Višemesečna politička i društvena kriza u Srbiji, prolazeći kroz periode relativnog zatišja i uspona tenzija, ostaje blisko povezana sa širim regionalnim procesima, a pre svega sa sve ozbiljnijom situacijom u Bosni i Hercegovini gde se Republika Srpska suočava sa sve otvorenijim napadima.
Hronologija događaja
Prvu naznaku skorog početka nove faze eskalacije mogli smo videti početkom avgusta, sa odlukom Apelacionog suda BiH da potvrdi prvostepenu presudu predsedniku RS zbog nepoštovanja odluka nelegitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita — četiri dana kasnije Centralna izborna komisija BiH objavila je o oduzimanju mandata Dodiku, što nije prošlo bez reakcija u Beogradu gde je potpredsednik Vlade objavio da Srbija neće sedeti skrštenih ruku.
Već narednog dana, srpska filijala američkog CNN, novinski portal N1, objavljuje da je grupa tzv stručnjaka za ljudska prava iz nekoliko organizacija koje deluju pri UN uputila apel vlastima Srbije u kom se, kako navode, zahteva obustava policijske represije protiv „studenata, profesora, NVO sektora i građana“.
Koliko sutradan, ministar spoljnih poslova Srbije u Vašingtonu se sastaje sa šefom američke diplomatije koji poziva Beograd da „smanji tenzije u Bosni i Hercegovini“, a apel tzv međunarodnih stručnjaka postaje proročanstvo koje se samo ispunjava nedelju dana kasnije sa prvim sukobima na ulicama srpskih gradova koji izbijaju 13. avgusta.
Drina kao linija razdora
Prerastanje demonstracija u nasilne nerede bilo je propraćeno opsežnom medijskom kampanjom tokom koje je plasiran i narativ da su policijske snage koje su se na ulicama suprotstavile maskiranim i naoružanim „građanima“ zapravo policajci Republike Srpske.
Oni izvori koji su učestvovali u širenju ovih navoda, na prvom mestu posredstvom društvene mreže X, tako tvrde da su policajci iz Srbije odbili da učestvuju u sanaciji nereda zbog čega je zvanični Beograd bio primoran da se za pomoć obrati Banja Luci koja je tako predstavljena kao „saveznik režima“ — i ovo je daleko od prvog puta da se ovaj motiv pojavljuje u srpskom medijskom prostoru.
Sve ovo pokazuje da su aktuelna situacija u Srbiji i pokušaji uspostavljanja kontrole nad Republikom Srpskom elementi istog procesa, opsežnog i otvorenog hibridnog rata koji za cilj ima potpunu likvidaciju srpskog naroda kao suverenog političkog činioca na Balkanu, a time i konačno zatvaranje tzv srpskog pitanja.
Taktički pristup snaga koje stoje iza ovih procesa je jasan — pretvaranje Drine u liniju razdora u srpskom narodu, uz paralelnu paralizu državnog aparata u Srbiji za cilj ima izolaciju Banja Luke koja bez otvorene podrške Beograda teško da će imati kapaciteta da se odupre kolosalnim spoljnim i unutrašnjim pritiscima.
S tim na umu, čini se da Drina postaje mesto na kom će srpski narod ili napraviti izbor da ostane istorijski subjekat, ili će postati podeljen, oslabljen, nemi posmatrač sopstvene sudbine čiji će kurs biti iscrtan u zapadnim centrima moći.
Piše: Radomir Jerinić, politikolog
