Post je, najkraće rečeno, uzdržavanje od unosa (neke) hrane u određenom vremenskom periodu. Sve velike monoteističke religije (hrišćanstvo, islam, budizam) imaju svoja pravila posta. Pravoslavci se tokom posta odriču „mrsne” hrane. Obroci se prave najčešće na vodi, bez masnoća, ili jedu i ribu koju pripremaju na ulju.
Suština je da se u danima posta ne jedu meso, mleko i jaja kao i proizvodi od njih.
Savremena ishrana obiluje nepravilnim i nedovoljno izbalansiranim obrocima. U njima ima previše masnoća, mesa, ugljenih hidrata, a malo voća i povrća. Post nije rezervisan samo za vernike, jer u nekom smislu predstavlja i svojevrsni detoks organizma od namirnica životinjskog porekla.
Post je zdrav i za vernike i za one koji to nisu, ukoliko je u ishrani uključen veliki broj nutritivno vrednih namirnica. Ukoliko post shvatite kao jednoličnu „nemrsnu” ishranu i navalite na krompir, pirinač, džem i hleb, post vam neće biti koristan po organizam, naprotiv. Ukoliko bez razmišljanja unosite uglavnom ugljene hidrate može vam se desiti da posle 40 dana posta osećate vrtoglavicu, anemiju, postanete dekoncentisani i depresivni. Nemojte se tako jednolično hraniti.
Žitarice i povrće
Da ne biste upali u zamku treba da koristite namirnice iz tradicionalne ishrane i to celo zrno raznih žitarica. Takođe u ishranu treba ubaciti što više mahunarki. Mahunarke su bogate proteinima, tako da predstavljaju zamenu za meso. Zeleno lisnato povrće (recimo spanać, zelena salata, blitva, kelj…) je takođe blagotvorno i sadrži dosta gvožđa.
Kombinacija žitarica i mahunarki je odlična zamena za meso i daje vam dobar osećaj sitosti. Da ne biste imali nagle padove nivoa šećera u krvi izbegavajte belo brašno i proizvode od belog brašna. Nisam preterano za to da koristite proizvode od soje, jer mogu biti GMO i visoko su prerađeni. Gledajte da upotrebljavate što manje prerađenih namirnica u ishrani. Ako vam se jede puter od kikirikija ili humus od leblebija, napravite ga sami, nije komplikovano.
U postu je važno da se što više koristi povrće: kupus, kelj, keleraba, luk, prokelj, praziluk, karfiol, šargarepa, rotkva, brokoli, cvekla, čeri paradajz, rukola, zelena salata… Koristite batat, ima ukus između običnog krompira i šargarepe i veoma je bogat mineralima.
Voće
Voće je pravi rudnik vitamina i minerala i potrebno ga je jesti tokom cele godine, a naročito za vreme posta. Cilj je da ne oslabite vaš imunitet, a voće je odličan saveznik u tome. Birajte sezonsko ili tropsko, a najbolje je za užine.
Obavezno koristite maslinovo ulje u obliku preliva za salate, veoma je blagotvorno za detoks organizma. U toku posta treba uvesti jezgrasto voće i semenke zbog bogatstva vitaminom E i nezasićenim masnim kiselinama. To su orasi, lešnici, bademi, kikiriki, semenke, susam, golica (seme bundeve), itd. Obratite pažnju na količine, jer ovo su visokokalorične namirnice.
Riba
Riba je zdrava jer sadrži proteine, gradivne materije, omega-3 masne kiseline i fosfor koji je važan za moždane ćelije. Poželjno je jesti ribu dva puta nedeljno, najbolje pastrmku, brancin, oradu, losos ili neku nemasnu belu ribu.
Kao i kod zdrave uravnotežene ishrane i u toku posta je poželjno da se odreknete industrijskih proizvoda, raznih čipseva, flipseva, pomfrita, umaka, soseva, kečapa, majoneza, slatkiša, pre svega zato što su krcate aditivima i šećerom i svime onim protiv čega se postom borite.
Mališani, kao i obolele, stare i onemoćale osobe ne bi trebalo da poste, jer može doći do deficita određenih nutrijenata. Osobe koje imaju neku hroničnu bolest ne treba da poste. Strogi post može da ugrozi zdravlje i osobama koje imaju problem sa imunitetom. Posledice posta mogu osetiti i žene koje imaju problema sa osteoporozom, jer manji unos kalcijuma dovodi do gubitka koštane mase.
