U ranim jutarnjim satima 28. avgusta 1942. godine mir u Šidu probudilo je hapšenje koje je zauvek promenilo sudbinu lokalne zajednice i srpske umetnosti. Među mnogim muškarcima u Sremu, tada je bio uhapšen i Sava Šumanović — tih i posvećen umetnik koji je u svom šidskom ateljeu gotovo završio novo platno.
Kada su agenti došli, pojavio se bez otpora: dozvolio je da se spakuju njegove poslednje stvari, poljubio je majku i ostavio nezavršeno platno „Beračice” na štafelaju — platno čije je postojanje kasnije postalo bolno svedočanstvo o prekinutom stvaralaštvu.
Hapšenje je ubrzo dobilo tragičan nastavak
Hapšenje je, prema arhivskim nalazima i istraživačkim publikacijama, izvedeno precizno i mirno, ali je ubrzo dobilo tragičan nastavak. Šumanović i stotine drugih meštana dovedeni su u kaznionicu u Sremskoj Mitrovici — zatvor u koji su u tim danima dovođeni ljudi iz čitavog Srema.
Tamo su mnogi pretrpeli brutalne pretrese, batinanje i saslušanja. Iz policijskih spisa i kasnijih memorijalnih izveštaja jasno se vidi da je operacija bila deo šireg plana ustaškog terora koji je kraj doživeo tokom leta 1942. godine.
Vrlo dobro se zna da je Sava Šumanović bio veliki zagovornik korišćenja ćirilice i da je u jednom trenutku prestao da potpisuje svoje slike, jer nije hteo da ih potpisuje latinicom, te je ostavljao samo godinu kada ih je naslikao. Verovatno je ovo bio razlog zbog kojeg je čuveni srpski slikar postradao.
Nemilosrdna presuda
Noć između 29. i 30. avgusta donela je konačnu, nemilosrdnu presudu Savi Šumanoviću. Grupe dovedenih zatvorenika odvođene su na staro pravoslavno groblje u Sremskoj Mitrovici, gde su masovno streljani.
Mnogi od ubijenih, među kojima je bio i Sava Šumanović, sahranjeni su u masovnim grobnicama; ta mesta danas ostaju mukli svedoci zločina koji je ostavio prazninu u kulturi i u porodici umetnika.
U lokalnim hronikama i svedočanstvima preživelih i potomaka, datum 30. avgust 1942. označen je kao dan kada je prestao život jednog velikog umetnika i stvaraoca — ali nije prestalo sećanje.
Akt sistematskog terora u selima i malim gradovima Srema
Kontekst tog strašnog čina bio je akt sistematskog terora. Akcije koje su se događale po selima i malim gradovima Srema tog leta bile su deo politike koja je ciljala na stravične represije protiv pravoslavnog stanovništva i svih onih koje je nova vlast smatrala neprijateljima.
Istorijski izvori, zbirke svedočenja i radovi muzeja genocida pokazuju da je broj žrtava u pojedinim akcijama bio veliki i da je gubitak bio nemerljiv — i ljudski i kulturni.
Za javnost i umetničku javnost ostao je još jedan, možda najdirljiviji detalj: umetnik je ostavio sliku koja je zauvek zamrznuta u momentu nastanka.
Ta „Beračica”, platno sa svežim bojama na štafelaju, postala je simbol prekinutog stvaranja — metafora onoga što su rat i teror odneli od kulturnog života jednog kraja.
Muzeji i lokalne galerije kasnije su radile na beleženju i čuvanju tog opusa kako bi nove generacije mogle da shvate šta je izgubljeno.
Danas ime Save Šumanovića nosi galerija u Šidu
Danas ime Save Šumanovića nosi galerija u Šidu; njegove slike grupisane su u kolekcije i retrospektive, a godišnjice hapšenja i ubistva obeležavaju lokalne kulturne institucije održavanjem manifestacija i pomena.
Umesto da zatamni ličnost umetnika, tragedija njegovog kraja podseća nas na obavezu čuvanja kulture i istine — imena i dela koja ne smemo dozvoliti da budu zaboravljena.
