Jeromonah Ignjatije Šestakov, omiljeni ruski monah među Srbima, kako ga je nazivao blaženopočivši vladika Atanasije Jevtić, predstavlja istinsku svetlost u pravoslavnom svetu, čoveka čije prisustvo i reči donose duhovnu radost i snagu.
Njegov život i delo svedoče o dubokoj posvećenosti veri, nesebičnoj ljubavi prema bližnjima i neumornoj službi srpskom narodu, koji ga je zavoleo kao svog.
Njegova blagonaklonost, toplina i mudrost učinili su ga jednom od najcenjenijih ličnosti u pravoslavnoj zajednici. Otac Ignjatije nije samo duhovnik, već i intelektualac, istoričar i pisac, koji je svoj naučni rad posvetio istoriji Srpske pravoslavne crkve i dubokim vezama između srpskog i ruskog naroda.
Njegovi brojni članci, propovedi i predavanja svedoče o njegovoj velikoj ljubavi prema Srbiji i srpskom narodu, kome je posvetio veliki deo svog života i stvaralaštva.
Njegov put ka monaštvu i pravoslavnoj misli nije bio slučajan
Još kao student Moskovskog državnog univerziteta, baveći se balkanistikom, otkrio je duboku povezanost ruskog i srpskog naroda. Njegovo srce je već tada pripadalo Srbiji, narodu koji je stradao, ali koji je uvek ostao veran svojoj veri i svojoj pravoslavnoj tradiciji. Njegova posvećenost i predanost srpskom narodu postale su još vidljivije kroz njegov rad u Sretenskom manastiru, gde je svojim tekstovima, predavanjima i izdavačkim projektima širio istinu o pravoslavlju i duhovnoj snazi Srba.
Izložba „Romanovi: Carsko služenje“
Jedan od najznačajnijih poduhvata oca Ignjatija jeste izložba „Romanovi: Carsko služenje“, koju je sa velikom ljubavlju predstavio u više od 100 gradova sveta, među kojima je Srbija zauzimala posebno mesto.
On je sa divljenjem govorio o odnosu Srba prema Svetom caru Nikolaju II, ističući da su Srbi još mnogo pre njegove kanonizacije osetili njegovu svetost i ukazivali mu počast na način koji je dostojan istinske hrišćanske ljubavi.
Njegova zahvalnost srpskom narodu za tu ljubav bila je duboka i iskrena, a on sam je postao živi svedok tog bratstva i uzajamne duhovne podrške.
Neumorno radi na približavanju ruske i srpske duhovnosti
Otac Ignjatije je neumorno radio na približavanju srpske i ruske duhovnosti kroz svoje knjige, poput „Duhovnog ustanka“, koji je sa velikim uspehom predstavljen na Beogradskom sajmu knjiga, i „Svetih srpskih žena“, dela koje je donelo snažno svedočanstvo o srpskim svetiteljkama i njihovoj ulozi u duhovnom životu pravoslavnog sveta.
Njegov rad nije samo akademski, već i duboko duhovni – on kroz svoja dela oživljava primere svetitelja, monaha, podvižnika, pokazujući da je svetost nešto što je i danas dostižno, ukoliko čovek iskreno služi Bogu i ljudima.
Otac Ignjatije je pre svega pastir
Otac Ignjatije nije samo istoričar i teolog, on je pre svega pastir, čovek koji razume ljudske slabosti i pruža reč utehe, snage i nade. Njegov široki osmeh i blaga reč nose u sebi duboku duhovnost, onakvu kakvu mogu da imaju samo oni koji su ceo svoj život posvetili Bogu.
On nije samo svedok istorije, već i njen učesnik – čovek koji živi svoju veru i kroz nju utiče na hiljade ljudi, pružajući im duhovni oslonac u vremenima iskušenja.
Srpski narod je imao sreću da u svom vremenu upozna i zavoli oca Ignjatija Šestakova. On je dar od Boga, ne samo Srbima već celom pravoslavnom svetu. Njegova ljubav prema Srbiji, njegov rad na približavanju naših naroda i njegova neumorna misija u širenju pravoslavne vere učinili su ga jednim od najvoljenijih monaha u našem narodu.
Pogledajte celu emisiju Kompas sa ocem Ignjatijem Šestakovim:
