Ha južnoj strani hilandarskog sabornog hrama, zadužbine Milutinove i Lazareve, izrasla je visoka i razgranata vinova loza, koja je, kako se kaže, polegla „po svojoj perguli“. Njeno stablo izvire iz samog zida, na metar i po odstojanja od zemlje, iz praznog groba Svetog Simeona Mirotočivog, koji se nalazi pored tog istog zida, ali s unutrašnje strane hrama. (Kameni sarkofag iz srednjeg veka sveštenik Vojislav Bilbija obložio je zlatom i srebrom svoje veštine, jednim od najlepših primera savremene pravoslavne umetnosti u nas.)
Predanje o lozi Svetog Simeona zapisano je u „Uputstvu za neplodne supružnike“, koje hilandarski monasi daju potrebitima:
„Kad je od smrti Svetog Simeona (13. februara 1200.) proteklo sedam godina i kada je Sveti Sava došao iz Karejske isposnice u manastir da bi pripremio prenos moštiju Svetog Simeona u Srbiju, radi mirenja zavađene mu braće, onda su hilandarski monasi neutešno plakali. Tada se Sveti Simeon javi na snu igumanu Metodiju i kaže mu da je potrebno da njegove mošti budu prenete na rodnu grudu, ali da će, za utehu hilandarskom bratstvu, iz praznog groba njegova iznići loza, i dok ona bude rađala, dotle će i blagoslov njegov na Hilandaru da počiva.
Da se ta loza održala i do danas, i da svake godine bez izuzetka bogato rađa, iako joj se, sem orezivanja, nikakva druga nega ne ukazuje, niti se kakve mere protiv filoksere ili drugih bolesti i štetočina preduzimaju – predstavlja veliko čudo Božije, i time veliku moralnu utehu i duhovno bodrenje za naše hilandarsko bratstvo, a i za sve verujuće Srbe.
Ali ta loza nije samo po tome izuzetna. Ona ima i jedno drugo svojstvo – od njenog ploda razrešuje se neplodnost supružnika, koji sa verom i molitvom prihvate ovo čudotvorno sredstvo.
Prvo upamćeno čudotvorno dejstvo loze Nemanjine, po predanju, zbilo se u 16. veku, kada je y manastir došao moćni paša (možda solunski, to se sa sigurnošću ne zna). On je bio bez muškog naslednika, pa je, tražeći leka, došao u đaurski manastir i ispričao o svojoj nevolji. Nisu mogli da mu ponude drugu svetinju, kao inovernom, ali mu dadoše tri zrna grožđa svetosimeonovske loze. Paša, po veri, dobi sina, i pokloni Hilandaru metoh Milo Arsanica, danas poznat kao Kakovo, koji je y 18. veku imao oko 10388 hektara, uglavnom šume. Od prerade kestena sa Kakova manastir se i danas umnogome izdržava.“
Što se upotrebe Nemanjine loze tiče, onima koji žele da, kako kaže jedna od molitava iz Svete Tajne Venčanja, dobiju „plod utrobe na korist“, hilandarsko uputstvo kaže sledeće:
„Oni koji žele da, po Božijem blagoslovu imaju plod utrobe svoje, treba da se obrate molitvama sv. Simeonu Mirotočivom, koji je bio podvižnik Svete Gore Atonske kada je ostavio svoje carstvo srpsko; koji je sazidao manastir Hilandar u kome je, posle mnogih i velikih trudova, a bogougodna živoga i umro, te za to dobio dar od Boga dar da čini čuda – da dreši neplodnost onih supružnika, koji verom njemu pribegavaju toga radi, bere se grožđe i grančice sa one vinove loze, koja je čudnim načinom izrasla iz samog groba Sv. Simeona. U jednom sledovanju su tri zrna grožđa i jedno parče od orezane loze. Ovo se parče stavlja u pola oke (650 grama) osvećene vode i od iste uzimaju oba supružnika da piju pre svakog jela za 40 dana. Potom uzima suprug jedno zrno grožđa, a supruga ostala dva”.Tome prethode usrdan post i molitva. Sveti Simeon preko svoje loze čini velika čuda i danas – ne samo Srbima, nego i svima pravoslavnima koji ištu njegovu pomoć.’’
