Usporavanje starenja i očuvanje mentalne bistrine jedno je od najvećih pitanja savremene medicine. Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji, u San Francisku, tvrde da su otkrili ključnog krivca za proces starenja mozga – protein nazvan feritin lakog lanca (ferritin light chain 1 – FTL1). Ova supstanca, povezana sa metabolizmom gvožđa u organizmu, u najnovijem istraživanju objavljenom u uglednom časopisu „Nature Aging” opisana je kao „faktor koji ubrzava propadanje nervnih ćelija i slabljenje kognitivnih sposobnosti”.
Tim istraživača analizirao je kako se geni i proteini u hipokampusu – delu mozga zaduženom za pamćenje i učenje – menjaju tokom vremena, kod mladih i starih miševa. Rezultati su pokazali da stari miševi imaju znatno više FTL1 proteina, manje neuronskih veza i lošije rezultate na testovima pamćenja. Kada je nivo proteina veštački povećan kod mladih miševa, njihovo ponašanje i mozak počeli su da podsećaju na stare životinje. Suprotno tome, smanjivanje prisustva FTL1 kod starih miševa dovelo je do „podmlađivanja” – nervne ćelije su formirale nove veze, a kognitivne sposobnosti su se popravile. „Ono što vidimo je mnogo više od pukog odlaganja simptoma”, izjavio je dr Sol Vileda, jedan od autora studije i zamenik direktora Instituta za istraživanje starenja „Bakar” na Univerzitetu u Kaliforniji.
Reč je o pravom preokretu u funkcionisanju mozga. To je razlog za nadu i pokazuje da je ovo uzbudljivo vreme za istraživanje biologije starenja, prenosi Foks njuz.
Istraživači su otkrili i da FTL1 usporava metabolizam moždanih ćelija u hipokampusu. Međutim, kada su ćelije tretirane jedinjenjem koje stimuliše metabolizam, negativni efekti su nestajali, što otvara vrata potencijalnim terapijama. Neurohirurg dr Pol Safijer, osnivač klinike „Coaxial Neurosurgical Specialists” u Nju Džerziju, u izjavi za Foks njuz ocenio je rezultate kao „izuzetno zanimljive”.
„Nema sumnje da nakupljanje različitih proteina u mozgu vodi ka neurodegenerativnim poremećajima. Alchajmerova bolest, na primer, direktno je povezana sa nakupljanjem amiloidnih proteina”, naglasio je Safijer.
„Ako bismo mogli da usporimo ili preokrenemo nakupljanje FTL1 proteina u hipokampusu, to bi značilo da možemo da poboljšamo ili očuvamo mišljenje.”
On podseća i da prethodna istraživanja pokazuju kako ishrana i regulacija unosa šećera i proteina mogu da utiču na brzinu starenja mozga.
„Uveren sam da će ovakva istraživanja dovesti do pravih proboja u borbi protiv neurodegenerativnih bolesti”, zaključuje dr Safijer. Studija je finansijski podržana od strane Nacionalne fondacije za nauku, Instituta za istraživanje starenja „Bakar” i Nacionalnog instituta za starenje, što potvrđuje njenu naučnu težinu.
Ako se rezultati potvrde i na ljudima, moglo bi da se dogodi ono što je donedavno zvučalo kao naučna fantastika – usporavanje, pa čak i preokretanje starenja ljudskog mozga.
