Evropska centralna banka radi na novoj strategiji koja bi mogla preoblikovati globalni finansijski poredak: širenje upotrebe evra širom sveta putem fleksibilnijih i dostupnijih „linija likvidnosti“.
Ideja je jasna – iskoristiti sve veću nesigurnost u američkom političkom i finansijskom vođstvu i otvoriti prostor da evro preuzme deo moći koju je američki dolar decenijama držao kao dominantna rezervna valuta.
Evropska centralna banka (ECB) razvija plan kako bi ojačala međunarodnu ulogu evra i iskoristila sve izraženije sumnje u stabilnost američkog političkog i finansijskog sistema, piše Politico.
Reč je o redefinisanju postojećeg instrumenta — linija likvidnosti — koje centralne banke koriste za hitne pozajmice tokom finansijskih šokova. Ali, kako otkrivaju četiri visoka zvaničnika ECB-a, banka sada razmatra da ih upotrebi i u geopolitičke svrhe.
Cilj je dvostruk: ublažiti rizike u slučaju da SAD iznenada ograniče pristup dolarima ili uvedu uslove koje saveznici ne mogu da prihvate i ojačati trgovinu i finansijske tokove u evru, čime bi Evropa konačno počela da preuzima deo koristi od statusa rezervne valute — privilegije koju su SAD decenijama koristile kroz dolar.
Šta su linije likvidnosti?
Postoje dva modela:
- svap linije – razmena jedne valute za drugu,
- repo linije – pozajmica evra uz kvalitetan kolateral denominovan u evru.
ECB održava stalne, neograničene svap linije sa Fed-om, Bankom Kanade, Bankom Engleske, Švajcarskom narodnom bankom i Bankom Japana. Postoje i ograničene linije sa Danskom i Švedskom, te posebna, ograničena linija sa Narodnom bankom Kine.
Svi ostali moraju koristiti repo mehanizam EUREP, dostupan samo odabranim partnerima, među kojima su — što je važno za region — Crna Gora i Kosovo.
Međutim, iako su linije formalno aktivne, one se gotovo ne koriste. Tokom pandemije, vrhunac upotrebe bio je svega 3,6 milijardi evra.
Zašto su linije likvidnosti važne?
One deluju preventivno: sama činjenica da zemlja može da dođe do evra u kriznoj situaciji smanjuje rizik od šokova. Za realnu ekonomiju to je vrlo opipljivo: ako banka u Rumuniji ne može da dođe do evra, domaći proizvođač može ostati bez mogućnosti da plati nemačkom dobavljaču, što ruši lance snabdevanja i povećava troškove.
„Saznanje da komercijalne banke mogu pozajmiti evre uz siguran pristup likvidnosti podstiče korišćenje evra“, objasnio je jedan član Saveta ECB-a.
Francuska gura ECB ka „kineskom modelu“
Guverner Banque de France Fransoa Vilroa de Galho smatra da Evropa mora agresivnije da promoviše evro, po uzoru na Kinu, koja ima više od 40 svap linija sa trgovinskim partnerima, naročito u zemljama nižih prihoda.
ECB je, za razliku od kineske centralne banke, mnogo konzervativnija. „Evropa ne promoviše evro onako kako Kina promoviše renminbi“, rekao je bivši direktor tržišnih operacija ECB-a Frančesko Papadija.
On smatra da bi ECB mogla da snizi cenu EUREP linija, poveća obim, produži rokove korišćenja i proširi mrežu zemalja korisnica.
Ali postoji i otpor:
Neki centralni bankari, poput guvernera Austrijske narodne banke Martina Kočera, upozoravaju da ECB ne treba „aktivno da promoviše“ korišćenje evra.
„Ako postoji potražnja, moramo biti spremni. Ali ne treba je veštački stvarati“, kaže Kočer.
S druge strane, priznaje da bi „nestabilna i nepredvidiva politika SAD mogla naterati evro da preuzme veću međunarodnu ulogu“.
Ključna prepreka – Evropa nema zajedničku sigurnu imovinu
Papadija upozorava da je američka mreža svap linija uspešna jer Fed ima oslonac u američkim trezorskim obveznicama — globalno prihvaćenom, jedinstvenom, sigurnom kolateralu. Evropa to nema. Bez zajedničkog evropskog duga, obim EUREP linija uvek će biti ograničen.
Profesor Đanluka Beninjo, bivši šef međunarodnog istraživanja u New York Fed-u, smatra da je problem dublji: Evropa jednostavno nema dovoljno geopolitičke moći da stvori potražnju za evrom van svog regiona.
„Linije likvidnosti mogu unaprediti vaše ciljeve samo ako već imate moć. One je ne mogu stvoriti“, kaže on.
Da bi evro postao globalni rival dolaru, Evropa mora najpre da reši tri pitanja:
- jasnu političku viziju o ulozi EU u globalnoj ekonomiji,
- stvarnu uniju tržišta kapitala,
- zajednički evropski sigurni dug.
To su političke, a ne monetarne odluke.
ECB nije komentarisala ove navode.
