Kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen trebalo da održi govor za ambasadore EU, pokušala je da to uradi u stilu kao pank-rok zvezde, sličan onome koji je bivšem guverneru Banke Engleske, a danas kanadskom premijeru Marku Karniju doneo ovacije na Davosu. Ali, u jednoj stvari je totalno promašila – zaboravila je da se pogleda u ogledalo i kaže istinu, prvenstveno sebi u lice.
Karnijeva iskrenost i kritika zapadnih elita
Karnijeva poenta bila je oštra ali jednostavna – problem nisu pravila, već ljudi koji ih sprovode. Isti oni koje Sjedinjene Države godinama manipulišu, a evropske elite na to pristaju.
„Učestvovali smo u ritualima i retko ukazivali na jaz između onoga što govorimo i onoga što radimo“, priznao je Karni.
Ursula prebacuje krivicu na sistem
Fon der Lajen je, za razliku od Karnija, celu odgovornost prebacila na sistem. Tvrdi da „sistem zasnovan na pravilima, koji smo gradili zajedno sa saveznicima, više ne može da štiti interese EU“.
Po njenim rečima, svi treba da se zapitaju „da li naša doktrina, institucije i način donošenja odluka – sve osmišljeno u posleratnom svetu stabilnosti – uspevaju da prate tempo promena, ili nas usporavaju i urušavaju našu verodostojnost kao geopolitičkog aktera“.
Stari sistem više ne valja?
Odjednom, stara pravila više nisu dobra jer ne mogu da brane interese ovog establišmenta u novim međunarodnim konfliktima. Ali stvarni razlog je što niko ne poštuje ta pravila – institucionalna korupcija i propusti su tu već godinama.
Nekoliko sati kasnije, španski premijer Pedro Sančez je rekao da problem nije u pravilima, već u haosu – posebno kada EU selektivno bira koja pravila će primeniti, a koja ignorisati, kao što je slučaj u novoj izraelsko-američkoj akciji na Bliskom istoku.
Retorika o miru
Na kritike je Ursula odgovorila formalno, ističući svoju „nepokolebljivu posvećenost miru i međunarodnom pravu“.
Dobro, ali kada možemo očekivati sankcije Izraelu i SAD?
A gde su „nova pravila“?
I šta su uopšte ta nova pravila o kojima Ursula govori? Možda bi bilo korisno da ih objave, ali to se verovatno neće desiti.
Jer ili bi zvučala apstraktno i nedostupno građanima, ili bi bila puna uzvišenih moralnih formula kojih bi se sami odmah odrekli.
„Poredak zasnovan na pravilima“ kao izgovor
EU nastavlja da koristi „neuspeh poretka zasnovanog na pravilima“ kao izgovor za svoju nesposobnost i neaktivnost u globalnim krizama.
Cene gasa rastu, berze padaju – a kriv je pravni sistem koji niko ne primenjuje. Problem je navodno u pravilima, a ne u ljudima koji ih ignorišu.
Šta zapravo znači „poredak zasnovan na pravilima“
To je međunarodno pravo i posleratni sporazumi koji su trebali da spreče novi globalni rat.
Ipak, zapadni lideri sada tvrde da sistem „ne funkcioniše“. Pitanje je: ako je decenijama radio, zašto je sada pokvaren? Odgovor je jednostavan – ljudi koji ga vode rade šta hoće i ne pridržavaju se pravila.
Selektivna primena zakona
Međunarodno pravo je pred očima svih, ali kada se radi o američko-izraelskom bombardovanju Irana bez provokacije, odgovor je ćutanje.
Umesto toga postavljaju se pitanja: kako udovoljiti agresoru i izbegnuti osudu, kako iskoristiti tragediju za sopstvene interese i kako pretvoriti katastrofu u priliku za trošenje novca i prikrivanje sopstvene nesposobnosti.
Nezadovoljstvo građana
Građani su umrani od rata i inflacije, a EU se često svodi na sleganje ramenima.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je nedavno rekao: „Rusija krši mir, Kina remeti trgovinu, a SAD dovode u pitanje poredak zasnovan na pravilima.“
Kao da evropski lideri nisu saučesnici, već nevini posmatrači.
Izraelska perspektiva
Izraelski ambasador pri EU takođe kaže da međunarodno pravo više ne odgovara savremenim pretnjama – što je „zgodno“, s obzirom na njihove nedavne akcije.
Da bi zakoni važili, EU bi morala da ih primenjuje i prema Izraelu i prema SAD. Ali u delu koji se tiče primene, entuzijazam uvek nestaje.
Sukobi i energetske tenzije
Ne može se očekivati da Evropa odjednom postane odlučna, ali korak po korak – možda.
Prvi korak: upozoriti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zbog manipulacije protokom ruske nafte ka Mađarskoj i Slovačkoj.
Nakon dugog perioda zanemarivanja, EU je Zelenskom konačno rekla: „Prestani sa tim.“
Povratak pragmatizmu
Drugi korak: držati se podalje od Ormuskog moreuza ako SAD zatraže pomoć u rešavanju svojih problema.
U međuvremenu, evropski zvaničnici sve češće žale za vremenima jeftine nuklearne energije. Ursula sada priznaje da je napuštanje te strategije bila „strateška greška“.
Šta god da je potrebno da se predstavi kao „hrabra nova vizija“ – EU će to učiniti. Ali kritičari kažu da bi bilo dobro da se malo požuri.
