U Osojanu je održan četvrti Đedov sabor, u znak sećanja na mitropolita Amfilohija koji je najzaslužniji za povratak Srba u osojansku dolinu.
Liturgiju u obnovljenoj crkvi Svetog Arhangela Gavrila služio je Mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje Vikarnog episkopa novobrdskog Ilariona, monaštva i sveštenstva.
Blaženopočivši mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović je jedan od najzaslužnijih za povratak Srba u Osojane i okolna sela nakon sukoba na Kosovu 1999-te godine.
Mesto povratka i vaskrsenja
Vladika Novobrdski Ilarion u svojoj besedi tokom obeležavanja Đedovog sabora u Osojanu kazao je da je ovo mesto povratka, pokajanja, vaskrsenja i neuništivog života Božijeg.
“Eto danas i nas ovde sa našim mitropolitom raško-prizrenskim Teodosijem, dođosmo ovde na ovo mesto povratka, pokajanja i vaskrsenja i neuništivog života Božijeg. Dođosmo ovde sa različitih strana. Pre svega blagoslov i radost da su tu sa nama i brat po delu našeg mitropolitita Amfilohija i njegovi bratanci, rođaci. Ali mnogo je bitnije da se mi svi danas osećamo ovde kao njegov rod, svi smo jedan rod u Gospodu Isusu Hristu, Bogu našem. Orođujemo se svi ovom svetom liturgijom koju služimo”, kazao je Vladika novobrdski.
Vladika Ilarion dodaje da treba da se okrenemo Bogu, da se „pokajemo u dubini svoga srca i da se smirimo“.
“Neka bi sa vama svima i ovim mestom bio i blagoslov njegove svetosti patrijarha Porfirija koji nosi krst prvojerarha i episkopa koji je na onom mestu gde se ukrštaju razne stihije ovoga sveta, a on se trudi da sve te strele nekako odbija i da svedoči ljudima radost jevanđelja. Da ne šalje nijednu drugu poruku osim poruke jevanđelja. Mnogi traže od nas episkopa da govorimo nešto drugo, neko drugo jevanđelje, ali mi pre svega da bi znali kad i šta treba da govorimo treba da se okrenemo Bogu. Da se pokajemo u dubini svog srca i da se smirimo”.
Novi život posle stradanja
Mitropolit raško-prizrenski Teodosije u svojoj besedi na Đedovom saboru rekao je da je ovde „započet novi život posle stradanja, raspeća, novi život u vaskrsenju“.
“Ovaj današnji dan jeste sećanje na blaženi spomen našeg mitropolitita Amfilohija koji je ulio nade i vere i snage ljudima da započnu obnovu i da istraju u svojoj nameri. Bio je to i veliki blagoslov njegovog prisustva toga dana, ali u velika obaveza za sve žitelje ovoga sela. Tako je i služenjem liturgije toga dana dati zavet da će ovaj povratak biti uspešan i da će ova osojanska dolina ponovo procvetati. Ovde je započet novi život posle stradanja, raspeća, novi život u vaskrsenju“, poručio je.
Ukazao je zahvalnost Amfilohiju jer je, kako kaže, “u danu kosovskog raspeća bio sa nama, sa Pećkom patrijaršijom, Dečanima“.
„Njegovo prisustvo je hrabrilo narod i sigurno je presudno pa su mnogi odlučili da ostanu na ovim prostorima. On je bio pun vere i Hristove ljubavi. Ta njegova ljubav je bila delatna ljubav prema bližnjima i, rekao bih, prema neprijateljima. Nije mogao da mrzi one koji su nas mrzeli”, kazao je na saboru Mitropolit Teodosije.
Žrtva bila ne otići sa KiM
U ime Mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija, na Đedovom saboru prisustvovao je koordinator Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, protojerej Igor Balaban. On je iz Osojana poručio da je “žrtva bila vratiti se ovde i zapaliti vatru, orezati napuštenu voćku, preorati polje svo u korovima i obnoviti dom srušeni“.
“Naša muka i prošloga i ovoga veka je dovela do toga da je žrtva u slučaju nas Srba, posebno sa Kosova i Metohije, žrtva je bila ostati na svom ognjištu, a ne otići sa njega. Nije žrtva bila potucati se po svetu. Iako kod braće svoje u Srbiji i Crnoj Gori mnogi su našli utočište, to nije bila žrtva. Žrtva je bila vratiti se na ognjište“.
Brat blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija, Vasilije Radović rekao je da je srećan što je ovde. Kako kaže, za njegovog brata Amfilohija nije bio veliki posao vratiti ljude u osojansku dolinu, jer je imao veliku veru.
“To je neko samo Božije proviđenje, on je radio onda, a ja sam samo došao sada. Zaista sam srećan što sam imao tu priliku da dođem i vidim šta su njegove ruke stvorile i ovaj narod vratile svojim ognjištima. Veliki je to posao bio, ali ne i za njega. On je to lako uradio jer je imao veliku veru. Osećam se srećno što sam doživeo da dođem da vidim to i budem ovde zajedno sa vama. Bio sam prošle godine, evo me i ove, ako Bog da, doći ću ponovo“,, kazao je.
Radović poručuje Srbima sa Kosova da ne ostavljaju svoju veru, „jer ona ih spašava i daje im snagu“.
„Ne leži snaga u sili, nego u molitvi i u veri. Svi koji su se uzdali u snagu, pali su brzo. Ovi koji su verovali i trpeli opstali su do kraja i izdržali do dana današnjeg. Krst nam je davao snagu, njega smo se držali i pobeđivali. Sve ostalo je bilo prolazno. Jedino me pomalo rastužuje naša nesloga, naše “Ko je gori-ko je bolji”, sve drugo možemo prebroditi, zbog toga i stradamo najviše”, kazao je Vasilije Radović.
Đedov sabor u Osojanu okupio je više od 400 vernika.
Pored beseda, pripremljen je i kulturno-umetnički program.
