Roba iz Srbije postala bi manje konkurentna ukoliko bi carine premašile 15 odsto, jer bi zemlje sa nižim carinskim stopama imale prednost.
Novi sporazum SAD i EU uvodi recipročne carine
Sjedinjene Američke Države i Evropska unija potpisale su sporazum kojim se uvode recipročne carine od 15 odsto na uvoz roba i usluga. Ovaj dogovor izazvao je ozbiljne polemike među evropskim političarima, koji danima raspravljaju da li je sporazum pobeda ili poraz EU.
U toj oštroj debati pojavilo se i jedno jako bitno pitanje za našu zemlju – kako će sporazum EU i SAD uticati na robu iz Srbije?
Stanović: Roba iz Srbije biće u nepovoljnijem položaju
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za Newsmax Balkans da bi carine na srpsku robu mogle biti značajno niže od najavljenih.
„Vrlo je verovatno da će nivo carina biti negde između 10 i 15 procenata. Činjenica je da slobodna trgovina, za koju su neki savetnici u Srbiji verovali da je moguća, više nije opcija. Ipak, važno je naglasiti da bi roba iz Srbije postala manje konkurentna ukoliko bi carine premašile 15 odsto, jer bi zemlje sa nižim carinskim stopama imale prednost,“ objasnio je Stanić.
On je istakao da čak i carina od jedan odsto povećava troškove proizvodnje, čini robu skupljom i narušava konkurentnost.
EU prihvatila nepovoljniji aranžman
Dodao je da se EU nada da bi ovo mogao biti prvi korak ka postizanju boljeg sporazuma u narednim godinama, ili čak ranije, ali je priznao da je Unija bila primorana da prihvati uslove koje su postavile Sjedinjene Američke Države.
„Ovo nije recipročni sporazum. Aranžman je povoljniji za Sjedinjene Države, koje uvode carine na gotovo sve proizvode iz EU, dok mnogi proizvodi koji se iz SAD izvoze u EU neće biti obuhvaćeni carinama,“ objasnio je Stanić i dodao da se EU obavezala da će kupovati energente i oružje iz SAD, kao i da će ulagati u američku privredu.
Objašnjenje sporazuma od strane Evropske komisije
Evropska komisija je, objašnjavajući sve detalje sporazuma, podsetila da transatlantsko partnerstvo predstavlja ključnu arteriju svetske trgovine i najznačajniji bilateralni trgovinski i investicioni odnos u svetu.
Ključne obaveze strana obuhvataju:
Uvođenje carinske stope od 15%: Uspostavljanje jedinstvene, sveobuhvatne gornje carinske stope SAD od 15% na robu iz EU. Od 1. avgusta, SAD će primenjivati ovu maksimalnu carinu na ogromnu većinu izvoza iz EU. To je sveobuhvatna stopa koja uključuje i MFN (najpovlašćeniju naciju) carinu, koja je ranije bila dodatak uz druge carine koje je SAD uvela.
Izuzeci u slučaju viših MFN carina: Stopa od 15% primenjivaće se na gotovo sav izvoz iz EU koji je trenutno podložan recipročnim carinama (osim kada MFN stopa SAD prelazi 15%, u kom slučaju se primenjuje samo MFN stopa, bez dodatnih carina).
Carine na automobile i delove: Stopa od 15% primenjuje se i na automobile i delove za automobile, koji su trenutno pod carinskom stopom do 25%, uz dodatnu MFN carinu od 2,5%, čime se odmah smanjuje carinsko opterećenje.
Za koje proizvode još važi stopa od 15%
Farmaceutski proizvodi i poluprovodnici: Stopa od 15% važiće i za moguće buduće carine na farmaceutske proizvode i poluprovodnike, uključujući i one koje bi bile uvedene na osnovu Sekcije 232. Do donošenja odluke o tim carinama, ovi proizvodi biće podložni samo MFN carinama SAD.
Strateški proizvodi: Od 1. avgusta 2025. godine, carine SAD na avione i delove aviona iz EU, određene hemikalije, generičke lekove i sirovine biće vraćene na nivo pre januara. Ovo pruža trenutno carinsko olakšanje ključnim industrijama EU.
Zaštita metalurške industrije: Zajedničko delovanje za zaštitu sektora čelika, aluminijuma i bakra od nepoštene konkurencije. Kvote za izvoz EU biće zasnovane na istorijskim nivoima, smanjujući trenutne carine od 50%.
Uštede za EU potrošače: Liberalizacija određene trgovine od interesa SAD prema EU. Uvoznici i potrošači u EU uštedeće oko 5 milijardi evra godišnje na carinama, dok će ključne industrijske i poljoprivredne osetljivosti EU ostati zaštićene.
Ukidanje niskih carina: Uklanjanje već niskih carina na industrijsku robu. MFN carine EU na industrijsku robu su generalno niske; EU će sada ukinuti te preostale niske carine na industrijsku robu iz SAD.
Riblji proizvodi: Bolji pristup tržištu EU za ograničene količine ribljih proizvoda iz SAD (poput alяske kolje, pacifičkog lososa i škampa), u okviru carinskih kvota.
Poljoprivredni proizvodi: Bolji pristup tržištu za određene neosetljive poljoprivredne proizvode iz SAD u vrednosti od 7,5 milijardi evra. Proizvodi poput ulja od soje, semena za sadnju, žita, orašastih plodova i prerađene hrane poput kečapa, kakaa i biskvita imaće bolji pristup tržištu EU – takođe u okviru kvota.
Smanjenje netarifnih barijera: Uključuje saradnju u pogledu standarda za automobile i sanitarne i fitosanitarne mere (SPS), kao i olakšanje međusobnog priznavanja sertifikata o usaglašenosti u dodatnim industrijskim sektorima.
Ekonomska bezbednost i otpornost lanaca snabdevanja: EU i SAD će unaprediti otpornost lanaca snabdevanja i rešavati probleme vezane za nepro tržišne politike i prakse. Takođe će nastaviti saradnju u oblasti kontrole investicija i izvoza.
Snabdevanje energijom i čipovima: EU namerava da u naredne tri godine nabavi LNG gas, naftu i nuklearne proizvode iz SAD u vrednosti od 750 milijardi dolara, kao i čipove za veštačku inteligenciju u vrednosti od 40 milijardi evra.
Ulaganja iz EU u SAD: Kompanije iz EU izrazile su interesovanje za ulaganja od najmanje 600 milijardi dolara u SAD do 2029. godine, čime se dodatno jača postojeći investicioni kapital od 2,4 biliona evra.
