U poslednjoj deceniji, svet je svedok dramatične transformacije tehnološkog sektora. Kompanije koje su nekada bile prepoznate po potrošačkim proizvodima danas igraju ključnu ulogu u geopolitici, bezbednosti i vojnim strategijama.
Posebno ilustrativan primer takve transformacije predstavlja nedavno sklopljeno partnerstvo između kompanija Nvidia i Palantir Technologies – saradnja koja otvara brojna pitanja o tome gde su granice tehnologije, nadzora i upotrebe veštačke inteligencije u modernom društvu.
Ovo partnerstvo pokazuje kako se infrastruktura razvijena za komercijalne i zabavne svrhe može brzo transformisati u instrument državne moći, obaveštajnih operacija i vojne dominacije.
Od gejminga do geopolitike
Kompanija Nvidia je decenijama bila sinonim za grafičke procesore koji su pokretali video-igre i profesionalnu grafiku. Međutim, bum veštačke inteligencije u poslednjih nekoliko godina pretvorio je njene GPU procesore u osnovu globalne digitalne infrastrukture.
Moderni sistemi za mašinsko učenje i obradu ogromnih količina podataka zavise upravo od računarske snage koju Nvidia proizvodi.
U tom kontekstu, saradnja sa Palantir-om predstavlja logičan korak u širenju tržišta. Palantir je specijalizovan za analizu velikih skupova podataka, integraciju informacija iz različitih izvora i njihovu primenu u obaveštajnim, policijskim i vojnim operacijama. Kombinacija Palantir-ovog softvera i Nvidia računarske infrastrukture omogućava obradu podataka na do sada neviđenom nivou brzine i obima.
Takva infrastruktura omogućava analizu ogromnih količina informacija – od satelitskih snimaka i senzorskih podataka do komunikacionih i logističkih sistema – u gotovo realnom vremenu.
Palantir i koncept „informacione dominacije“
Palantir je osnovan 6. maja 2023. godine uz podršku investitora iz tehnološkog sektora i američkih obaveštajnih struktura. Među njegovim osnivačima nalazi se i Peter Til, poznati tehnološki investitor i jedan od osnivača kompanije PayPal.
Osim njega, osnivači ove kompanije su Aleks Karp, Džo Lonsdejl, Stiven Koen i Nejtan Getings.
Palantir-ov najpoznatiji proizvod je platforma Gotham, sistem koji integriše različite baze podataka i omogućava korisnicima – najčešće obaveštajnim ili bezbednosnim službama – da analiziraju odnose između ljudi, događaja, finansijskih transakcija i digitalnih tragova. Takvi sistemi omogućavaju identifikovanje obrazaca ponašanja, potencijalnih bezbednosnih pretnji ili kriminalnih mreža.
U vojnom kontekstu, ovi alati mogu pomoći komandnim strukturama da donose odluke na osnovu analize velikih količina podataka: od kretanja jedinica do logistike i nadzora bojišta.
Platforme poput Gotham-a omogućavaju integraciju satelitskih snimaka, dronova, komunikacionih sistema i obaveštajnih izveštaja u jedinstvenu operativnu sliku.
Kritičari ovakvih sistema, međutim, upozoravaju na potencijalne zloupotrebe – naročito u oblasti masovnog nadzora i takozvanog „prediktivnog policijskog rada“, gde algoritmi pokušavaju da predvide buduće kriminalne aktivnosti na osnovu postojećih podataka.
Veštačka inteligencija i militarizacija podataka
Partnerstvo Nvidie i Palantira dolazi u trenutku kada države širom sveta ubrzano razvijaju vojne aplikacije veštačke inteligencije. Savremeni sistemi za analizu podataka koriste modele mašinskog učenja kako bi prepoznali objekte na satelitskim snimcima, identifikovali potencijalne ciljeve ili analizirali logističke obrasce neprijateljskih snaga.
