„Film je preživeo. Sad se pokazuje da se veliki reset koji je trebalo da usledi nakon proizvedenog virusa koji je trebalo sve da nas uništi pokazao kao propala investicija“, kaže Kusturica
Koji sat pre početka 17. po redu „Kustendorfa“ Emir Kusturica dočekuje goste na brdu Mećavnik iznad Mokre Gore, u svom Drvengradu pod Šarganom. Među prvima stigla je ministarka kulture u Vladi Srbije Maja Gojković, za koji sat stići će i čuveni italijanski reditelj Mateo Gerone koji će ove godine na Kustendorfu dobiti nagradu „Drvo života“ za buduće filmove. Na Mećavniku, ove godine, uz ostale zastave zemalja iz kojih dolaze gosti, autori istaknuta je i zastava Palestine.
„Ovo je mesto koje je preživelo, a preživeo je i svetski film. Sad se pokazuje da se veliki reset koji je trebalo da usledi nakon proizvedenog virusa koji je trebalo sve da nas uništi pokazao kao propala investicija. Kažu Nemci, u Nemačkoj se ponovo ide u bioskope, u Francuskoj takođe uprkos stenicama koje tamo vladaju po bioskopima. Kao što literaturu nije mogla da ubije veštačka inteligencija, nije uništen ni film“, govori danas na Mećavniku Kustirica.
Dodaje, drago mu je da je festival preživeo, i da će najbolji svetski autori ovde imati udomljenje, i „šta god bude sa svetskim filmom ovaj festival će postojati makar kao pregled najvećih svetskih dostignuća“.
„Mislim da je Bergman živ da bi on danas bio ovde. Breson bi takođe bio ovde da je živ. Svi bi ovde stizali kao i Farhadi, i Garone i Sorentino i Šveđani, Norvežani, Mihalkov“, kaže Kusturica.
Ministarka kulture i potpredsednica Vlade Srbije Maja Gojković podsetila je danas na Mećavniku pošto je dočekana hlebom i solju, da je u rođenje Kustendorfa, u opstanak festivala malo ko verovao.
„Budite, zaista, svi iskreni prema sebi pa razmislite šta ste pomislili kada je Profesor ovde osnovao Kustendorf i kada je počeo sa ovim velikim projektom očuvanja, to je sad moderno reći, kulturnog nasleđa, odnosno filma, izvornog, onakvog kakav je nekada bio i kakav treba da bude u budućnosti. Kad kažem izvorni film, onda mislim na stare zanate, jer je film pre svega zanatsko pitanje koje veštačka inteligencija nikada neće moći da dostige u smislu stvaranja filmova koje nećete zaboraviti iste skunde kada pogledate odjavnu špicu sa koje nemate vremena ni da pročitate ko je stvarao to nedelo, a ovo je festival umetničkih dela“, rekla je ministarka Gojković.
Kusturica dodaje da selo koje je stvorio i u kome se održava Kustendorf „nije samo očivanje identiteta arhitekture ovog naroda, nego je očuvanje onoga što vredi i šta smo mi“.
„Zapravo u periodu „crnog talasa“ i u zlatnom periodu tzv. zabavnog filma u bivšoj Jugoslaviji, odnosno u Srbiji, postavili smo standard koji je bio meriv sa onim što se dešava u čitavom svetu. Mi smo u međuvrmenu izgubili taj standard, pravimo filmove koji su, kako je goovrio pokojni Šiba Krvavac, tzv. „trkopiš filmovi“ koji se prave samo da bi bili napravljeni a ne sadržajno i formalno odgovorili vrfemenu u kome živimo. Ovde nije bilo mnogo naših filmova ne zbog toga što mislimo da nisu dobri, nego zato što je lestvica u svetu uvek bila visoko dignuta kada su u pitanju autori“, kaže Kusturica.
