Сирмијум (лат. Sirmium) био је антички град и једна од четири престонице Римског царства. Налазио се на простору данашње Сремске Митровице. Први пут се помиње у 4. веку п. н. е. и првобитно су га насељавали Илири и Келти.
У 1. веку п. н. е. покорили су га Римљани и у доба царства је постао главни град римске провинције Доње Паноније. Сирмијум је 294. године проглашен за једну од четири престонице Римског царства. Такође је био главни град префектуре Илирик и провинције Панонија Секунда. Влада Републике Србије је 1990. прогласила Сирмијум археолошким налазиштем од изузетног значаја.
Историја
Сирмијум је почео да се развија на ушћу Босута у Саву, на јужним обронцима Фрушке горе, у 1. веку. Претпоставља се да су га основали Илири. Захваљујући реци и речној пловидби, град се брзо развијао и растао.
Седам (по другом мишљењу – десет) владара Римског царства рођено је у Сирмијуму или његовој околини: Трајан Деције, Аурелијан, Проб, Максимијан, Хостилијан, Констанције II и Грацијан. Град је у периоду од 1. до 4. века нове ере био седиште римских провинција Панонија, Доња Панонија и Панонија Секунда, седиште Префектуре Илирик, повремена царска резиденција, епископски центар и моћни логор легионара који су бранили царство од упада варварских племена.
Сирмијум је постао престоница Римског царства 1. марта 293. године за време владавине Галерија.
Најлепши и најбогатији град Илирика
Град је био престоница неколико деценија. У 4. веку помиње се као најлепши и најбогатији град Илирика. У периоду од 4. до 6. века напредак Сирмијума су прекинули, тада чести, напади Варвара: Гота, Хуна, Гепида. Завршни ударац развоју града задали су Авари, 505. године, после чијег је разорног напада становништво побегло, а град је запаљен.
Сирмијум је имао два моста са којима је била премошћена река Сава, на шта указују историјски извори. Мост Ад Басанте (према Босни) се налазио на нешто севернијој траси од старог понтонског моста у Сремској Митровици.
Аретемидин мост се налазио у близини данашњег пешачког моста који спаја центар Сремске и Мачванске Митровице. На том мосту су 304. године, због проповедања хришћанства, погубљени први епископ Сирмијума Иринеј и његов ђакон Димитрије, са многим сирмијумским мученицима.
После 313. године Сирмијум постаје важан хришћански центар. До сада је на локалитету Сирмијума откривено осам ранохришћанских храмова, од којих су најпознатији они посвећени Св. Иринеју, Св. Димитрију и Св. Синеноту.
Археологија
Археолошка истраживања открила су велики део старог насеља Сирмијум. Град је био простран, окружен бедемима и рововима унутар којих се налазила царска палата. Истраживања спровођена од средине 20. века открила су делове хиподрома и амфитеатра (jедини до сада пронађен у Србији), као и више луксузних кућа и вила украшених фрескама и мозаицима.
Видљиви су остаци јавних купатила, некрополе, хореума, трговачких и занатских центара. Данас се антички остаци великим делом налазе испод савременог града и само су делимично презентовани, колико то допушта простор археолошких ископина, које се налазе између зграда. Фреске и скулптуре које су пронађене на 74 локалитета у Сирмијуму, доказују да су их радили прворазредни уметници и декоратери.
На локалитету Глац недалеко од Сремске Митровице налази се још неископана палата императора Максимијана Херкулија подигнута на месту где су му родитељи радили као надничари на имању једног римског колона.
Приликом изградње Хируршког блока, пронађено је монументално Јупитерово светилиште са преко осамдесет жртвеника, што је друго по величини у Европи.
Остаци Царске палате су 2008. године заштићени „ламинарним шатором“. На површини од 2.500 квадрата је изложено 250 квадрата подних мозаика. На многим местима мозаици су у три слоја, што говори о обнављању царске палате са сменом владара. Откопавања палате почела су 2017. године.
На почетку седамдесетих година 20. века група археолога и ентузијаста, спонзорисаних од владе САД, понудила је општинским властима Сремске Митровице, да сагради потпуно нови и савремени град, али на другој локацији, да би заузврат добила дозволу за ископавање Сирмијума у целини. Општинска управа, под снажним притиском органа југословенске федерације, захтев није ни разматрала.
За време ископавања темеља за нову сремскомитровачку робну кућу током лета 1972. године, један радник је, на око 2 м дубине ископа, случајно својим ашовом пробио зазидани кожни замотуљак из кога су испала тачно 33 златна римска новчића, која су вероватно била део заборављеног и скривеног блага једне богате сирмијумске породице.
4 пронађена новчића искована за време владавине Констанција II сматрају се најрепрезентативнијим примерцима касноримског доба (4. век) и непроцењиве су вредности. Радник чији је ашов изнео на светлост дана једно од највећих археолошких открића на нашим просторима никада није награђен. Иронично, млади радник, средњошколац, који је хонорарно радио на ископу током распуста, звао се Златенко.
