Uspomene na velikog svetog Gavrila (Uurgebadzea) i dalje su žive među nama. U vremenu kada se suočavamo sa sve većim izazovima, njegova mudrost i duhovna snaga nastavljaju da inspirišu pravoslavne vernike širom sveta i danas, podsećajući nas na važnost vere, ljubavi i dobrote.
Maja Ebralidze (duhovno dete starca Gavrila):
Po zanimanju sam biolog. Krštena sam kada sam bila u devetom razredu. Kada sam završila fakultet, Hristos je ušao u moj život. Još od malena sam uvek imala osećaj da me neko usmerava i uvek sam se trudila da se ponašam tako da se ne stidim pred ovom vlašću. Postepeno sam se približavala Bogu, redovno odlazila u crkvu, pravila prve korake prema Pravoslavlju, ali sam imala neku vrstu unutrašnjeg nezadovoljstva. Jednog dana je rođak ponudio da me „odvede u manastir Samtavro kod velikog monaha“. Pristala sam i krenuli smo za Mchetu.
Kada smo ušli u keliju starca Gavrila, osetila sam takvu milost, kao da je ljubav postala opipljiva, kao da sam u drugom svetu, drugoj atmosferi. Osećala sam se stidljivo, ali u isto vreme, osećala sam se kao da sam sa nekim ko mi je veoma blizak. Tako je starac Gavrilo znao da pridobije ljude, a što je najvažnije, približi ih Gospodu.
Jednog dana tokom večernje molitve, kada sam se molila za svoje bližnje, pomislila sam u sebi: „Ne mogu više da se molim za toliko ljudi; kad bih samo mogla da spasem svoju dušu“. Sutradan sam otišla u Samtavro. Prišla sam starcu, poklonila sam se pred njim, ali me nije blagoslovio. Rekao je: „Moraš da se moliš ne samo za ljude koje poznaješ, već i za sve stradalnike, bolesnike, zatvorenike…”
Naravno, sećamo se zaveta starca Gavrila o molitvi:
„Prvo se molite za one koje najviše volite, na primer za svoju decu. Zatim se pomolite za ostale članove svoje porodice, nakon toga i za sve svoje komšije i rođake. Molite se za sve. Blagoslovi grad u kome živiš, ali ne samo Tbilisi: Blagoslovi sve stanovnike Gruzije. A Gruzija nije sama — okružena je drugim zemljama. Zamolite Boga da ljudi nemaju neprijateljstva. Sada kada ste se molili za sve, ostaje samo vaš neprijatelj, i ne zaboravite ga – molite se za svog neprijatelja. Zamolite Boga da ispuni njegovo srce dobrotom i njegov um mudrošću. Tako se možete moliti za svog neprijatelja. Molite se sa strahopoštovanjem, svesni Pred kim stojite. Hristos je nevidljivo sa nama uvek.“
Jednom smo sedeli za malim drvenim stolom sa starcem ispred njegove kelije. Odjednom je starac rekao: „Pa, ko će da nazdravi?“ Iako je tamo bilo nekoliko muškaraca, niko nije smeo da ustane. Skupila sam hrabrost i rekla: „Nazdraviću, starče Gavrilo. Uz njegov blagoslov, podigla sam čašu blagosloveći njegovu duhovnu decu. Starac je rekao: „O, ona razgovara sa mnom kao majka mnogo dece. Tada nisam imala dece. Danas, kao što je starac rekao, imam nekoliko.
Jednog dana je starac upitao: „Šta to znači da će se post uračunati u greh?“ Rekla sam da ne znam. Tada je starac sam odgovorio na svoje pitanje: „To znači kada neko treba da jede mrsnu hranu zbog nekog zdravstvenog problema, a ipak odbija zbog posta.” Iako starac Gavrilo nije jeo gotovo ništa. Nekoliko godina kasnije, prekršila sam blagoslov svog duhovnog oca da jedem meso (tada sam dojila) i odbila sam da jedem mrsnu hranu. Nekoliko dana kasnije, toliko mi je pozlilo od posne hrane, a moje dete se toliko razbolelo od mog mleka da mi je bilo jako žao. Tek tada sam se setila starčevih reči.
Sećam se kako bi se starac šalio sa mnom. Često sam ga posećivala, onda bih odlazila i ubrzo se opet vraćala da ga vidim, a on me je zvao „Tamo-tamo“.
Bio je veliki starac, koji se svim silama trudio da ljude privede Bogu.
Kako je starac pokazao koliko su gordost i sujeta strašni
Konstantin Cercvadze, autor filmova o starcu Gavrilu:
Da bih se nadovezao na Majina sećanja, želeo bih da ispričam kako mi je sveti starac pomagao.
Pre 10-ak godina na Baku slavističkom univerzitetu održana je međunarodna naučna studentska konferencija. Učestvovao sam u diskusiji o proučavanju ruskog jezika i književnosti. Da bi se došlo na konferenciju bilo je potrebno proći dve kvalifikacione faze. Čim sam predao prijavu za prvi krug, pomolio sam se starcu Gavrilu. Pročitao sam akatist posvećen njemu, moleći ga za uspeh. Moje molitve su uslišane i prošao sam prvi krug.
Vreme je da se ide u drugi krug. Ponovo sam pribegao molitvenom zastupništvu starca Gavrila sa akatistom. Slava Bogu, stigao sam do finala i pozvan sam da održim prezentaciju. Toliko sam se obradovao što ću prisustvovati međunarodnoj konferenciji da sam potpuno zaboravio i na molitvu i na akatist starcu. Zaokupio sam se sujetnim poslovima – pakovanjem kofera, biranjem odela, kupovinom poklona – i potpuno zaboravio na starca, čijim sam molitvama trebalo da se nađem na konferenciji.
Odleteli smo u Baku, gde smo bili svečano dočekani. Onda je došao dan mog izlaganja. Popeo sam se na binu i pročitao svoj rad koji je zaslužio poštovanje. Publika je aplaudirala, a moja sujeta nije imala granice. Mislio sam da ovde neće naći boljeg studenta filologije i da ću pobediti. Izašao sam da se poklonim pred publikom – i slučajno se sapleo, zapeo nogom za gajtan i pao sa bine glavom. Veliki zvučnik je pao na mene, a svetla na bini su se delimično ugasila. Službenici obezbeđenja su pritrčali, pokušavajući da me podignu, ali su prvo morali da me otpetljaju od žica. Neki ljudi su bili ogorčeni, dok su drugi prasnuli u smeh.
Ležeći na podu dok su me službenici obezbeđenja odmotavali, otvorio sam oči i video da mi je iz džepa ispala mala fotografija starca Gavrila. Na fotografiji se i starac smejao. A onda sam i ja počeo da se smejem, fotografisao i odmah shvatio: ovako je mene, grešnog i sujetnog čoveka, ponizio starac Gavrilo, koji je još jednom pokazao da su gordost i sujeta strašni.
Ali on je to uradio na njemu svojstven način – sa humorom, tako da smo se i on i ja nasmešili. I što je najvažnije, shvatio sam da svetiteljima treba da zahvalimo ne samo kada su nam potrebni, već uvek. Zaboravio sam da pročitam akatist zahvalnosti starcu, čijim je molitvama Gospod dozvolio moj uspeh, i našao sam se u veoma nezgodnoj situaciji. Ovako me je starac naučio. Zahvalan sam mu što je bio sa mnom i što me stalno podseća: „Šta god da se desi, nikada ne ostavljaj Boga!“
Konstantin Tsertsvadze
