Svetlo lice, velike oči, istaknuta vilica, pune usne, vitka figura itd. postali su standardi koje industrija lepote svakodnevno promoviše ulažući ogromne količine novca u svoje reklamne kampanje i svoje predstavnike, odnosno zaštitna lica .
Postavljanje standarda lepote je itekako popularno u ovom konzumerističkom 21. veku u kome informacije putuju brzinom svetlosti, a ljudi su sve needukovaniji. Velika količina sadržaja koji nam se plasira na društvenim mrežama ima za cilj prodaju, a načini na koje se dolazi do cilja često su neetički. Zaštitna lica ili popularni „influenseri“ nagovestiće vam kroz kampanje da je taj proizvod koji oni reklamiraju formula za „savršen izgled“ i da je upravo to ono što vam u tom momentu treba kako bi bili lepi i osećali se prihvaćenim.
Svi znamo da privlačnost može biti varljiva, ali na žalost, malo ljudi to zaista prepoznaje. Ljudi često ne cene sebe u svim aspektima i težnjama za koje se trude, a glavni razlog za to je strah od osude, a da ne pominjemo da je društvo vrlo osuđujuće nastrojeno. Standardi lepote širom sveta su često besmisleno nerealni, nikada ne ostaju isti, a želja za prilagođavanjem tim standardima je kao beskrajni ciklus.
Pogrešno je menjati se radi drugih
Svet podržava svako lepo stvorenje sa svojim karakterističnim crtama, ali ljudi širom sveta postavljaju određene standarde koji ih razdvajaju. Postavljanje etičkih standarda lepote jedan je od ključnih razloga zašto ljudi često menjaju svoje životne stilove u ovom stalno promenljivom svetu. Ovi standardi se razlikuju od kulture do kulture i od osobe do osobe.
Standardi lepote mogu imati svoje prednosti, ali postavljanje visokih standarda može biti veoma štetno.
Umesto razumevanja činjenice da je lepota relativna i subjektivna, mnogi veruju da će prilagodba višim standardima učiniti da pripadnu određenoj zajednici. Postavlja se pitanje, zašto se menjati zbog nekog drugog? Samo zato što je perspektiva društva važnija od vaše? Čovek kao antropološko biće je stvoren da bi izgradio svoj lični identitet i karakter i na taj način dao pečat u ovom svetu, a ne da menja celokupno svoje biće pod uticajem drugih.
Elem, da se vratimo na standarde lepote. Šta su ustvari standardi lepote? Standardi lepote su skup vrednosti koje se primenjuju na izgled kako muškaraca tako i žena, kako bi se smatrali lepima i zgodnima i kako bi se pravilno uklopili u zajednicu. Ovi standardi se odnose na kožu, kosu, odeću i druge delove tela.
Moderni estetski normativi su nam nametnuti
Savremeni estetski normativi slede nerealno oštre standarde koji su teški za postizanje. Žene, generalno gledano, trebalo bi da brinu o svojoj slici tela više nego muškarci, te s’toga ne čudi što mnoge žene posebnu pažnju obraćaju na svoj izgled. Na žalost, uticaj modnih ikona, filmova, serija i društvenih mreža često dovodi do opsesije lepotom.
Svuda oko nas vidimo lepe žene i zgodne muškarce u filmovima, serijama, kratkim filmovima i oglasima, sve to kako bi privuklo pažnju. Dodatno, društvene mreže danas podstiču stvaraoce sadržaja da utiču na ljude širom sveta putem svojih TikTok videa i „rilsa“. Bez sumnje, ove izloženosti postavljaju osnovne temelje za postavljanje standarda lepote širom sveta.
Standardi lepote za ženu su nešto prirodno
Prirodno je da je instinkt svake žene da izgleda prelepo, i nema ništa loše u tome da brine o svom telu i koži. Na kraju krajeva, lep izgled pruža samopouzdanje i unapređuje ličnost.
Međutim, shvatanja lepote su se tokom godina neprestano menjala, i žene neprestano pokušavaju da se prilagode standardima koji su postavljeni u to vreme.