Археолошка истраживања
Приликом археолошких истраживања Сирмијума поред Царске палате са римским циркусом, откривене су и друге монументалне јавне грађевине као што су тзв. „Лицинијеве терме“, житница (horreum), трговачке и занатске четврти.
Пронађене су луксузне градске виле, али и вишеспратне стамбене зграде, зване „insulae“, у којима је живело сиромашније становништво. Град је био заштићен моћним бедемима, а снабдевао се водом преко аквадукта са извора фрушкогорског потока Врањаша. Улице су имале портике, канализацију и биле су поплочане каменом. У граду је тада радила ковница новца, радионице за израду разних предмета од племенитих метала, стакла, керамике, а производиле су се и опеке.
Становништво
Најпознатији историчар 4. века, Амијан Марцелин, назвао је Сирмијум „славном и многољудном мајком градова“.
У времену кулминације моћи града (4. век), Сирмијум је у једном тренутку имао и преко 100.000 становника, што би у данашњем времену одговарало статусу и значају Лондона.
Сирмијум је један од ретких градова, осим самог Рима, у којима су регрутовани припадници елитне преторијанске гарде.
Цареви
У периоду Римског царства у Сирмијуму или његовој околини рођено је десет римских императора, а осам других је боравило у њему током своје владавине (од неколико месеци до више година) због владарских обавеза или планирања и вођења војних похода. Најмање два императора умрла су у граду од последица заразе кугом.
Римски цар-филозоф Марко Аурелије умро је у Сирмијуму 180. године од куге, а не као што се у филмовима и добром делу историјске литературе наводи у Виндобони (данашњи Беч).
Као доказ за ту тврдњу узимају се списи римског писца Херодијана, који помиње да је цар живео у Сирмијуму за време припреме војних похода, као и да је у граду неко време (170—174) боравила и царица Галерија Фаустина са кћерком.
Херодијан изричито наводи да је цар Марко Аурелије умро у Сирмијуму од куге 180. године, где је и спаљен, а пепео му је пренесен у Рим. У Сирмијуму је Марко Аурелије примио и владара номадског народа Јазига, Бакадаспеса, који је дошао да моли за мир, али га је цар одбио. Податак о боравку Марка Аурелија у граду налази се и у делу Филострата, у опису пута „Xeroda Аtika“.
Филострат је навео да је град служио као полазна тачка и главни штаб у рату против Германа. Ове тврдње поткрепљује чињеница да је у тренутку смрти цар водио рат против германског племена Маркомани, а које је тада насељавало територију данашње Бачке.
Спис који је саставио Филострат веома је значајан и као најстарији писани помен Царске палате у Сирмијуму, што не значи да она и пре тога није постојала, јер је и цар Трајан зиму 100. / 101. године засигурно провео у градској палати.
Источно од Сирмијума, на потесу Цреповац, пронађена су два римска миљоказа, један из 161. године, а други из 198. године. Оба обележавају растојање до Сирмијума од три римске миље. На првом миљоказу помињу се императори Марко Аурелије и Луције Вер.
На том локалитету је био стациониран највећи део римске војске коју је Марко Аурелије окупио за рат против Маркомана, док је сам цар био смештен у сирмијумској градској палати. За Виндобону, као за место смрти цара, нема ни један историјски доказ, осим проналаска Аурелијевих списа, мада су делови истих списа (неке врсте дневника филозофских размишљања) пронађени и у другим местима.
Иако историчари једногласно напомињу да је те списе (Самоме себи) Аурелије писао у Сирмијуму, филмски режисери су до данас остали неумољиви. На душу им се ставља и проглашавање његовог сина Комода за зликовца, иако је био миљеник народа и владао чак 13 година.
Религија
Најстарија откривена хришћанска црква у нашој земљи (данас конзервирана у остацима) налази се на локалитету некадашњег Сирмијума. Пронађени су остаци базилике Светог Димитрија из 5. века.
Тачно на месту некадашњег сирмијумског Артемидиног моста где су у време прогона хришћана вршена погубљења ”сирмијумских светих мученика”, 1993. године подигнут је најдужи висећи пешачки мост у Европи.
По једном од погубљених мученика, Св. Иринеју, мост је добио и име.
Сирмијум после римске власти
Током наредних векова, Сирмијум је био под влашћу многобројних варварских племена: Гота, Хуна, Авара и других, а од 8. века је вероватно припадао франачкој држави Шарлемана, док је подручје између Дунава и Саве 830. године било под бугарском влашћу.
У 12. веку, Сирмијум је добио ново име, назван је по Св. Димитрију и античкој цркви која је носила име овог светитеља. Име Митровица су му дали трговци и занатлије које су у том периоду овде основали ново насеље.
Неко време, град је био под мађарском влашћу, па затим под турском у 14. веку. 1451. године Митровица је била под управом Ђурђа Бранковића. У 16. веку, Турци је опет освајају и разарају скоро до темеља.
Данашња Сремска Митровица носи име по св. Димитрију коме је посвећено преко 200 цркава на Балкану, а он је заштитник и града Београда.
