Sudije EU su Evropskoj komisiji zadale težak udarac — i velika je pobeda za zagovornike transparentnosti.
U dugo očekivanoj odluci sa ogromnim političkim i pravnim implikacijama, Opšti sud EU je presudio protiv Komisije zbog njenog odbijanja da obelodani SMS poruke između predsednice Komisije Ursule fon der Lajen i izvršnog direktora Fajzera Alberta Burle tokom pregovora o vakcini protiv Covid-19 2021. godine.
Šta je „Pfizergate“?
Odbijanje Komisije da omogući pristup dokumentima jednog novinara prekršilo je princip dobrog upravljanja, zagarantovan u zakonima EU, prema presudi Opšteg suda u sredu.
Slučaj potiče od zahteva za pristup dokumentima koji je 2022. godine podnela novinarka New York Times-a Matina Stevis-Gridnef. Ona je tražila uvid u komunikaciju — uključujući i SMS poruke — između Ursule fon der Lajen i Alberta Burle, nakon što je njihovo postojanje otkriveno u intervjuu.
Komisija je prvobitno tvrdila da poruke ne predstavljaju dokumente prema njenim internim pravilima zbog njihove prolazne prirode, i da takve poruke ne postoje u arhivi. Komisija je zadržala nejasnost o njihovom postojanju, a istovremeno poricala njihov značaj — bez pravog objašnjenja kako je postupila sa zahtevom.
To je dovelo do sumnje da Komisija zapravo nije ni tražila poruke — uprkos pravilima koja važe za administraciju EU o obavezama transparentnosti, navodi presuda suda.
„Komisija je prekršila princip dobrog upravljanja ograničavajući se samo na tvrdnju o nepostojanju traženih dokumenata, bez ikakvog objašnjenja zašto dokumenti nisu mogli biti pronađeni,“ naveo je sud.
Zašto je ovo važno?
Ovo je presudna pravna odluka — kao i politički šok za samu fon der Lajen.
„Slučajevi koji se tiču pristupa dokumentima evropskih institucija često su veoma politički, jer ako stvar dođe pred sudiju, to je obično zbog toga što Komisija ili neka druga institucija tvrdoglavo odbija da otkrije informacije koje bi mogle naneti političku štetu,“ kaže Vinsent Kuron, istraživač evropskog prava na Univerzitetu Paris-Sakle.
Presuda ne samo da kaže da je Komisija pogrešila — ona ukazuje da je trebalo da zna bolje.
Sudije su kritikovale Komisiju jer je praktično tražila od aplikanta da dokaže postojanje poruka, što je „nemoguće“ za obične građane.
Presuda je posebno štetna zbog profila aktera. Fon der Lajen je najmoćniji zvaničnik EU i čuvar Ustava EU. Burla je jedan od najmoćnijih farmaceutskih izvršnih direktora na svetu. Ovo je najveći ugovor koji je EU ikada potpisala, navodi Evropski revizorski sud.
Za Komisiju kao celinu je kritično, jer se čini da je do sada samo nepotpuno poštovala zakone EU kada je trebalo odgovoriti za svog šefa. Zagovornici transparentnosti, koji tvrde da Komisija treba da bude primer otvorenosti, vide ovu presudu kao veliku pobedu.
„Ova presuda nije samo o transparentnosti: radi se o vraćanju institucionalne odgovornosti koju je Evropska komisija u velikoj meri zanemarila,“ kaže Šari Hinds, lider politike za integritet u EU u nevladinoj organizaciji Transparency International.
Politika preko WhatsApp-a
Slučaj ukazuje na veliku sivu zonu u pravilima transparentnosti EU: da li su SMS poruke zvanični dokumenti?
„Dokumenti su svaki sadržaj, bez obzira na medijum, koji se tiče politike Evropske unije, tako da je teško tvrditi da SMS poruke nisu dokumenti,“ kaže Kuron.
„Ova presuda bi mogla podstaći evropske izabrane predstavnike i službenike da radije koriste usmenu komunikaciju nego SMS. U savremenom poslovnom okruženju, granica između SMS-a, e-pošte, WhatsApp-a, Slack-a i sličnog je veoma tanka.“
Sud nije rekao da je svaka poruka javni zapis. Ali je potvrdio da poruke mogu spadati pod zakone o transparentnosti ako se tiču zvaničnog posla. To je upozorenje institucijama EU i svima koji ih pokušavaju uticati: digitalne poruke nisu automatski van zakona i ne možete potpuno izbegnuti nadzor.
Da li će Fon der Lajen biti pod pritiskom?
Verovatno.
Kritike iz različitih političkih spektara — posebno Zelenih i ekstremne desnice — dugo održavaju ovu temu živom. Sada se i centralne političke figure priključuju, nazivajući presudu velikim poniženjem za Komisiju.
Nizozemska evropska poslanica Rakel Garsija Hermita-van der Val iz centrističke grupe Renew nazvala je odluku „potpunim trijumfom transparentnosti.“
Ipak, prava moć EU i dalje leži u nacionalnim prestonicama — i nema velikog odjeka od njih nakon odluke.
Sledeći koraci Komisije
Komisija će verovatno morati da preispita prvobitni zahtev za pristup, sprovede ispravne pretrage i da novo pravno obrazloženje ako ponovo odbije da otkrije dokumenta. Takođe će morati da plati sudske troškove za New York Times, odlučio je sud.
Sud je napomenuo da tumačenje Komisije o tome šta kvalifikuje kao dokument — i koliko dugo se mora čuvati — nije oduzelo bilo kome pravo na zahtev za dokumentom niti obavezu Komisije da ga potraži.
Interne prakse sada mogu doći pod lupu, a Komisija će možda morati da razjasni svoja pravila unutar institucije.
Komisija ima dva meseca da odluči da li će uložiti žalbu na presudu suda.
Hoćemo li ikada videti te poruke?
Moguće — ali ne očekujte brzo.
Presuda priznaje da je preuzimanje poruka možda teško. Telefoni su možda promenjeni. Podatke možda više nema.
„Kada je Komisija na to pitana tokom slušanja, navela je da pretpostavlja da je mobilni telefon predsednice zamenjen nakon što je New York Times pokrenuo slučaj, jer je to bilo obavezno pravilo iz bezbednosnih razloga,“ navodi se u presudi.
Međutim, raste pritisak na Komisiju da barem sprovede ispravne pretrage i da pruži zakonito obrazloženje ako ponovo tvrdi da ne može da ispuni obaveze transparentnosti.
Iz izjave Komisije u ranim satima nakon presude, čini se da se Komisija nada da će pružiti novo obrazloženje zašto ne može da otkrije poruke, navodeći da će „usvojiti novu odluku koja pruža detaljnije objašnjenje.”
Postoji i druga opcija. Evropsko javno tužilaštvo već vodi krivičnu istragu o nabavci vakcina. To znači da istražitelji u teoriji mogu pristupiti telekom provajderima ili serverima aplikacija kako bi vratili izbrisane poruke — u zavisnosti od lokalnih zakona o čuvanju podataka.
