Sudbina Naftne industrije Srbije (NIS) ulazi u završnu fazu. Nakon odluke američkog OFAC-a koja je pogodila Gaspromnjeft, otvorilo se pitanje ko će preuzeti većinski ruski udeo u NIS-u, nakon čega je Rusija i pristala na prodaju. Srbija čeka američku odluku o produžetku licence da bi Naftna industrija Srbije (NIS) nastavila poslovanje.
Više od četrdeset dana prošlo je otkako su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije, dok u Vladi nastavljaju svakodnevne konsultacije.
Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da su najbolji partneri za NIS naftne kompanije koje imaju najveći promet i koje mogu najbolje da posluju s njim, poput ADNOK-a iz Abu Dabija.
„Ako gledamo sve te kompanije koje su se pominjale, najbolji izbor su najveće kompanije, one s najvećim prometom i koje mogu najbolje da posluju s NIS-om. Od ovih koje su se spominjale, ADNOK je, u prvom redu, kompanija sa više od 400 milijardi dolara prihoda godišnje na svetskom nivou. I ostale kompanije bi bile dobri partneri za NIS“, kaže Marković.
Ističe, istovremeno, da je važno da NIS što pre dobije licencu kako rafinerija u Pančevu ne bi stala.
Marković smatra da, ako NIS ne dobije produženje licence za rad, to predstavlja signal da postoji pretnja sekundarnim sankcijama.
NIS je snabdevač i drugih kompanija koje posluju na našem tržištu. Marković je napomenuo da će jedino brz pronalazak rešenja sprečiti otežano snabdevanje. Kako je rekao, i situacija u celoj Evropi, kada je reč o snabdevanju, može biti ugrožena, posebno u regionu i u zemljama koje imaju ruske naftne kompanije.
„To može imati direktne posledice i na pad BDP-a u Evropi i na povećanje inflacije usled tih problema. Naime, i Međunarodna agencija za energetiku je u svojim ‘pogledima’ za 2026. iznela određene procene. Imamo i jednu paradoksalnu situaciju – cena nafte na tržištu pada, ali cena derivata raste. Problem je u rafinerijskom biznisu, a rafinerijske marže su na dvogodišnjem maksimumu“, istakao je Marković.
Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić ocenio je da je pristanak ruskih vlasnika da prodaju većinski udeo u NIS-u pozitivan korak ka rešavanju krize, uz očekivanje da će američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) odobriti transakciju.
Srbija ima pravo preče kupovine, kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali konsultant za tržište kapitala Milko Štimac ističe da je jedno pravo, a drugo je kapacitet — odnosno da li Srbija može sebi u ovom trenutku da dozvoli da iz budžeta plati onoliko koliko treba platiti Rusima da bi se došlo do većinskog paketa akcija.
„Po nekim informacijama, to su četiri milijarde evra — to su lepe pare. Situacija u kojoj smo se našli sa NIS-om pokazatelj je dublje strukturalne krize naše privrede. Našom privredom i dalje dominira država kao vlasnik. Kao neko ko operativno vodi ključna infrastrukturna preduzeća i dobar deo ostalih preduzeća. Iako ne preko onih koje država direktno vodi, imate sve one koji se naslanjaju na državu i na te sisteme kao NIS, EPS ili neke druge koji se ponašaju onako kako država od njih zahteva. Država je loš kapitalista, loš upravljač“, naveo je sagovornik Newsmax Balkans.
Kako je istakao, u ovakvoj situaciji više ne postoji najbolje rešenje, već ono što „morate da uradite“.
„Ono što je odavno trebalo uraditi je da preko tako velikih firmi dođemo do modela takozvanog narodnog kapitalizma. NIS i sada ima veliki udeo malih akcionara u vlasništvu, ali je njihov ukupan udeo manjinski. Trebalo bi da bude većinski. I ne samo NIS, nego i drugi veliki sistemi da budu u vlasništvu građana Republike Srbije. Takve firme sa sitnim vlasništvom mnogo su fleksibilnije i lakše podnose sve hirove tržišta“, napomenuo je naš sagovornik.
NIS je prošle nedelje od američke administracije dobio dozvolu za pregovore o izlasku ruskog vlasništva iz kompanije, koja važi do 13. februara.
