Drveće možda ne može da skladišti onoliko ugljen-dioksida koji zagreva planetu koliko se ranije pretpostavljalo, jer fotosinteza ne mora uvek da dovede do rasta drveta, sugeriše najnovija studija.
Istraživači su analizirali 137 lokacija širom Sjedinjenih Američkih Država i utvrdili da se rast drveća često završava mesecima pre nego što se završi period fotosinteze, što dovodi u pitanje dosadašnje klimatske modele, preneo je „Gardijan“.
Šume se smatraju ključnim prirodnim „rezervoarom ugljen-dioksida“, jer apsorbuju ugljen-dioksid iz atmosfere i skladište ga u biomasi tokom dugog vremenskog perioda.
Međutim, naučnici su naveli da se u mnogim modelima klimatskih promena pretpostavlja direktna veza između fotosinteze i rasta, što nova istraživanja dovode u pitanje.
„Samo zato što postoji više fotosinteze, to ne znači nužno i veći rast drveća u budućnosti“, rekao je jedan od autora studije, Mukund Palat Rao, sa Univerziteta Kolumbija.
Na lokacijama u istočnim delovima SAD, oko 36 odsto godišnjeg unosa ugljen-dioksida zabeleženo je nakon što je rast drveća prestao, dok je u Kaliforniji taj udeo iznosio oko 26 odsto.
Detaljnija merenja pokazala su da je rast drveća ograničen na periode umerenih temperatura i vlažnosti, dok sve češći toplotni talasi i suše prekidaju taj rast ranije tokom godine. Istraživači upozoravaju da bi klimatski modeli koji ne uzimaju u obzir tu razdvojenost između fotosinteze i rasta mogli da precene buduću sposobnost šuma da skladište ugljen-dioksid, posebno u uslovima rastućih temperatura i smanjene vlažnosti vazduha.
Studija takođe naglašava da se značajan deo napora za uklanjanje ugljen-dioksida i dalje oslanja na prirodne procese poput pošumljavanja, dok su tehnološka rešenja za uklanjanje ugljen-dioksida i dalje minimalno zastupljena.
