Доналд Трамп ће следећег месеца преузети функцију председника САД, што изазива приметну забринутост у главним градовима широм света, и то не без разлога. Претње, тарифе и трговински ратови били су кључне речи током његове прве администрације.
Непредвидивост, несигурност и недостатак јасног става према савезницима изазвали су нервозу међу партнерима САД, посебно онима у Индо-пацифичком региону, који зависе од америчких безбедносних гаранција.
Посматрање света кроз економску призму
Током своје прве администрације, Трамп је показивао склоност да свет посматра пре свега кроз економску призму, а не кроз војно-стратешке параметре. Равнотежа у трговини, а не равнотежа моћи, била је основна карактеристика његове политике.
Трампова прва администрација била је суочена са непрекидним унутрашњим и спољним сукобима, укључујући нарушене односе са обавештајном заједницом, Конгресом, интересним групама и естаблишментом у Вашингтону.
Његов други мандат обећава изазове за многе државе. Трговина, односно њен дисбаланс, биће доминантан аспект америчке спољне политике. Трамп је већ најавио увођење тарифа од 10% на кинеску робу и 25% на робу из Мексика и Канаде. „Америчка тврђава“ постаје реална могућност, што би могло покренути ефекат „европске тврђаве“.
Амерички фокус на Кину и изазови за савезнике
Како САД преусмеравају пажњу на Индо-пацифик и „кинеско питање“, Трампова Америка ће процењивати државе на основу равнотеже у трговини и њиховог односа с Пекингом.
На индијском потконтиненту, повратак Трампа на власт углавном се дочекује позитивно. Лични односи између индијског премијера Нарендре Модија и бившег америчког председника, као и стратешки значај Индије као савезника против Кине, обећавају стабилну будућност.
Индија ће, уз занемаривање трговинских питања, вероватно бити посматрана као кључни савезник у „великој азијској игри“.
С Русијом, међутим, односи ће бити другачији. Да би се окончао сукоб у Украјини, биће потребна сарадња с Москвом, док ће ближа сарадња Русије с Кином изазвати незадовољство унутар Трампове администрације.
Индијско-руски односи у новим околностима
Одржавање релевантности индијско-руских односа у овом променљивом окружењу захтеваће значајне напоре. И Њу Делхи и Москва преферирају мултилатерални, мултиполарни и нехијерархијски светски поредак. Рад на том циљу неће бити лак, с обзиром на то да обе државе немају довољну моћ да самостално унесу значајне промене у глобални систем управљања.
Америчка дилема
Трамп долази на власт у време које се драстично разликује од периода његове прве администрације. Веровање у способност САД да пројектују моћ и утицај на глобалном нивоу озбиљно је уздрмано, транснационалне институције су паралисане, америчка конвенционална моћ одвраћања је ослабила, доминација долара је доведена у питање, а Вашингтон се суочава с двоструким изазовима: растућом Кином и све гласнијим „Глобалним Југом“, који се противи западној хегемонији.
Поларизована домаћа политика ограничава маневарски простор председника. Трампово неслагање с Конгресом око CAATSA закона (Закона о супротстављању америчким противницима путем санкција), који је критиковао као „озбиљно мањкав“ јер „угрожава надлежност извршне власти“, пружа јасан увид у сложеност ситуације.
Слични, иако мање изражени, сукоби власти могу се очекивати и током његовог другог мандата, иако републиканци имају већину у оба дома Конгреса.
Поглед из Њу Делхија
За Индију, ово представља велику прилику из два разлога. Прво, не мора да балансира између односа с Русијом и САД, што је био изазов током Бајденове администрације. Друго, заједнички противник у Пекингу могао би подстаћи Вашингтон да занемари друга питања попут људских права, која Индија сматра својим унутрашњим стварима.
Три кључна стуба индијско-америчког партнерства су квалификована радна снага, трговина и одбрамбена сарадња. Током Трампове прве администрације, америчка имиграциона политика била је негативно перципирана због повећања стопе одбијања H-1B виза. Ипак, то је иронично подстакло америчке ИТ компаније да отварају огранке у Индији.
Трговински односи с САД били су изазовни због захтева за смањење позитивног трговинског биланса Индије и увођења тарифа. Истовремено, одбрамбена сарадња достигла је нове висине кроз оснивање Quad групе и потписивање споразума COMCASA.
Како Трампов фокус остаје на Кини, његови односи с Русијом и Индијом биће кључни за будућу америчку стратегију. Начин на који ће три земље решити деликатна питања трговине и геополитике одредиће судбину њихових односа у овом турбулентном периоду.