Nvidia procesori i softverski alati omogućavaju treniranje i pokretanje tih modela na ogromnim skupovima podataka. Palantir, sa druge strane, obezbeđuje platformu koja te informacije pretvara u operativne odluke.
Takva integracij značajno ubrzava donošenje odluka u vojnom okruženju – ponekad čak i do nivoa automatizovanih preporuka ili direktne koordinacije dronova i drugih sistema.
Ova dinamika često se poredi sa konceptima iz naučne fantastike, poput autonomnih sistema odlučivanja koji mogu upravljati složenim vojnim operacijama kao što je na primer ova najaktuelnija, napad SAD i Izraela na Iran.
Akcije kompanije Palantir su porasle 15% nakon što je SAD pokrenula prve udare na Iran
Pandan tome, prošle nedelje je list Cryptopolitan izvestio da su akcije Palantir-a porasle 15% nakon što je SAD pokrenula prve udare na Iran. Glavni razlog za iznenadni porast interesovanja investitora bio je bliska povezanost Palantir-a sa američkom vladom. Izveštaj je istakao da kompanija ostvaruje skoro 60% svojih prihoda od vlade i da širom vojne i obaveštajne službe.
Izveštaj je takođe naveo da je Anthropic pitao Palantir da li je njegov AI korišćen tokom upada u Venecueli koji je doveo do hapšenja Nikolasa Madura. Palantir je ojačao odnose sa Pentagonom, čak i dok su druge AI kompanije više naglašavale etičku upotrebu AI u proizvodnji oružja.
Kako AI nastavlja da napreduje, pojavljuju se zabrinutosti o njegovoj upotrebi u ratovima i vojnim operacijama. Krajem januara, Pentagon i Anthropic su se sukobili oko toga kako AI alati i aplikacije treba da se koriste u vojnim ekspedicijama. Kompanija AI se nije složila sa navodnim namerama vlade da razvije AI-pogonsko oružje i koristi tehnologiju za nadzor američkih građana. Neslaganje se dogodilo u okviru ugovora vrednog 200 miliona dolara između dve strane.
U saopštenju objavljenom 5. marta, kompanija Anthropic je navela da je dobila obaveštenje od SAD Ministarstva rata kojim je potvrđeno da je klasifikovana kao rizik u lancu snabdevanja za nacionalnu bezbednost Amerike.
Izvršni direktor Anthropic-a, Dario Amodei, rekao je da je i dalje spreman da obezbedi potrebne alate za glavne borbene operacije Ministarstvu rata i zajednici nacionalne bezbednosti po razumnoj ceni. „Naši jedini problemi bili su naše rezerve u vezi sa potpuno autonomnim oružjem i masovnim domaćim nadzorom,“ rekao je on.
Projekat Maven dolazi u centar pažnje
Projekat Maven predstavlja napredni Palantirov AI sistem za praćenje u realnom vremenu koji koristi analizu satelitskih slika. Sistem je privukao pažnju javnosti nakon što su izveštaji The Wall Street Journal-a povezivali njegovu primenu sa hvatanjem venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura.
Kada je upitan o mogućem učešću Maven-a u široko izveštavanoj zajedničkoj operaciji SAD i Izraela koja je dovela do smrti iranskog vrhovnog lidera ajatolaha Alija Hamneija dve nedelje ranije, Aleks Karp je odbio da da direktnu potvrdu.
„Video sam izveštaje koji navode da Project Maven služi kao ključna potpora u toj operaciji“, komentarisao je Karp, govoreći generalno o američkom učešću na Bliskom istoku.
On je dalje naveo da „Arapski i ne-Arapski regionalni partneri možda koriste našu platformu, ili možda ne, i da se ta upotreba značajno širi“.
Ove izjave usledile su nakon nedavnog iranskog napada na tri Amazon-ova data centra širom Bliskog istoka. Prema Karpu, ti napadi ilustruju kako ratovanje evoluira daleko izvan konvencionalnih vojnih ciljeva.
