Požarevac će od sutra do 1. septembra biti domaćin 61. Ljubičevskih konjičkih igara. Reč je o jednoj od nastarijih sportsko-turističkih manifestacija u našoj zemlji.
Za ovu manifestaciju se može slobodno reći da je srpski brend u konjičkom sportu, uz bogat program pratećih manifestacija.
Sutra u Tabačkoj čaršiji održaće se svečani defile učesnika ovogodišnjih igara. A najatraktivniji deo programa tradicionalno je „Ljubičevski višeboj“.
Finale će biti održano u nedelju. U njemu će se takmičari sa svojim konjima nadmetati za prestižnu titulu viteza u pet istorijskih disciplina: seči sabljom, gađanju strelom, gađanju kopljem, gađanju topuzom i kurirskom jahanju.
Dugogodišnja tradicija
Manifestacija „Ljubičevske konjičke igre” održava se od 1964. godine. Održava se svake godine prvog vikenda u septembru.
Na prekretnici leta i jeseni, Požarevac i njegova okolina postaju centar konjičkog sporta i konjičkih veština. U gradu vlada pravo karnevalsko raspoloženje. Sastaju se moderni vitezovi, ljudi od sedla i mamuza. Zajašu svoje četvoronoge lepotane i podele megdan na požarevačkom hipodromu.
Kada je o Požarevcu reč, ističemo da od turističkih manifestacija, posebno Ljubičevske konjičke igre, kao najznačajnija i sa dugogodišnjim kontinuitetom održavanja predstavljaju važan element turističke ponude grada. Tim pre, što su se u toj meri afirmisale, da se slobodno može reći da su u jedna jasna i jedinstvena manifestacija našeg vremena. U svetu u kome je racionalan izbor skoro nemoguć, reprezentuje jasnoću, uverenje, stabilnost, status, pripadnost. Sve što omogućava ljudskom biću da se definiše. Jednom reči – brend grada.
Ergela Ljubičevo
Ljubičevske konjičke počivaju na tradiciji ergele Ljubičevo koja je jedna od najstarijih ergela u Srbiji. „Oaza mira i tišine“, kako česti posetioci nazivaju ergelu, osnovao je knjaz Miloš Obrenović 1853. godine. Na pašnjacima kraj Velike Morave uzgajao najbolje konje. U stoletnim hrastovim šumama pripremao je svinje za Beč i Peštu.
Prema podacima turskog teftera, popisa područja Braničeva objavljenog 1467. godine u ljubičevskom ataru, u selu Derbendžinsko, organizovano su se gajila grla na ergelski način za potrebe vojske. Uvek je srpski narod u tradiciji i predanjima gajio veliko poštovanje i ljubav prema konjima. Tu ljubav je pokazao i Mihailo Obrenović koji je, između ostalog, kao svoj legat srpskome narodu zaveštao i ergelu u Ljubičevu.
Pretpostavlja se i da je ergela nastala iz materinske ljubavi kneginje Ljubice za najstarijeg sina Milana. Milan je često bio bolestan, želeći da stvori prebivalište daleko od gradske prašine. Tako je knjaz Miloš naredio da se čitav put od imanja do Požarevca zasadi hrastovima. Podignut je konak i nekoliko štala u kojima je knjaz držao svoje konje.
To svoje imanje, na kome je nastala ergela, poklonio je državi. Ime Ljubičevu je dao knez Mihailo, u znak sećanja na svoju majku, kneginju Ljubicu, suprugu knjaza Miloša.„Oaza mira i tišine“, preživljavala je život nacionalne istorije ali je uvek, posle teških dana, dolazio preporod.
Početkom XX veka, ergela je izrasla u konjarsku instituciju evropskog ranga i imala je oko 500 grla plemenite rase. Ako niste poznavalac konjarstva i konjičkog sporta, verovatno Vam imena grla Ljubičevac, Kastor, Remoz, Hajdžan neće nešto značiti ali svi koji su „vezani“ za ergelu Ljubičevo, prepoznaće u njima osvajača „Triple krune“, nepobeđe-nog galopera, pepinjera.
Bez dobrog konja nema ni junaka
U srpskoj istoriji i tradiciji se znalo da bez dobrog konja nema ni junaka. Poznati konji, po junaštvu znani skoro jednako kao i junaci koji su ih jahali, su Damjanov Zelenko, Hajduk- Veljkov Kušlja, krilati Jabučilo Vojvode Momčila, Šarac Kraljevića Marka za koga je Gete rekao da su svi svetski legendarni konji u odnosu na Šarca samo obična ždrebad, verni Đogin Banović Strahinje, hrabri Ždralin Miloša Obilića koji pogibe viteški zajedno sa svojim junakom na Gazimestanu…
Kada su devedesetih godina 19. veka počela da se osnivaju kola jahača, “ da putem nagradnih trka izložbi konja, pisanom reči i praktičnim poukama rade na unapređenju kvaliteta konjarstva, Pomoravlje i Stig nisu izostali. Već 1892. u Požarevcu se osniva Dunavsko kolo jahača „Knez Mihailo“ , preteča današnjeg Konjičkog društva „Knez Mihailo“ koje je uspešno radilo na unapređenju kvaliteta konjarstva, izgrađivanju trkališta, a sledeće godine su održane prve trke i izložba konja.
Prve trke
Prve konjičke trke na hipodromu u Požarevcu, izgrađenom 1892. godine na oko 50 hektara održane su 6. maja 1893. godine. Na programu su bile Zemljoradnička trka, Varoška trka, Podoficirska trka i Pobedna zemljoradnička trka. Učestvovalo je 60 grla vlasnika iz Požarevca, Velikog Gradišta, Kasidola, Šapina i Velikog Crnića.
Nagrade za pobednike iznosile su od 20 do 300 dinara. Posle 17 godina, utemeljena je i danas postojeća trka za dvogoda grla „Kostolac“ na inicijativu industrijalaca Đorđa Vajferta, suvlasnika rudnika Kostolac, koji je za nagradni fond obezbedio 20.000 tadašnjih dinara.
Tribine tadašnjeg hipodroma su bile male i montažne do izgradnje, današnjih betonskih. Veliki hipodromi u svetu imaju obavezno šetalište ispred tribina, hipodrom u Požarevcu nema. Izgradnjom tribina blizu galposke staze, posetioci hipodroma u Požarevcu bliže posmatraju sportska takmičenja, a samim tim i uzbuđenje je veće.
Turistička organizacija Požarevca kao nosilac marketing koncepcije Igara, odnosno celokupne organizacije istih, zajedno sa gradom, ergelom Ljubičevo i konjičkim klubom „Knez Mihailo“ nastoji da iz godine u godinu dovede što veći broj takmičara i posetilaca iz evropskih zemalja.
Promoviše Igre, ne samo zbog sportskog sadržaja, već kao jednu multidisciplinarnu manifestaciju koja uključuje veoma značajan segment ukupne turističke ponude Požarevca. Reč je o običajima, tradiciji, kulturnim sadržajima, svemu onome po čemu nastojimo da steknemo svoj indentitet na međunarodnom turističkom tržištu.