U 17., 18. i 19. veku, žene nisu bile naviknute na društvene platforme i davale su akcenat prirodnoj lepoti. Iako su određeni trendovi bili dobrodošli tokom 20. veka, žene nisu osećale pritisak i potpunu opsesiju tim vladajućim trendovima.
Danas su beneficije vezane za telo i lepotu koje su postavljene tokom 20. veka ponovo aktuelne, ali sa dodatnim efektima dolaskom efikasnih sredstava za ulepšavanje. Osim toga, stalno uvođenje novih stilova i trendova jedan je od glavnih razloga zašto žene uporno nastoje da postignu društvene standarde i svoje želje da postanu takozvano „najlepše“.
Potreba da se potpuno uroni u idealne standarde može biti iz dva glavna razloga, jedan je društveni kontekst, a drugi opsesija koju same stvaraju ili koja im se nameće putem društvenih medija.
Standardi lepote na Zapadu
Postoje li deca rođena devedesetih koja nisu bila zaljubljena do ušiju gledajući Rejčel Grin, zvezdu popularne američke serije „Prijatelji“? Rejčel je sa svojom frizurom izvršila ogroman uticaj na gotovo sve žene u Americi krajem devedesetih. Od divljenja prema modnoj ikoni devedesetih Dženifer Aniston do simpatija prema Anđelini Žoli zbog njenog definisanog oblika lica, mnogi su odrasli gledajući holivudske filmove i likove koji su svoj „savršeni izgled“ provlačili kroz prizmu opuštenosti.
Budući da Holivud ima veliki uticaj, zapadni standardi lepote uvek su tema razgovora o njihovoj dominaciji u kontekstu idealnih standarda lepote. Ovi standardi su počeli da se smatraju globalnim standardima lepote, jer su se jako brzo proširili i na teritorije Evrope, Azije, Južne Amerike i Afrike.
Uticaj koji danas imaju Kardašijani i Dženeri
Pre samo jednu deceniju, zapadni arhetip lepote bio je primetan po beloj ili svetloj koži, vitkim nogama i figuri. Sa promenom vremena i definicija lepote ima tendenciju promene, a trenutno, estetski obrisi Kardašijanovih i Dženerovih postavljeni su kao merilo zapadne lepote.
Dakle, kako danas izgledaju zapadni standardi lepote?
Tipično, oblina figure, preplanula koža, velike oči, pune usne, krupne butine, velike grudi i velike zadnjice glavni su estetski privlačni elementi za ženu na zapadu. Sada, ako se pitate kako žene dolaze do efekta punih usana, ne iznenađuje činjenica da su mnoge spremne na upotrebu filera za usne. Hirurški zahvati poput povećanja grudi su vrlo zastupljeni u zapadnim zemljama, promovišući nerealne figure kako bi se postigao najviši nivo „lepote“.
Nipošto ne možemo zanemariti činjenicu da su zapadni standardi lepote etablirani kao definicija standarda lepote na svetu. Jednostavno rečeno, azijska idealizacija lepote i drugi standardi lepote koji su bili prisutni u određenim kulturama širom sveta pali su u zaborav. Na taj način došlo je do gubljenja identiteta lepote kao fenomena koji se razlikuje od područja do područja.
Uticaj koji se proširio na ceo svet
Zemlje poput Japana, Kine, Koreje, Libana i Bliskog istoka, takođe su podlegle pod uticaj zapadne definicije lepote. Zemlje poput Južne Afrike, Nigerije, Senegala, Indije i velike većine latino-američkih koriste sredstva za izbeljivanje kože kako bi posvetlile svoj ten. Žene su postale ukalupljene u normativima koji im se nameću na sve načine i predstavljaju kao ideal.
Uticaj „modnih ikona“ i supermodela na stvaranje nerealnih standarda lepote postao je ogroman, posebno u zapadnim zemljama gde je opsesija lepotom izraženija. Ove zemlje su takođe najveći proizvođači kozmetike koja se koristi širom sveta, postavljajući univerzalne standarde lepote sa najvećim prodajama na tržištima lepote. Mediji posebno utiču na mlade žene i školsku decu, koje su podložne ovim nerealnim i toksičnim standardima lepote.