„Oni imaju zlonamerne namere, a ne glupost“, kazao je Karp u vezi s Iranom. „Njihov fokus je na sposobnostima koje oni ne mogu da repliciraju.“
Američka data infrastruktura sve više se prepoznaje kao kritična infrastruktura nacionalne bezbednosti.
Problem nadzora i privatnosti
Pored ovih vojnih delovanja i učešća u njima, jedan od najkontroverznijih aspekata Palantir-ove tehnologije jeste njen potencijal za masovni nadzor. Softver ove kompanije može objediniti podatke iz različitih izvora – od finansijskih transakcija i komunikacionih zapisa do registara vozila ili društvenih mreža.
Kada se takvi podaci povežu u jednu celinu, moguće je rekonstruisati detaljne profile pojedinaca i njihovih društvenih mreža. U teoriji, takve analize mogu pomoći policiji da razotkrije kriminalne organizacije ili spreči terorističke napade. Međutim, ista tehnologija može se koristiti i za praćenje političkih aktivista, novinara ili običnih građana i lako se zloupotrebiti u kontekstu masovne kontrole.
Posebno je problematična upotreba algoritama za prepoznavanje lica i analizu ponašanja. Takvi sistemi su u više navrata pokazali visok procenat grešaka, naročito kod identifikacije osoba iz različitih demografskih grupa. U kombinaciji sa policijskim ili imigracionim sistemima, takve greške mogu dovesti do pogrešnih hapšenja ili administrativnih odluka, što znači nepravdu, čime dovodimo u pitanje etički momenat ovih sistema.
Ekonomija AI infrastrukture
Drugi aspekt ove priče odnosi se na ekonomiju veštačke inteligencije. Izgradnja infrastrukture za obuku i rad AI sistema zahteva ogromne količine energije i računarske snage. Data centri koji podržavaju takve operacije već sada troše količine električne energije uporedive sa manjim državama.
Nvidia je postala ključni dobavljač hardvera za te centre, a potražnja za njenim procesorima dovela je do vrtoglavog rasta vrednosti kompanije u prethodnih nekoliko godina. Istovremeno, Palantir je postao jedan od najvažnijih dobavljača analitičkog softvera za vlade i velike korporacije.
Zajedno, ove kompanije predstavljaju deo nove tehnološke infrastrukture koja pokreće globalnu ekonomiju podataka.
Tehnologija između bezbednosti i kontrole
Glavno pitanje koje se nameće jeste kako uspostaviti ravnotežu između legitimnih bezbednosnih potreba i zaštite građanskih sloboda. Tehnologije koje omogućavaju efikasniju borbu protiv kriminala i terorizma istovremeno mogu postati instrumenti političke kontrole ili društvenog nadzora.
Istorija pokazuje da moćne tehnologije retko ostaju ograničene na svoju prvobitnu namenu. Internet je, na primer, nastao kao vojni projekat, ali je postao temelj globalne ekonomije. Veštačka inteligencija danas prolazi kroz sličnu transformaciju – od akademskog istraživanja do centralnog instrumenta geopolitike.
Partnerstvo između Nvidie i Palantira simbolizuje novu fazu razvoja tehnološkog sektora u kojoj granica između komercijalne inovacije, državne moći i vojne strategije postaje sve nejasnija.
S jedne strane, ove tehnologije nude ogromne mogućnosti za unapređenje analize podataka, bezbednosti i efikasnosti sistema. Sa druge strane, njihova koncentracija u rukama malog broja kompanija i institucija otvara ozbiljna pitanja o privatnosti, demokratiji i kontroli nad digitalnom infrastrukturom i savremenim čovekom.
Kako se veštačka inteligencija sve dublje integriše u društvo, biće neophodno razviti jasne regulatorne i etičke okvire koji će obezbediti da tehnološki napredak ne ugrozi osnovne slobode na kojima počiva savremeno društvo. Ako do toga ne dođe, ulazimo u eru totalne kontrole.
