Svakodnevno, kada otvaramo frižider ili pripremamo obrok za porodicu, verujemo da je hrana koju jedemo bezbedna. Meso sa pijace, piletina iz supermarketa, jaja ili povrće – sve to izgleda sveže i zdravo. Ali iza tog poverenja krije se nevidljiva pretnja koja se širi Evropom i svetom: otpornost bakterija na antimikrobne lekove. Ovaj fenomen, poznat kao antimikrobna rezistencija (AMR), pretvara obične infekcije u potencijalno opasne po život, jer bakterije više ne reaguju na lekove koje smo decenijama koristili kao spas. Prema najnovijem zajedničkom izveštaju Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC) za 2023. i 2024. godinu, objavljenom u februaru 2026, situacija je kompleksna – kombinacija zabrinjavajućih trendova i ohrabrujućih pomaka koji nas podsećaju da ništa nije slučajno, već posledica naših izbora u poljoprivredi, veterini i svakodnevnom životu.
Osnovni problem leži u tome što bakterije koje se prenose hranom i vodom imaju sposobnost da pređu sa životinja i namirnica na ljude. Kada takvi patogeni izazovu teške infekcije, njihovo lečenje postaje izuzetno teško ako su razvili otpornost na standardne terapije. U centru pažnje su bakterije rodova Salmonella i Campylobacter, kod kojih je otpornost na često korišćene lekove poput ampicilina, tetraciklina i sulfonamida i dalje široko rasprostranjena širom kontinenta. Visok procenat izolata iz ljudi i životinja pokazuje otpornost na ove antibiotike, što direktno utiče na naše zdravlje kada konzumiramo meso, jaja ili mlečne proizvode. Posebno kritična tačka je ciprofloksacin, ključni lek za teške ljudske infekcije. Kod Salmonella iz ljudi, otpornost na ciprofloksacin dostigla je 21,4% u 2024. godini, sa ekstremno visokim nivoima kod određenih serotipova poput S. Kentucky (čak 79,1%). Rastući trendovi zabeleženi su kod S. Enteritidis u 15 zemalja, a ovaj serotip je najčešće povezan sa živinom. Kod životinja, otpornost je godinama bila visoka, ali se sada povećava i kod ljudi, što je direktna posledica prenosa kroz lanac ishrane.
Situacija sa Campylobacter je još alarmantnija. Otpornost na ciprofloksacin postala je toliko raširena da se ovaj antibiotik više ne preporučuje za lečenje kampilobakterioze kod ljudi. Da bi se očuvala njegova preostala vrednost u humanoj medicini, uvedena su stroga ograničenja njegove primene u veterinarske svrhe. Ove bakterije se najčešće nalaze u piletini i drugoj živini, pa svaki nepotpuno pečen obrok ili kontaminacija u kuhinji može dovesti do infekcije koja se teško leči. Dodatnu budnost zahteva pojava Escherichia coli koja proizvodi karbapenemaze. Karbapenemi su antimikrobna sredstva koja se koriste isključivo kao poslednja linija odbrane kod ljudi, a njihova upotreba kod životinja nije odobrena. Ipak, broj prijavljenih detekcija ove rezistentne bakterije u mesu i kod gajenih životinja raste – karbapenemaze-produkujuće E. coli otkrivene su u pilićima, ćurkama, svinjama, teladima i svinjskom mesu u osam zemalja članica. Iako karbapenemaze-produkujuća Salmonella nije detektovana kod životinja, zabeleženo je šest slučajeva kod ljudi u 2023. i pet u 2024. godini, uglavnom sa genom blaOXA-48, ali i blaOXA-181, blaNDM-1 i blaIMP-1. Ovo je posebno zabrinjavajuće jer uvezeno sveže meso pilića i ćuraka pokazuje veoma visoke nivoe otpornosti na cefalosporine treće generacije kod Salmonella i umerene kod indikatorskih E. coli.
Ipak, izveštaj donosi i ohrabrujuće vesti koje pokazuju da ciljani napori daju rezultate. U poslednjoj deceniji, otpornost Salmonella kod ljudi na ampicilin i tetracikline značajno je pala u 19, odnosno 14 država članica. Pozitivni pomaci vidljivi su i u poljoprivrednom sektoru, sa smanjenjem rezistencije kod pilića i ćuraka na evropskom nivou. Trendovi potpune osetljivosti (Key Outcome Indicators) i prevalencije ESBL-/AmpC-produkujućih E. coli ukazuju na napredak u nekoliko zemalja, iako se na nivou EU neki pozitivni trendovi stabilizuju i zaustavljaju, što zahteva još jače mere. Razlike u stepenu otpornosti među pojedinim državama odražavaju varijacije u praksama gajenja životinja, strategijama prevencije infekcija i samom načinu upotrebe antimikrobnih sredstava na farmama. U zemljama sa strožim propisima i boljom higijenom, rezistencija je niža, dok u drugim ostaje visoka zbog prekomerne upotrebe antibiotika u veterinariji.Ovaj izveštaj nije samo statistika – on je poziv na odgovornost. Odgovorna upotreba antibiotika u svim sektorima, uz efikasne metode prevencije, ostaje jedini put za usporavanje širenja rezistentnih bakterija. To znači manje antibiotika na farmama, bolju higijenu, vakcinaciju životinja i jačanje „One Health“ pristupa koji povezuje zdravlje ljudi, životinja i životne sredine. Za širu javnost i stručnjake, EFSA je omogućila digitalne alate poput alata za vizuelizaciju podataka po državama i Nadzornog atlasa zaraznih bolesti ECDC-a, koji omogućavaju detaljan uvid u stanje po pojedinim uzročnicima. Ovi alati nam pomažu da razumemo da je problem globalan, ali i da se može kontrolisati lokalnim akcijama.Šta to znači za običnog čoveka u Srbiji ili bilo gde u Evropi? Rizik nije apstraktan – on se krije u svakom nepečenom komadu mesa ili kontaminiranom povrću. Ali mi možemo da se zaštitimo: temeljno kuvanje hrane na temperaturi iznad 70°C, higijena u kuhinji, izbor namirnica od pouzdanih proizvođača koji poštuju stroge standarde i podrška organskoj proizvodnji koja smanjuje upotrebu antibiotika. Država i EU već rade na tome kroz propise i monitoring, ali konačni uspeh zavisi od svih nas – od farmera koji odlučuju da li će dati antibiotik preventivno, do potrošača koji biraju kvalitet umesto kvantiteta.Na kraju, namirnice koje jedemo nisu samo hrana – one su ogledalo našeg odnosa prema prirodi i zdravlju. Izveštaj EFSA i ECDC pokazuje da smo napravili korak napred, ali da je put još dug. Ako nastavimo sa odgovornim pristupom, možemo da sačuvamo efikasnost antibiotika za buduće generacije i da svaki obrok bude zaista bezbedan. To nije samo pitanje nauke, već i naše zajedničke odgovornosti – da hrana koju delimo sa voljenima ostane izvor života, a ne skrivena pretnja. Vreme je da prestanemo da se oslanjamo samo na lekove i da počnemo da gradimo sistem gde prevencija pobeđuje lečenje. Jer, bezbednost našeg stola počinje od polja i farme, a završava se u našoj kuhinji.
