dolara, što je globalni rekord, odnosno najveći iznos novca koji je u svijetu do sada izdvojen u ove svrhe.
Pokazali su ovo najnoviji podaci Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), u kojima se ukazuje na to da su prošlogodišnji izdaci za 6,8 odsto veći nego 2022. godine.
Rast u svim regionima
Ono što zabrinjava jeste što su prvi put od 2009. vojni rashodi porasli u svih pet geografskih regiona, a posebno veliki porast zabilježen je u Evropi, Aziji i Okeaniji i na Bliskom istoku.
Prema rečima autora ove analize neviđeni porast vojne potrošnje predstavlja direktan odgovor na globalno pogoršanje mira i bezbjednosti u svijetu.
Upozoravaju na to da bi ovaj trend mogao dovesti do spirale akcija-reakcija u sve nestabilnijem geopolitičkom i bezbjednosnom globalnom pejzažu.
Okretanje glave
Poređenja radi, kada je u pitanju borba protiv sve većih klimatskih promena planirano je da na godišnjem nivou bude izdvajano oko 100 milijardi dolara, što predstavlja oko četiri odsto od pomenutog globalnog vojnog budžeta.
Još veći nesrazmer je kada se sagleda koliko se na godišnjem nivou izdvaja u borbi protiv siromaštva.
Prema nekim projekcijama neophodno je bar 37 milijardi dolara svake godine do 2030. da bi bio rešen ovaj problem, a što je oko 1,5 odsto od onoga što je tokom prošle godine izdvojeno za militarizaciju sveta.
Prema podacima Međunarodne organizacije rada 1,4 milijarde djece uzrasta do 15 godina nema socijalnu zaštitu, što ih, kako su upozorili, čini ranjivim na bolesti, lošu ishranu i siromaštvo.
Procenjuje se da trenutno u svetu ima oko 690 miliona ekstremno siromašnih. Najveći broj, oko 90 odsto u podsaharskoj Africi, istočnoj i južnoj Aziji.
Kada bi se pomenute 2.443 milijarde raspodelile ovim ljudima, svako od njih bi dobio po 300 dolara mesečno. Nažalost, ovaj novac odlazi na destrukciju, što samo po sebi opet dovodi do još većih klimatskih promena, ali i broja siromašnih.
Rat kao biznis
Sociolog i univerzitetski profesor Drago Vuković kaže da ovi primeri ukazuju na licemerstvo, posebno onih koji donose odluke i rukovode svetskim procesima, ali i na to kuda to ide ovaj svet u kojem je opstanak ljudi i planete stavljen u drugi plan, iza plemenskih ratova i pohlepe.
„Imamo toliko gladnih u svijetu, a i klima se mijenja ugrožavajući opstanak kako planete, tako i svih živih bića, a na drugoj strani vidimo koliko se novca izdvaja za oružje. To je sramota modernog svijeta“, kaže Vuković za “Glas Srpske”, komentarišući najnovije podatke SIPRI.
Na pitanje ko stoji iza ovog ludila i zbog čega, Vuković nema dilemu, navodeći da se iza svega krije neoliberalni kapitalizam i pohlepa ljudi koji su dio globalne duboke države, čije je sedište u SAD.
„Podsjetio bih da su oni prije par dana izglasali da Ukrajini pošalju dodatnih 60 milijardi dolara. Zamislite da taj novac ode recimo kao pomoć gladnima ili za borbu protiv klimatskih promjena?! Ali njima to nije u interesu. Nema tu profita. Oni žive na tuđoj nesreći. Opstaju na ratovima.
Bojim se da bi, ukoliko se nastavi s ovim naoružavanjem, moglo doći do globalnog kolapsa, koji bi vodio kraju ljudske civilizacije, a na šta je svojevremeno ukazivao i Samjuel Huntigton“, poručio je Vuković.
NATO zemlje
Inače prve na ovoj listi globalnih vojnih potrošača su SAD, koje su za odbranu tokom 2023. godine izdvojile čak 916 milijardi dolara, a na drugom Kina sa 296 milijarde dolara.
Amerika je tokom prošle godine povećala potrošnju za odbranu za 2,3 odsto u poređenju sa 2022, a Kina čak za šest odsto za isti period. Njihovi odbrambeni izdaci, kada se saberu čine otprilike polovinu ukupne globalne potrošnje na odbranu tokom 2023.
Osim Vašingtona i Pekinga na spisku su i Rusija, Indija, Saudijska Arabija, Velika Britanija, Njemačka, Ukrajina, Francuska i Japan.
Rusija je tokom 2023. povećala potrošnju na odbranu za 24 odsto i za to izdvojila ukupno 109 milijardi dolara. U poređenju sa 2014. godinom vojni izdaci Rusije porasli su za 57 odsto.
Ukrajina je zauzela osmo mjesto po vojnoj potrošnji sa 64,8 milijarde dolara. U poređenju sa 2014. vojna potrošnja Ukrajine porasla je za 1.270 odsto. Vojna potrošnja ove zemlje je tokom prošle godine bila 59 odsto veća od ruske.
Kada je u pitanju ostatak Evrope, na prvom mjestu je Poljska u kojoj potrošeno 31,6 milijardi dolara, što predstavlja rast od 75 odsto u odnosu na 2022.
Kada se posmatra NATO, odnosno 31 članica ovog vojnog saveza – tokom prošle godine je za vojnu potrošnju izdvojena i utrošena 1.341 milijarda dolara, što je jednako 55 odsto svetske vojne potrošnje.
Bliski Istok
I vojni rashodi na Bliskom istoku porasli su značajno, navode autori ove studije, dodajući da se radi o najvećoj godišnjoj stopi rasta u regionu koja je zabilježena u posljednjoj deceniji.
Izraelska vojna potrošnja, druga najveća u regionu poslije Saudijske Arabije, porasla je za 24 procenta i dostigla 27,5 milijardi dolara 2023.
Iran je bio četvrti najveći vojni potrošač na Bliskom istoku sa 10,3 milijarde dolara. Prema dostupnim podacima udeo vojnih rashoda koji se izdvaja za Korpus garde Islamske revolucije porastao je sa 27 odsto na 37 odsto, između 2019. i 2023.
Uprkos tome što je svetska potrošnja na odbranu dostigla rekorde, zemlje EU planiraju da povećaju svoje vojne budžete.
Tako se već mogu čuti komentari da će zbog geopolitičke situacije oni možda morati da oponašaju potrošnju iz hladnog rata od čak četiri odsto da bi bili ispunjeni planovi NATO-a.
Ako bi SAD i njeni saveznici iz Grupe sedam dostigli takav nivo, to bi predstavljalo više od 10.000 milijardi dolara dodatnih obaveza u narednoj deceniji.
Rekorder
Najveći porast potrošnje na odbranu na godišnjem nivou, gledano procentualno, primećen je, ma kako čudno zvučalo – u Kongu. Za godinu dana ova zemlja je izdvojila čak 105 odsto više novca za odbranu nego što je to bio slučaj u 2022.
