Божић је најрадоснији празник међу свим празницима. Тог дана, пре више од две хиљаде година, родио се Исус Христос, Син Божији, који је дошао на земљу да спасе човечанство од греха и смрти. Божићно славље траје три дана, а први дан Божића је 7. јануара по јулијанском календару.
Према Светом писму, Исус се родио у Витлејему, граду у коме је живео цар Давид. Његово рођење било је предсказано од пророка и најављено од анђела. На небу се појавила звезда репатица, која је водила мудраце из истока до штале у којој је Исус лежао у јаслама. Мудраци су му донели дарове: злато, тамјан и смирну. У исто време, пастири на пољима чули су гласове анђела који су славили Бога и проповедали мир на земљи.
Божић је празник радости, мира и љубави. На Божић ујутро, верници иду на литургију у црквама, где певају химне и молитве у част Исусовог рођења. После тога, враћају се кућама, где славе са породицом и пријатељима. За Божићну трпезу се спрема чесница. Чесница је посебан хлеб у којем се налази новчић. Она се ломи на делове и дели свим присутним. Онај ко добије новчић има право да заражава сваког кога види тог дана.
Положајник – На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник. Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: “Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај”.
Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
Рано ујутро на Божић после Свете Литургије, домаћица замеси тесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака, и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто где је већ постављен Божићни ручак. Домаћин од печенице за Божић сече најпре леву плећку, главу и део од ребара. Када сви стану за сто, домаћин запали свећу, узима кадионицу, окади иконе, кандило и све присутне, преда неком млађем кадионицу који кади целу кућу. Пева се божићни тропар и чита се “Оче наш”. Кад се молитва заврши приступа се ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи. Она се ломи на онолико делова колико има укућана. Када се заврши ломљење чеснице, укућани једни другима честитају празник и седају за трпезу.
