Kina je 5. avgusta 2024. lansirala 18 satelita u nisku Zemljinu orbitu, koristeći raketu „long marš 6A“, što je prvo takvo lansiranje u okviru projekta G60, koji sprovodi kompanija „Šangaj spejkom satelit tenolodži“, u saradnji sa vladom Šangaja, sa ciljem da se obezbedi regionalna pokrivenost internetom do 2025. i globalna pokrivenost do 2027. godine, piše ruski geopolitičar Leonid Savin za sajt „Katehon“.
Kina je lansirala prvi 6G probni satelit na svetu u januaru. To je jedno od tri mega-sazvežđa satelita, koje Kina planira da stvori, zajedno sa projektom „Guovang“, koji je sprovela državna kompanija „Čajna satelit servises“.
U maju 2024. godine, Kina je počela da pruža usluge interneta i u inostranstvu, a u junu je kineska kompanija „Van link“ pokrenula prvi kineski civilni satelitski internet servis, koji će biti proširen na zemlje koje su se već pridružile kineskom projektu „Pojas i put“.
Satelitske orbite su u Kini klasifikovane u tri vrste: geostacionarna Zemljina orbita (GEO), srednja Zemljina orbita (MEO) i niska Zemljina orbita (LEO). U poređenju sa druge dve kategorije, LEO sateliti nude nekoliko prednosti, uključujući minimalno kašnjenje u prenosu. Ali, to su samo delovi buduće integrisane mreže, koja obuhvata vazdušni i svemirski prostor.
Kina je angažovana na koordinisanom razvoju GEO, MEO i LEO satelita, kako bi stvorila integrisanu informacionu mrežu, gde će satelitski komunikacioni sistemi biti u interakciji sa zemaljskim informaciono-komunikacionim sistemima.
To je predviđeno 14. petogodišnjim planom Ministarstva industrije i informacionih tehnologija (2021-2025). Očigledno je da će se kineski svemirski internet ima nameru da se na komercijalnom satelitskom internet tržištu takmiči sa „Starlinkom“ Ilona Maska, odnosno sa SAD, konstatuje ruski geopolitičar.
Veliki Kineski zaštitni zid
Na Zapadu, a posebno u SAD, takvi uspesi Kine nazivaju se digitalnim autoritarizmom, koji Komunistička partija Kine širi putem inicijative „Pojas i put“.
Protivnici Kine već tvrde da bi, ukoliko se uvedu usluge satelitskog interneta, svet mogao postati „svedok pojave nove digitalne gvozdene zavese, prekidajući slobodan protok informacija i namećući vladinu kontrolu na globalnom nivou.“
U stvari, kineski pristup upravljanju internetom zasnovan je na konceptu sajber suvereniteta. Rusija deli ove principe, prema kojima svaka država ima pravo da upravlja svojim digitalnim prostorom, uključujući i uvođenje cenzure. Ali, Kina je uspela da postigne istinsku autonomiju u stvaranju nacionalne internet arhitekture, koja je dobila ime „Veliki kineski zid“, primećuje Savin.
Zbog toga Zapad upada u mahnitu histeriju, smišljajući razne lažne narative i teorije zavere.
Donald Tramp je još 26. avgusta, u govoru na godišnjoj konferenciji Udruženja Nacionalne garde u Detroitu, obećao da će stvoriti „Nacionalnu svemirsku gardu“, jer je, po njegovom mišljenju, „došlo vreme da se stvori Nacionalna svemirska garda kao glavna borbena rezerva američkih svemirskih snaga.“
Prethodno je Bajdenova administracija predložila stvaranje „Svemirskih snaga“. Ali, ovaj plan je odbacilo rukovodstvo Garde i guverneri svih 50 država.
Problemi sa svemirskim brodom „Starlajner“ pokazuju da u NASA, kao i u u glavnoj američkoj avio-kompaniji „Boing“, postoji ozbiljna kriza. U SAD se pojedinci zalažu za saradnju sa Kinom u istraživanju svemira, ali to su uglavnom oni koji shvataju da Amerika gubi svemirsku trku sa Kinom, zaključuje Savin.
