Društvo i civilizacija danas su dostigli dno. A sada nam je jedina nada da postoji dvostruko dno, rekao je slavni reditelj Emir Kusturica, pola u šali, pola u istini, na predstavljanju svoje nove knjige „Kad mrtve duše marširaju” u Nišu.
Zbirka eseja
U prepunoj sali Kulturnog centra otvorio je mnoge teme iz društvenog miljea, o kojima je pisao u ovoj zbirci od 15 eseja, koji tragaju za suštinom ljudskog života. Ovo je njegova peta knjiga po redu.
– Davno me je u Herceg Novi vozio čovek koji je prethodne noći pio. Sa nama je u kolima bio i sada uspešan stolar. I ovaj čovek je, vozeći auto, krenuo da pretiče, ali je zaleteo iza kamiona i mi smo izbegli smrt. Na to je ovaj stolar uzviknuo: „Pa, idiote, zar ćeš da me ubiješ sad kad sam bogat!“ U toj rečenici se jasno vidi da je proces vesternizacije malih naroda završen krajem prošlog veka, a sada se isušuju njihovi prirodni, mineralni i drugi resursi. Kada čovek dođe u Šangaj, ne zna da li je u San Francisku, Los Anđelesu ili nekom drugom zapadnoevropskom gradu. Pitanje je kako se snalazimo u svemu tome – rekao je Kusturica.
On je istakao da je ideja ove globalizacije planete da se minimizira ideja pobune.
– Sportista koji uzme 100 ili 200 miliona ne pomišlja da se pobuni. Mislim da je tačno da smo Đoković i ja najpoznatiji u svetu sa ovih prostora, morao bih da dodam i Jokića. Njega je Si Đinping na gala večeri pomenuo kao nekog ko je globalno poznat. S tim što je introvertni buntovnik. On to ne izražava, ali stalno pokazuje da mu je važnije da ovde mazi konje nego da šeta crvenim tepisima. To je tako. Za razliku od mnogih mojih kolega filmskih stvaralaca koji, kada počnu da snimaju film, prvo razmišljaju kako da sašiju odelo i prošetaju tim crvenim tepihom. A tu je i obmana. Prevara je u napuštanju svojih osobina koje su određene, pre svega, religijom. U današnjem svetu, u kome se pojavljuje najmlađi ubica u istoriji Evrope, postavlja se pitanje brzine ove vesternizacije. Pitanje je da li smo svi mi saučesnici u tom tragičnom događaju. Kad mladi ne mogu da upijaju ceo ovaj nametnuti svet, onda to negde mora da se manifestuje, a taj dečak je izabrao najgori ventil – rekao je Kusturica u Nišu.
Osvrnuo se na temu hrišćanstva, rekavši „da je to jedini pravi odgovor svih postojećih religija koji čoveku pruža konačnu sreću“.
– Ako smo pogrešili, moramo da priznamo da smo pogrešili. A onda posle pokajanja dolazi oproštaj. Čovek ne može da traži spas u materijalnom svetu, zato se okrećem hrišćanstvu. Imate priču o Kosovu koje nam se polako krade već 20 i više godina, ali na poseban način, kao kuvana žaba. To se dešava kada stavite žabu u lonac na šporet i ona ne vidi da se ništa dešava, ali ne shvata da se, u stvari, kuva. U ovoj knjizi ima mnogo osvrta na to kako su narodi jugoistočne Evrope upali u razne nevolje. Pogotovo na temu kada čovek padne u stanje razmišljanja da ništa ne može biti bolje. Čovek ne mora da umre da bi prestao da živi, potrebno je samo da tako hipnotizovan uđe u tu ulogu posmatrača i da ništa ne radi.
Osvrnuo se i na nedavni razgovor sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom na temu hrišćanstva i kulture.
– Razgovarali smo o svemu, ali i o kinematografiji, gde se može zaključiti da ovu oblast ne čine samo uspešni filmovi, već veliki broj dela koja ne idu tako dobro. Bioskopi u Rusiji su puni. A isto sam doživeo u Kini, gde sam bio član žirija. Kod nas i u mnogim delovima sveta bioskopi se nalaze u pojedinim tržnim centrima, na autobuskim stanicama, na aerodromima, pa ako odete da kupite patike, možete pogledati i film. Nema više onog ushićenja ili hodočašća pred velikim ekranom, gde se fikcija očekuje više od stvarnosti. U Holivudu se mislilo da se od filma napravi religija, a to je prešlo dug put. Tamo niko ne zna ko je Sveti Nektarije, ali svi znaju ko je Bred Pit. Tako su glumci preuzeli ulogu svetaca. I moram da priznam, najgore o nama misle tamošnji bogataši i drugi koji imaju mnogo novca. Ne mogu da nas vide očima, mi smo im čisti višak. Oni se ujedinjuju na tom globalnom nivou i čude se što nas još nisu istrebili – komentariše autorka filmova „Sećaš li se Doli Bel“, „Andergraund“ i drugih.
Borba na utakmici
Rekao je da običan čovek mora stalno da se brani od raznih prostakluka.
– Bio sam na utakmici mog unuka koji se bavi vaterpolom. Sudija je nešto presudio, nakon čega su se dve grupe ljudi međusobno ubile. Ne može svako biti uspešan, ali je neophodno imati predstavu o životu. Svakodnevno smo izloženi nekoj prostaklu i treba da tražimo neki odbrambeni mehanizam – primetio je on. Konačno, profesor Kusturica je imao svoje zapažanje o mobilnim telefonima. On je publici pokazao svoj mali telefon koji može da stane u ruku.