Prihvatanje nerealnih standarda je jedan od glavnih uzroka psihičkih problema kod mladih osoba, pogotovo ženskog pola. Mnoge devojke se osećaju nesigurno i razvijaju osećaj gubitka unutar sebe, pa su često opsednute izgledom do te mere da ne prepoznaju da teže ekstremnim promenama koje mogu otvoriti vrata različitim vrstama zdravstvenih problema.
Negativne posledice nametnutih standarda lepote
- Telesna dismorfija: Oko 2% populacije pati od poremećaja dismorfije tela, koji proizilazi iz nerealnih standarda lepote, posebno utičući na mlade. Simptomi uključuju opsesivno gledanje u ogledalo i nepotrebno isticanje sitnih „nedefekata“.
- Negativne emocije: Postavljanje normi lepote izazva negativne emocije, poput niskog samopouzdanja i osećaja stida, posebno kod žena. Ove emocije mogu dovesti do anksioznosti i depresije, uz razvoj osećaja samopostojanja.
- Poremećaji ishrane: Društveni mediji podstiču porast poremećaja ishrane, s više od 70 miliona ljudi širom sveta koji su pogođeni. Prisila da se postigne „idealna“ figura često dovodi do ozbiljnih poremećaja poput anoreksije i bulimije.
- Toksični standardi lepote i suicidalne misli: Nerealni standardi lepote često dovode do poređenja, zavisti i negativnih misli. Statistike pokazuju da oko 10% žena povredi sebe zbog nezadovoljstva telom, a 13% odraslih razvije suicidalne misli, posebno među tinejdžerima.
Uz povećanje samosvesti o ovim problemima, važno je raditi na promociji pozitivnog stava prema sopstvenom telu i raznovrsnosti, kako bismo smanjili negativne uticaje toksičnih standarda lepote na mentalno zdravlje.
Ovaj fenomen nije mogao da zaobiđe ni Srbiju
Kao i u većini zemalja na planeti, moderna „zapadna kultura“ estetike je pustila korenje i u našoj zemlji. Do pre samo nekoliko godina, ovo je bila tabu tema u Srbiji i retko ko je o ovome u javnosti pričao. Međutim, danas su estetski zahvati postali deo svakodnevice, a klinike i ordinacije koje se bave ovim nalaze se na svakom koraku, dok su njihovi klijenti pored žena, u velikom broju i muškarci.
U redu je rešavati neke stvari koje imaju smisla i podižu samopouzdanje, međutim, dosta ljudi preteruje u količini estetskih zahvata samo da bi se dopali nekom drugom. Sve je više mladih ljudi koji se podvrgavaju ovim zahvatima pa tako traže korekcije: nosa, usana, obrva pa čak i grudi. Neki roditelji idu do tih krajnosti da plastične operacije poklanjaju svojoj deci za punoletstvo.
Dr Milomir Gačević ističe da se trend estetskih hirurških intervencija iz godine u godinu povećava bez obzira na period godine, navodi ali želja devojaka da za matursko veče ili osamnaesti rođendan naprave takvu vrstu promene za njega je neobjašnjiva.
„Mislim da to nije dobro, već je neophodno maksimalno očuvati svoju prirodnost, a tamo gde ima nedostataka, a ima nedostataka definitivno, mi smo tu da pomognemo, da to malo ispravimo, jer svako od nas, naročito ta mladost od 17, 18 godina ima lepotu koju treba čuvati“. Dugogodišnje iskustvo, dodaje doktor, svedoči da i najmanja estetska hirurška intervencija pozitivno utiče na psihu, na socijalni status, na samopouzdanje pacijenata i to treba podržati, ali ako taj efekat izostaje i ako je u pitanju imitiranje neke druge osobe, onda takve intervencije ne podržava“ izjavio je za RTS Dr Gačević.
Kod nas je nažalost sve više mladih koji izgledom žele da oponašaju osobe kojima se daje izvestan medijski prostor, a ne bi trebali da budu uzor nikome, pogotovo omladini.
Svaka osoba bi trebalo da prepozna da ideal lepote u određenom trenutku nije nužno prava definicija lepote. Nametnuta definicija lepote je nešto što se menja u skladu sa trendovima, tako da ne može da se nazove istinskom lepotom.
