Светло лице, велике очи, истакнутa вилица, пуне усне, витка фигура итд. постали су стандарди које индустрија лепоте свакодневно промовише улажући огромне количине новца у своје рекламне кампање и своје представнике, односно заштитна лица .
Постављање стандарда лепоте је итекако популарно у овом конзумеристичком 21. веку у коме информације путују брзином светлости, а људи су све неедукованији. Велика количина садржаја који нам се пласира на друштвеним мрежама има за циљ продају, а начини на које се долази до циља често су неетички. Заштитна лица или популарни „инфлуенсери“ наговестиће вам кроз кампање да је тај производ који они рекламирају формула за „савршен изглед“ и да је управо то оно што вам у том моменту треба како би били лепи и осећали се прихваћеним.
Сви знамо да привлачност може бити варљива, али на жалост, мало људи то заиста препознаје. Људи често не цене себе у свим аспектима и тежњама за које се труде, а главни разлог за то је страх од осуде, а да не помињемо да је друштво врло осуђујуће настројено. Стандарди лепоте широм света су често бесмислено нереални, никада не остају исти, а жеља за прилагођавањем тим стандардима је као бескрајни циклус.
Погрешно је мењати се ради других
Свет подржава свако лепо створење са својим карактеристичним цртама, али људи широм света постављају одређене стандарде који их раздвајају. Постављање етичких стандарда лепоте један је од кључних разлога зашто људи често мењају своје животне стилове у овом стално променљивом свету. Ови стандарди се разликују од културе до културе и од особе до особе.
Стандарди лепоте могу имати своје предности, али постављање високих стандарда може бити веома штетно.
Уместо разумевања чињенице да је лепота релативна и субјективна, многи верују да ће прилагодба вишим стандардима учинити да припадну одређеној заједници. Поставља се питање, зашто се мењати због неког другог? Само зато што је перспектива друштва важнија од ваше? Човек као антрополошко биће је створен да би изградио свој лични идентитет и карактер и на тај начин дао печат у овом свету, а не да мења целокупно своје биће под утицајем других.
Елем, да се вратимо на стандарде лепоте. Шта су уствари стандарди лепоте? Стандарди лепоте су скуп вредности које се примењују на изглед како мушкараца тако и жена, како би се сматрали лепима и згоднима и како би се правилно уклопили у заједницу. Ови стандарди се односе на кожу, косу, одећу и друге делове тела.
Модерни естетски нормативи су нам наметнути
Савремени естетски нормативи следе нереално оштре стандарде који су тешки за постизање. Жене, генерално гледано, требало би да брину о својој слици тела више него мушкарци, те с’тога не чуди што многе жене посебну пажњу обраћају на свој изглед. На жалост, утицај модних икона, филмова, серија и друштвених мрежа често доводи до опсесије лепотом.
Свуда око нас видимо лепе жене и згодне мушкарце у филмовима, серијама, кратким филмовима и огласима, све то како би привукло пажњу. Додатно, друштвене мреже данас подстичу ствараоце садржаја да утичу на људе широм света путем својих ТикТок видеа и „рилса“. Без сумње, ове изложености постављају основне темеље за постављање стандарда лепоте широм света.
Стандарди лепоте за жену су нешто природно
Природно је да је инстинкт сваке жене да изгледа прелепо, и нема ништа лоше у томе да брине о свом телу и кожи. На крају крајева, леп изглед пружа самопоуздaње и унапређује личност.
Међутим, схватања лепоте су се током година непрестано мењала, и жене непрестано покушавају да се прилагоде стандардима који су постављени у то време.
У 17., 18. и 19. веку, жене нису биле навикнуте на друштвене платформе и давале су акценат природној лепоти. Иако су одређени трендови били добродошли током 20. века, жене нису осећале притисак и потпуну опсесију тим владајућим трендовима.
Данас су бенефиције везане за тело и лепоту које су постављене током 20. века поново актуелне, али са додатним ефектима доласком ефикасних средстава за улепшавање. Осим тога, стално увођење нових стилова и трендова један је од главних разлога зашто жене упорно настоје да постигну друштвене стандарде и своје жеље да постану такозвано „најлепше“.
Потреба да се потпуно урони у идеалне стандарде може бити из два главна разлога, један је друштвени контекст, а други опсесија коју саме стварају или која им се намеће путем друштвених медија.
Стандарди лепоте на Западу
Постоје ли деца рођена деведесетих која нису била заљубљена до ушију гледајући Рејчел Грин, звезду популарне америчке серије „Пријатељи“? Рејчел је са својом фризуром извршила огроман утицај на готово све жене у Америци крајем деведесетих. Од дивљења према модној икони деведесетих Џенифер Анистон до симпатија према Анђелини Жоли због њеног дефинисаног облика лица, многи су одрасли гледајући холивудске филмове и ликове који су свој „савршени изглед“ провлачили кроз призму опуштености.
Будући да Холивуд има велики утицај, западни стандарди лепоте увек су тема разговора о њиховој доминацији у контексту идеалних стандарда лепоте. Ови стандарди су почели да се сматрају глобалним стандардима лепоте, јер су се јако брзо проширили и на територије Европе, Азије, Јужне Америке и Африке.
Утицај који данас имају Кардашијани и Џенери
Пре само једну деценију, западни архетип лепоте био је приметан по белој или светлој кожи, витким ногама и фигури. Са променом времена и дефиниција лепоте има тенденцију промене, а тренутно, естетски обриси Кардашијанових и Џенерових постављени су као мерило западне лепоте.
