Пожаревац ће од сутра до 1. септембра бити домаћин 61. Љубичевских коњичких игара. Реч је о једној од настаријих спортско-туристичких манифестација у нашој земљи.
За ову манифестацију се може слободно рећи да је српски бренд у коњичком спорту, уз богат програм пратећих манифестација.
Сутра у Табачкој чаршији одржаће се свечани дефиле учесника овогодишњих игара. А најатрактивнији део програма традиционално је „Љубичевски вишебој“.
Финале ће бити одржано у недељу. У њему ће се такмичари са својим коњима надметати за престижну титулу витеза у пет историјских дисциплина: сечи сабљом, гађању стрелом, гађању копљем, гађању топузом и курирском јахању.
Дугогодишња традиција
Манифестација „Љубичевске коњичке игре” одржава се од 1964. године. Одржава се сваке године првог викенда у септембру.
На прекретници лета и јесени, Пожаревац и његова околина постају центар коњичког спорта и коњичких вештина. У граду влада право карневалско расположење. Састају се модерни витезови, људи од седла и мамуза. Зајашу своје четвороноге лепотане и поделе мегдан на пожаревачком хиподрому.
Када је о Пожаревцу реч, истичемо да од туристичких манифестација, посебно Љубичевске коњичке игре, као најзначајнија и са дугогодишњим континуитетом одржавања представљају важан елемент туристичке понуде града. Тим пре, што су се у тој мери афирмисале, да се слободно може рећи да су у једна јасна и јединствена манифестација нашег времена. У свету у коме је рационалан избор скоро немогућ, репрезентује јасноћу, уверење, стабилност, статус, припадност. Све што омогућава људском бићу да се дефинише. Једном речи – бренд града.
Ергела Љубичево
Љубичевске коњичке почивају на традицији ергеле Љубичево која је једна од најстаријих ергела у Србији. „Оаза мира и тишине“, како чести посетиоци називају ергелу, основао је књаз Милош Обреновић 1853. године. На пашњацима крај Велике Мораве узгајао најбоље коње. У столетним храстовим шумама припремао је свиње за Беч и Пешту.
Према подацима турског тефтера, пописа подручја Браничева објављеног 1467. године у љубичевском атару, у селу Дербенџинско, организовано су се гајила грла на ергелски начин за потребе војске. Увек је српски народ у традицији и предањима гајио велико поштовање и љубав према коњима. Ту љубав је показао и Михаило Обреновић који је, између осталог, као свој легат српскоме народу завештао и ергелу у Љубичеву.
Претпоставља се и да је ергела настала из материнске љубави кнегиње Љубице за најстаријег сина Милана. Милан је често био болестан, желећи да створи пребивалиште далеко од градске прашине. Тако је књаз Милош наредио да се читав пут од имања до Пожаревца засади храстовима. Подигнут је конак и неколико штала у којима је књаз држао своје коње.
То своје имање, на коме је настала ергела, поклонио је држави. Име Љубичеву је дао кнез Михаило, у знак сећања на своју мајку, кнегињу Љубицу, супругу књаза Милоша.„Оаза мира и тишине“, преживљавала је живот националне историје али је увек, после тешких дана, долазио препород.
Почетком XX века, ергела је израсла у коњарску институцију европског ранга и имала је око 500 грла племените расе. Ако нисте познавалац коњарства и коњичког спорта, вероватно Вам имена грла Љубичевац, Кастор, Ремоз, Хајџан неће нешто значити али сви који су „везани“ за ергелу Љубичево, препознаће у њима освајача „Трипле круне“, непобеђе-ног галопера, пепињера.
Без доброг коња нема ни јунака
У српској историји и традицији се знало да без доброг коња нема ни јунака. Познати коњи, по јунаштву знани скоро једнако као и јунаци који су их јахали, су Дамјанов Зеленко, Хајдук- Вељков Кушља, крилати Јабучило Војводе Момчила, Шарац Краљевића Марка за кога је Гете рекао да су сви светски легендарни коњи у односу на Шарца само обична ждребад, верни Ђогин Бановић Страхиње, храбри Ждралин Милоша Обилића који погибе витешки заједно са својим јунаком на Газиместану…
Када су деведесетих година 19. века почела да се оснивају кола јахача, “ да путем наградних трка изложби коња, писаном речи и практичним поукама раде на унапређењу квалитета коњарства, Поморавље и Стиг нису изостали. Већ 1892. у Пожаревцу се оснива Дунавско коло јахача „Кнез Михаило“ , претеча данашњег Коњичког друштва „Кнез Михаило“ које је успешно радило на унапређењу квалитета коњарства, изграђивању тркалишта, а следеће године су одржане прве трке и изложба коња.
Прве трке
Прве коњичке трке на хиподрому у Пожаревцу, изграђеном 1892. године на око 50 хектара одржане су 6. маја 1893. године. На програму су биле Земљорадничка трка, Варошка трка, Подофицирска трка и Победна земљорадничка трка. Учествовало је 60 грла власника из Пожаревца, Великог Градишта, Касидола, Шапина и Великог Црнића.
Награде за победнике износиле су од 20 до 300 динара. После 17 година, утемељена је и данас постојећа трка за двогода грла „Костолац“ на иницијативу индустријалаца Ђорђа Вајферта, сувласника рудника Костолац, који је за наградни фонд обезбедио 20.000 тадашњих динара.
Трибине тадашњег хиподрома су биле мале и монтажне до изградње, данашњих бетонских. Велики хиподроми у свету имају обавезно шеталиште испред трибина, хиподром у Пожаревцу нема. Изградњом трибина близу галпоске стазе, посетиоци хиподрома у Пожаревцу ближе посматрају спортска такмичења, а самим тим и узбуђење је веће.
Туристичка организација Пожаревца као носилац маркетинг концепције Игара, односно целокупне организације истих, заједно са градом, ергелом Љубичево и коњичким клубом „Кнез Михаило“ настоји да из године у годину доведе што већи број такмичара и посетилаца из европских земаља.
Промовише Игре, не само због спортског садржаја, већ као једну мултидисциплинарну манифестацију која укључује веома значајан сегмент укупне туристичке понуде Пожаревца. Реч је о обичајима, традицији, културним садржајима, свему ономе по чему настојимо да стекнемо свој индентитет на међународном туристичком тржишту.
