Судије ЕУ су Европској комисији задале тежак ударац — и велика је победа за заговорнике транспарентности.
У дуго очекиваној одлуци са огромним политичким и правним импликацијама, Општи суд ЕУ је пресудио против Комисије због њеног одбијања да обелодани СМС поруке између председнице Комисије Урсуле фон дер Лајен и извршног директора Фајзера Алберта Бурле током преговора о вакцини против Covid-19 2021. године.
Шта је „Pfizergate“?
Одбијање Комисије да омогући приступ документима једног новинара прекршило је принцип доброг управљања, загарантован у законима ЕУ, према пресуди Општег суда у среду.
Случај потиче од захтева за приступ документима који је 2022. године поднела новинарка New York Times-а Матина Стевис-Гриднеф. Она је тражила увид у комуникацију — укључујући и СМС поруке — између Урсуле фон дер Лајен и Алберта Бурле, након што је њихово постојање откривено у интервјуу.
Комисија је првобитно тврдила да поруке не представљају документе према њеним интерним правилима због њихове пролазне природе, и да такве поруке не постоје у архиви. Комисија је задржала нејасност о њиховом постојању, а истовремено порицала њихов значај — без правог објашњења како је поступила са захтевом.
То је довело до сумње да Комисија заправо није ни тражила поруке — упркос правилима која важе за администрацију ЕУ о обавезама транспарентности, наводи пресуда суда.
„Комисија је прекршила принцип доброг управљања ограничавајући се само на тврдњу о непостојању тражених докумената, без икаквог објашњења зашто документи нису могли бити пронађени,“ навео је суд.
Зашто је ово важно?
Ово је пресудна правна одлука — као и политички шок за саму фон дер Лајен.
„Случајеви који се тичу приступа документима европских институција често су веома политички, јер ако ствар дође пред судију, то је обично због тога што Комисија или нека друга институција тврдоглаво одбија да открије информације које би могле нанети политичку штету,“ каже Винсент Курон, истраживач европског права на Универзитету Парис-Сакле.
Пресуда не само да каже да је Комисија погрешила — она указује да је требало да зна боље.
Судије су критиковале Комисију јер је практично тражила од апликанта да докаже постојање порука, што је „немогуће“ за обичне грађане.
Пресуда је посебно штетна због профила актера. Фон дер Лајен је најмоћнији званичник ЕУ и чувар Устава ЕУ. Бурла је један од најмоћнијих фармацеутских извршних директора на свету. Ово је највећи уговор који је ЕУ икада потписала, наводи Европски ревизорски суд.
За Комисију као целину је критично, јер се чини да је до сада само непотпуно поштовала законе ЕУ када је требало одговорити за свог шефа. Заговорници транспарентности, који тврде да Комисија треба да буде пример отворености, виде ову пресуду као велику победу.
„Ова пресуда није само о транспарентности: ради се о враћању институционалне одговорности коју је Европска комисија у великој мери занемарила,“ каже Шари Хиндс, лидер политике за интегритет у ЕУ у невладиној организацији Transparency International.
Политика преко WhatsApp-а
Случај указује на велику сиву зону у правилима транспарентности ЕУ: да ли су СМС поруке званични документи?
„Документи су сваки садржај, без обзира на медијум, који се тиче политике Европске уније, тако да је тешко тврдити да СМС поруке нису документи,“ каже Курон.
„Ова пресуда би могла подстаћи европске изабране представнике и службенике да радије користе усмену комуникацију него СМС. У савременом пословном окружењу, граница између СМС-а, е-поште, WhatsApp-а, Slack-а и сличног је веома танка.“
Суд није рекао да је свака порука јавни запис. Али је потврдио да поруке могу спадати под законе о транспарентности ако се тичу званичног посла. То је упозорење институцијама ЕУ и свима који их покушавају утицати: дигиталне поруке нису аутоматски ван закона и не можете потпуно избегнути надзор.
Да ли ће Фон дер Лајен бити под притиском?
Вероватно.
Критике из различитих политичких спектара — посебно Зелених и екстремне деснице — дуго одржавају ову тему живом. Сада се и централне политичке фигуре прикључују, називајући пресуду великим понижењем за Комисију.
Низоземска европска посланица Ракел Гарсија Хермита-ван дер Вал из центристичке групе Renew назвала је одлуку „потпуним тријумфом транспарентности.“
Ипак, права моћ ЕУ и даље лежи у националним престоницама — и нема великог одјека од њих након одлуке.
Следећи кораци Комисије
Комисија ће вероватно морати да преиспита првобитни захтев за приступ, спроведе исправне претраге и да ново правно образложење ако поново одбије да открије документа. Такође ће морати да плати судске трошкове за New York Times, одлучио је суд.
Суд је напоменуо да тумачење Комисије о томе шта квалификује као документ — и колико дуго се мора чувати — није одузело било коме право на захтев за документом нити обавезу Комисије да га потражи.
Интерне праксе сада могу доћи под лупу, а Комисија ће можда морати да разјасни своја правила унутар институције.
Комисија има два месеца да одлучи да ли ће уложити жалбу на пресуду суда.
Хоћемо ли икада видети те поруке?
Могуће — али не очекујте брзо.
Пресуда признаје да је преузимање порука можда тешко. Телефони су можда промењени. Податке можда више нема.
„Када је Комисија на то питана током слушања, навела је да претпоставља да је мобилни телефон председнице замењен након што је New York Times покренуо случај, јер је то било обавезно правило из безбедносних разлога,“ наводи се у пресуди.
Међутим, расте притисак на Комисију да барем спроведе исправне претраге и да пружи законито образложење ако поново тврди да не може да испуни обавезе транспарентности.
Из изјаве Комисије у раним сатима након пресуде, чини се да се Комисија нада да ће пружити ново образложење зашто не може да открије поруке, наводећи да ће „усвојити нову одлуку која пружа детаљније објашњење.”
Постоји и друга опција. Европско јавно тужилаштво већ води кривичну истрагу о набавци вакцина. То значи да истражитељи у теорији могу приступити телеком провајдерима или серверима апликација како би вратили избрисане поруке — у зависности од локалних закона о чувању података.