Дакле, како данас изгледају западни стандарди лепоте?
Типично, облина фигуре, препланула кожа, велике очи, пуне усне, крупне бутине, велике груди и велике задњице главни су естетски привлачни елементи за жену на западу. Сада, ако се питате како жене долазе до ефекта пуних усана, не изненађује чињеница да су многе спремне на употребу филера за усне. Хируршки захвати попут повећања груди су врло заступљени у западним земљама, промовишући нереалне фигуре како би се постигао највиши ниво „лепоте“.
Нипошто не можемо занемарити чињеницу да су западни стандарди лепоте етаблирани као дефиниција стандарда лепоте на свету. Једноставно речено, азијска идеализација лепоте и други стандарди лепоте који су били присутни у одређеним културама широм света пали су у заборав. На тај начин дошло је до губљења идентитета лепоте као феномена који се разликује од подручја до подручја.
Утицај који се проширио на цео свет
Земље попут Јапана, Кине, Кореје, Либана и Блиског истока, такође су подлегле под утицај западне дефиниције лепоте. Земље попут Јужне Африке, Нигерије, Сенегала, Индије и велике већине латино-америчких користе средства за избељивање коже како би посветлиле свој тен. Жене су постале укалупљене у нормативима који им се намећу на све начине и представљају као идеал.
Утицај „модних икона“ и супермодела на стварање нереалних стандарда лепоте постао је огроман, посебно у западним земљама где је опсесија лепотом израженија. Ове земље су такође највећи произвођачи козметике која се користи широм света, постављајући универзалне стандарде лепоте са највећим продајама на тржиштима лепоте. Медији посебно утичу на младе жене и школску децу, које су подложне овим нереалним и токсичним стандардима лепоте.
Прихватање нереалних стандарда је један од главних узрока психичких проблема код младих особа, поготово женског пола. Многе девојке се осећају несигурно и развијају осећај губитка унутар себе, па су често опседнуте изгледом до те мере да не препознају да теже екстремним променама које могу отворити врата различитим врстама здравствених проблема.
Негативне последице наметнутих стандарда лепоте
- Телесна дисморфија: Око 2% популације пати од поремећаја дисморфије тела, који произилази из нереалних стандарда лепоте, посебно утичући на младе. Симптоми укључују опсесивно гледање у огледало и непотребно истицање ситних „недефеката“.
- Негативне емоције: Постављање норми лепоте изазва негативне емоције, попут ниског самопоузданја и осећаја стида, посебно код жена. Ове емоције могу довести до анксиозности и депресије, уз развој осећаја самопостојања.
- Поремећаји исхране: Друштвени медији подстичу пораст поремећаја исхране, с више од 70 милиона људи широм света који су погођени. Присила да се постигне „идеална“ фигура често доводи до озбиљних поремећаја попут анорексије и булимије.
- Токсични стандарди лепоте и суицидалне мисли: Нереални стандарди лепоте често доводе до поређења, зависти и негативних мисли. Статистике показују да око 10% жена повреди себе због незадовољства телом, а 13% одраслих развије суицидалне мисли, посебно међу тинејџерима.
Уз повећање самосвести о овим проблемима, важно је радити на промоцији позитивног става према сопственом телу и разноврсности, како бисмо смањили негативне утицаје токсичних стандарда лепоте на ментално здравље.
Овај феномен није могао да заобиђе ни Србију
Као и у већини земаља на планети, модерна „западна култура“ естетике је пустила корење и у нашој земљи. До пре само неколико година, ово је била табу тема у Србији и ретко ко је о овоме у јавности причао. Међутим, данас су естетски захвати постали део свакодневице, а клинике и ординације које се баве овим налазе се на сваком кораку, док су њихови клијенти поред жена, у великом броју и мушкарци.
У реду је решавати неке ствари које имају смисла и подижу самопоуздање, међутим, доста људи претерује у количини естетских захвата само да би се допали неком другом. Све је више младих људи који се подвргавају овим захватима па тако траже корекције: носа, усана, обрва па чак и груди. Неки родитељи иду до тих крајности да пластичне операције поклањају својој деци за пунолетство.
Др Миломир Гачевић истиче да се тренд естетских хируршких интервенција из године у годину повећава без обзира на период године, наводи али жеља девојака да за матурско вече или осамнаести рођендан направе такву врсту промене за њега је необјашњива.
„Мислим да то није добро, већ је неопходно максимално очувати своју природност, а тамо где има недостатака, а има недостатака дефинитивно, ми смо ту да помогнемо, да то мало исправимо, јер свако од нас, нарочито та младост од 17, 18 година има лепоту коју треба чувати“. Дугогодишње искуство, додаје доктор, сведочи да и најмања естетска хируршка интервенција позитивно утиче на психу, на социјални статус, на самопоуздање пацијената и то треба подржати, али ако тај ефекат изостаје и ако је у питању имитирање неке друге особе, онда такве интервенције не подржава“ изјавио је за РТС Др Гачевић.
Код нас је нажалост све више младих који изгледом желе да опонашају особе којима се даје известан медијски простор, а не би требали да буду узор никоме, поготово омладини.
Свака особа би требало да препозна да идеал лепоте у одређеном тренутку није нужно права дефиниција лепоте. Наметнута дефиниција лепоте је нешто што се мења у складу са трендовима, тако да не може да се назове истинском лепотом.
