Donald Tramp će sledećeg meseca preuzeti funkciju predsednika SAD, što izaziva primetnu zabrinutost u glavnim gradovima širom sveta, i to ne bez razloga. Pretnje, tarife i trgovinski ratovi bili su ključne reči tokom njegove prve administracije.
Nepredvidivost, nesigurnost i nedostatak jasnog stava prema saveznicima izazvali su nervozu među partnerima SAD, posebno onima u Indo-pacifičkom regionu, koji zavise od američkih bezbednosnih garancija.
Posmatranje sveta kroz ekonomsku prizmu
Tokom svoje prve administracije, Tramp je pokazivao sklonost da svet posmatra pre svega kroz ekonomsku prizmu, a ne kroz vojno-strateške parametre. Ravnoteža u trgovini, a ne ravnoteža moći, bila je osnovna karakteristika njegove politike.
Trampova prva administracija bila je suočena sa neprekidnim unutrašnjim i spoljnim sukobima, uključujući narušene odnose sa obaveštajnom zajednicom, Kongresom, interesnim grupama i establišmentom u Vašingtonu.
Njegov drugi mandat obećava izazove za mnoge države. Trgovina, odnosno njen disbalans, biće dominantan aspekt američke spoljne politike. Tramp je već najavio uvođenje tarifa od 10% na kinesku robu i 25% na robu iz Meksika i Kanade. „Američka tvrđava“ postaje realna mogućnost, što bi moglo pokrenuti efekat „evropske tvrđave“.
Američki fokus na Kinu i izazovi za saveznike
Kako SAD preusmeravaju pažnju na Indo-pacifik i „kinesko pitanje“, Trampova Amerika će procenjivati države na osnovu ravnoteže u trgovini i njihovog odnosa s Pekingom.
Na indijskom potkontinentu, povratak Trampa na vlast uglavnom se dočekuje pozitivno. Lični odnosi između indijskog premijera Narendre Modija i bivšeg američkog predsednika, kao i strateški značaj Indije kao saveznika protiv Kine, obećavaju stabilnu budućnost.
Indija će, uz zanemarivanje trgovinskih pitanja, verovatno biti posmatrana kao ključni saveznik u „velikoj azijskoj igri“.
S Rusijom, međutim, odnosi će biti drugačiji. Da bi se okončao sukob u Ukrajini, biće potrebna saradnja s Moskvom, dok će bliža saradnja Rusije s Kinom izazvati nezadovoljstvo unutar Trampove administracije.
Indijsko-ruski odnosi u novim okolnostima
Održavanje relevantnosti indijsko-ruskih odnosa u ovom promenljivom okruženju zahtevaće značajne napore. I Nju Delhi i Moskva preferiraju multilateralni, multipolarni i nehijerarhijski svetski poredak. Rad na tom cilju neće biti lak, s obzirom na to da obe države nemaju dovoljnu moć da samostalno unesu značajne promene u globalni sistem upravljanja.
Američka dilema
Tramp dolazi na vlast u vreme koje se drastično razlikuje od perioda njegove prve administracije. Verovanje u sposobnost SAD da projektuju moć i uticaj na globalnom nivou ozbiljno je uzdrmano, transnacionalne institucije su paralisane, američka konvencionalna moć odvraćanja je oslabila, dominacija dolara je dovedena u pitanje, a Vašington se suočava s dvostrukim izazovima: rastućom Kinom i sve glasnijim „Globalnim Jugom“, koji se protivi zapadnoj hegemoniji.
Polarizovana domaća politika ograničava manevarski prostor predsednika. Trampovo neslaganje s Kongresom oko CAATSA zakona (Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima putem sankcija), koji je kritikovao kao „ozbiljno manjkav“ jer „ugrožava nadležnost izvršne vlasti“, pruža jasan uvid u složenost situacije.
Slični, iako manje izraženi, sukobi vlasti mogu se očekivati i tokom njegovog drugog mandata, iako republikanci imaju većinu u oba doma Kongresa.
Pogled iz Nju Delhija
Za Indiju, ovo predstavlja veliku priliku iz dva razloga. Prvo, ne mora da balansira između odnosa s Rusijom i SAD, što je bio izazov tokom Bajdenove administracije. Drugo, zajednički protivnik u Pekingu mogao bi podstaći Vašington da zanemari druga pitanja poput ljudskih prava, koja Indija smatra svojim unutrašnjim stvarima.
Tri ključna stuba indijsko-američkog partnerstva su kvalifikovana radna snaga, trgovina i odbrambena saradnja. Tokom Trampove prve administracije, američka imigraciona politika bila je negativno percipirana zbog povećanja stope odbijanja H-1B viza. Ipak, to je ironično podstaklo američke IT kompanije da otvaraju ogranke u Indiji.
Trgovinski odnosi s SAD bili su izazovni zbog zahteva za smanjenje pozitivnog trgovinskog bilansa Indije i uvođenja tarifa. Istovremeno, odbrambena saradnja dostigla je nove visine kroz osnivanje Quad grupe i potpisivanje sporazuma COMCASA.
Kako Trampov fokus ostaje na Kini, njegovi odnosi s Rusijom i Indijom biće ključni za buduću američku strategiju. Način na koji će tri zemlje rešiti delikatna pitanja trgovine i geopolitike odrediće sudbinu njihovih odnosa u ovom turbulentnom periodu.