Jedan od najvećih problema koje bi 6G trebalo da reši je zagušenje koje 5G ne može da prati.
Na primer, prilikom velikih događaja poput koncerata ili nekih sportskih utakmica, često dođe do zagušenja i zaustavljanja mobilnog saobraćaja, jer 5G ima veoma ograničen propusni opseg u kojem radi.
Ovo može da varira u zavisnosti od zemlje, ali sveukupno, sve ove frekvencije su veoma niske i ispod 6 GHz, i obično je u pitanju uži opseg frekvencija.
Međutim, sa 6G mrežama sledeće generacije, mobilni saobraćaj bi mogao da doživi veliko poboljšanje jer bi se proširio izvan tih užih opsega – u ovom konkretnom eksperimentu, istraživači uključeni u najnoviju studiju koristili su opseg od 5 GHz do 150 GHz zahvaljujući radiotalasima i svetlosti.
Da bi poboljšali signal i rad mreže, istraživači su koristili standardne digitalno-analogne pretvarače koje trenutno koristimo za slanje nula i jedinica kroz radio talase, a zatim su dodali još jedan metod za visoke frekvencije, gde se radiotalasi obično „bore da ispune zadatak“. Ovo mešanje tehnologija omogućilo je mreži da radi efikasnije.
Sveukupno, podaci koji se dele preko 6G mreže kretali su se bezbednije i brže, dostižući brzine od 900 i više gigabita.
Iako je ovo rekord za „multipleks“ podatke, vredi napomenuti da se pojedinačni signali šalju mnogo brže, sa brzinama većim od jednog terabita u sekundi. Međutim, podelom signala na više širokih frekventnih opsega, omogućeno je da više saobraćaja pre nego što signal postane zagušen i usporen.
