Božić je najradosniji praznik među svim praznicima. Tog dana, pre više od dve hiljade godina, rodio se Isus Hristos, Sin Božiji, koji je došao na zemlju da spase čovečanstvo od greha i smrti. Božićno slavlje traje tri dana, a prvi dan Božića je 7. januara po julijanskom kalendaru.
Prema Svetom pismu, Isus se rodio u Vitlejemu, gradu u kome je živeo car David. Njegovo rođenje bilo je predskazano od proroka i najavljeno od anđela. Na nebu se pojavila zvezda repatica, koja je vodila mudrace iz istoka do štale u kojoj je Isus ležao u jaslama. Mudraci su mu doneli darove: zlato, tamjan i smirnu. U isto vreme, pastiri na poljima čuli su glasove anđela koji su slavili Boga i propovedali mir na zemlji.
Božić je praznik radosti, mira i ljubavi. Na Božić ujutro, vernici idu na liturgiju u crkvama, gde pevaju himne i molitve u čast Isusovog rođenja. Posle toga, vraćaju se kućama, gde slave sa porodicom i prijateljima. Za Božićnu trpezu se sprema česnica. Česnica je poseban hleb u kojem se nalazi novčić. Ona se lomi na delove i deli svim prisutnim. Onaj ko dobije novčić ima pravo da zaražava svakog koga vidi tog dana.
Položajnik – Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Rano ujutro na Božić posle Svete Liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se “Oče naš”. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
