Почетна » Економија » Предузетници и фриленсери — разлике у законским оквирима у Србији

Како закон третира ове две категорије у нашој земљи

Предузетници и фриленсери — разлике у законским оквирима у Србији

   Концепти предузетништва и фриленсинга често могу изазвати конфузију, посебно када се разматрају у контексту законских и пословних норми у одређеној земљи, као што је Србија. Да би се расветлила ова питања, важно је разумети кључне разлике између предузетника и фриленсера, као и како закон третира ове две категорије у Србији.

Предузетници и Фриленсери: Дефиниције и Разлике

Предузетништво у Србији подразумева оснивање и вођење сопственог посла, што захтева формалну регистрацију код надлежних државних органа. Предузетници се могу бавити различитим врстама пословања, од трговине до производње и услуга, при чему су дужни да воде рачуна о својим пореским и другим законским обавезама.

Фриленсери, с друге стране, представљају самосталне професионалце који своје услуге нуде различитим клијентима, често на пројекту или краткорочној бази. Иако фриленсинг обухвата велику слободу у избору пројеката и флексибилност у раду, фриленсери се суочавају са изазовима у погледу формалне регистрације своје делатности и плаћања пореза.

Foto: Nova Ekonomija

Законски оквир у Србији

Правни систем у Србији препознаје и омогућава рад оба модела, али поставља различите захтеве за њихову имплементацију. Док предузетници морају бити формално регистровани и подлежу одређеним порезима и доприносима, фриленсери се суочавају са недостатком јасно дефинисаног регулативног оквира специфичног за њихову делатност.

Уговори о делу

Један од начина на који фриленсери у Србији могу легално сарађивати са домаћим фирмама јесте кроз “уговоре о делу”. Ови уговори омогућавају фирмама да ангажују фриленсере за специфичне пројекте, при чему су фирме одговорне за плаћање пореза и доприноса на износ који је исплаћен фриленсеру. Ово пружа правну основу за сарадњу, али захтева од фирми да преузму одређене административне обавезе.

Foto: Docsity

Регистрација и Порези

Фриленсери који желе да своју делатност ставе у потпуности у легалне токове могу се одлучити за регистрацију као предузетници. Ово им омогућава да отворе пословне рачуне, издају фактуре и самостално воде рачуна о својим порезима и доприносима. Међутим, овај корак захтева детаљно разумевање пореског система и обавеза које произилазе из предузетничког статуса.

Заблуде и појашњења

Разбијање заблуда о фриленсингу у Србији је кључно за разумевање прилика и ограничења унутар овог начина професионалног ангажмана. Посебно је важно осветлити две честе заблуде које могу ограничити како фриленсери виде своје могућности, тако и начин на који компаније приступају ангажовању фриленс талената.

Заблуда 1: Фриленсери не могу легално радити за домаће компаније

Често постоји погрешно схватање да фриленсери у Србији немају могућност легалне сарадње са домаћим компанијама. Ово није тачно, јер закон омогућава више форми сарадње које се могу прилагодити потребама и фриленсера и компанија.

Једна од најчешћих је сарадња путем уговора о делу, који омогућава фриленсерима да пружају услуге домаћим компанијама под одређеним условима.

Уговор о делу је посебно прилагођен за пројекте са јасно дефинисаним обимом посла и резултатима. Овакав тип уговора омогућава компанијама да јасно специфицирају шта очекују од фриленсера, као и да се договоре о накнади за извршени рад. Након завршетка посла, компанија је дужна да фриленсеру исплати договорену суму, као и да на ту суму обрачуна и плати порезе и доприносе према важећим законским прописима. Ово пружа легалну основу за сарадњу и штити обе стране.

Заблуда 2: Фриленсинг је ограничен само на онлајн активности

Друга заблуда се односи на перцепцију фриленсинга као искључиво онлајн делатности. Иако дигитални простор пружа обиље прилика за фриленсере, фриленсинг није ограничен само на рад преко интернета. Фриленс активности могу бити изузетно разноврсне и укључивати широк спектар индустрија и занимања.

На пример, фриленс уметници могу радити на креирању уметничких дела за изложбе или приватне колекционаре, док фриленс новинари могу писати чланке за штампане медије поред онлајн публикација.

Консултанти различитих специјалности пружају савете и подршку компанијама у областима као што су управљање, финансије, технологија и маркетинг, често кроз директну сарадњу која није ограничена на online комуникацију.

ИТ стручњаци, програмери и веб дизајнери такође могу радити као фриленсери, пружајући развојне услуге, подршку и одржавање софтвера за клијенте широм света, укључујући и домаће тржиште.

Проширење Перспективе

Разумевање и прихватање ширине могућности које фриленсинг нуди могу значајно допринети професионалном развоју појединаца, као и пружити компанијама приступ широком спектру талената и специјалистичких вештина.

Кроз разбијање ових заблуда, фриленсери и компаније у Србији могу боље искористити потенцијал који фриленсинг пружа, креирајући успешне и обострано корисне сарадње.

Закључак

Иако постоји одређена правна и пословна конфузија између предузетништва и фриленсинга у Србији, кључно је разумети да оба начина рада имају своје место унутар законског оквира земље. Фриленсери могу легално сарађивати са домаћим компанијама, под условом да се поштују одређени процедурални кораци. Ово омогућава флексибилност и отвара простор за различите облике професионалног ангажовања, док истовремено инсистира на поштовању законских норми и обавеза.

Извор: freelanceposlovi.com, poslovi beta

Припремила редакција Компас инфо
Повезани чланци:

Портал Компас Инфо посебну пажњу посвећује темама које се тичу друштва, економије, вере, културе, историје, традиције и идентитета народа који живе у овом региону. Желимо да вам пружимо објективан, балансиран и прогресиван поглед на свет око нас, као и да подстакнемо на размишљање, дискусију и деловање у правцу бољег друштва за све нас.