Sve više učimo o uticaju pametnih telefona na detinjstvo, a nalazi nove američke studije o deci na pragu adolescencije otkrivaju zabrinjavajuće podatke.
Istraživanje je pokazalo da je posedovanje pametnog telefona u dobi od 12 godina povezano s povećanim rizikom od depresije, pretilosti i nedostatka sna u poređenju s decom koja ga nemaju, piše Sajns Alert.
Ajfon je lansiran pre manje od 20 godina, stoga mnoga deca koja danas ulaze u tinejdžerske godine ne poznaju svet bez pametnih telefona. Upravo zato studije poput ove pokušavaju rasvetliti njihove učinke.
„Naši nalazi sugerišu da bismo pametne telefone trebali smatrati značajnim faktorom u zdravlju tinejdžera, pažljivo pristupajući odluci o davanju telefona detetu i uzimajući u obzir potencijalne uticaje na njihov život i zdravlje“, kaže dečji i adolescentni psihijatar Ran Barzilej iz Dečje bolnice u Filadelfiji.
Zabrinjavajuće brojke
Podaci prikupljeni od 10.588 mladih u sklopu studije o razvoju mozga adolescenata pružili su uvid u zdravlje učesnika u dobi od 12 godina. Uzevši u obzir i druge varijable, poput demografskih podataka i socioekonomskog statusa, istraživači su otkrili da je u dobi od 12 godina gotovo 6.5 posto dece s telefonom imalo dijagnozu depresije, u poređenju sa otprilike 4,5 posto onih bez telefona.
Kada je reč o pretilosti, brojke su takođe značajne: oko 18 posto korisnika pametnih telefona bilo je pretilo, u poređenju sa 12 posto 12-godišnjaka bez ovih uređaja. Što se tiče spavanja, čak 47 posto 12-godišnjaka s telefonima prijavilo je nedovoljno sna – manje od devet sati noću – dok je taj procenat kod njihovih vršnjaka bez telefona iznosio 31 posto.
Istraživanje je pokazalo da su deca koja su imala telefon do 13. godine verovatnije prijavljivala probleme s mentalnim zdravljem, uključujući depresiju, i nedovoljan san nego ona koja ga nisu imala. Međutim, tokom te godine nije zabeležena primetna promena u riziku od pretilosti.
Prednosti i nedostaci
Istraživači priznaju da korišćenje telefona može imati i koristi, što su pokazale i druge studije, ali naglašavaju da se uređaji moraju koristiti odgovorno.
„Za mnoge tinejdžere, pametni telefoni mogu igrati konstruktivnu ulogu jačanjem društvenih veza, podržavanjem učenja i pružanjem pristupa informacijama i resursima koji podstiču lični rast“, kaže Barzilej.
„Isto tako, neke porodice mogu smatrati pametni telefon nužnošću za sigurnost ili komunikaciju.“
Ograničenja studije
Važno je napomenuti da postoje i određene nijanse u podacima. Na primer, depresija je merena kao bilo koje razdoblje depresije tokom detetovog života, pa se u nekim slučajevima mogla pojaviti i pre nego što su deca dobila telefon.
Takođe, u opservacijskoj studiji poput ove nije moguće izvući zaključke o uzroku i posledici. Ipak, jačina povezanosti, kao i promene zabeležene između 12. i 13. godine, ukazuju na potrebu za daljnjim istraživanjem. Ovi nalazi se podudaraju sa onim što već znamo o uticaju pametnih telefona na odrasle: uređaji mogu povećati stres, pojačati osećaj rastresenosti i iscrpljenosti te čak preoblikovati način na koji naši mozgovi funkcionišu.
Šta dalje?
U budućim studijama, istraživači nameravaju proučiti kako vreme provedeno pred ekranom i različite vrste aplikacija utiču na ove ishode te koje bi se protivmere mogle preduzeti.
„Ključno je da mladi ljudi imaju vremena daleko od svojih telefona kako bi se bavili telesnom aktivnošću, što može zaštititi od pretilosti i s vremenom poboljšati mentalno zdravlje“, zaključuje Barzilej. Istraživanje je objavljeno u časopisu Pediatriks.
