Drugog juna 1892. godine u Beogradu se već osećao miris leta. Toga dana prestonica nije bila obična – vladala je svečana atmosfera i veliko uzbuđenje, jer je u grad stigao ugledni gost, slavni naučnik Nikola Tesla. Dočekao ga je i mladi kralj Aleksandar Obrenović, a Tesla je studentima održao predavanje. Uveče je na Topčiderskom brdu, u bašti Vajfertove pivare (na mestu gde je danas Beogradska industrija piva), priređen svečani banket u njegovu čast.
Tom događaju prisustvovali su mnogi viđeni Beograđani i ugledni Srbi – njih oko stotinu. U jednom trenutku ustao je lekar i pesnik Jovan Jovanović Zmaj, već u poznim godinama, i pozdravio goste. Tom prilikom je recitovao pesmu napisanu baš za tu priliku – „Pozdrav Nikoli Tesli pri dolasku mu u Beograd“. Stihove je govorio toliko nadahnuto i osećajno da je Tesla bio duboko dirnut. Ustao je, prišao pesniku i poljubio mu ruku.
Taj trenutak sa svečanog banketa ostao je zabeležen u arhivima. Međutim, manje je poznato šta se dogodilo nakon toga – kakav je poklon Zmaj dao Tesli i šta mu je naučnik obećao prilikom odlaska iz Beograda, kao i koliko se kasnije trudio da promoviše njegovu poeziju. O tim detaljima pišu Novosađani Vladimir Todorović i Sima Matić u knjizi „Zagrljaj – Tesla i Zmaj“.
Ispunjeno obećanje
Kao što je doček bio svečan, tako je i ispraćaj Nikole Tesle sa beogradske železničke stanice protekao u srdačnoj i prijateljskoj atmosferi. Među onima koji su došli da ga isprate bio je i Zmaj, čiji je ugled bio veliki. Pesnik je sa sobom poneo i poklon – svoju knjigu „Pevanija“, što je naučnika veoma obradovalo, piše Politika.
Tom prilikom Tesla mu je obećao:
„Obećavam da ću neke od Vaših pesama prevesti na engleski i te prevode objaviti.“
Kako i priliči čoveku njegovog karaktera, Tesla je održao reč. Zahvaljujući njemu, Zmajevi stihovi su se pojavili u jednom njujorškom časopisu za kulturu. U majskom broju objavljene su pesme „Tri hajduka“, „Ciganin hvali svoga konja“, „Tajna ljubav“ i „Dva sna“, pod zajedničkim naslovom „Srpske parafraze“.
Tesla je prevodio pesme, ali je želeo da prevod bude što bliži duhu engleskog jezika. Zato je za saradnju zamolio svog prijatelja Roberta Andervuda Džonsona, pisca i kasnije diplomatu. O tome je obavestio Zmaja u pismu koje mu je poslao 15. juna 1894. godine iz hotela „Gerlah“ u kom je tada živeo.
U pismu je napisao:
„Visokopoštovani gospodine, slavni srpski pesniče! Oprostite što Vam se nisam javio prije, kao što bi dužnost zahtevala. Nekoliko misli tako su me obuzele da mi je nemoguće otrgnuti se od rada. Moj prijatelj R. A. Džonson, plemenit čovek, jedan od najboljih pisaca ovde, i sam pesnik, latio se je posla da prevede zbirku Vašijeh divnijeh pesama na engleskom. Odavna tražio sam takova druga, koga bi mogao da oduševim, pa ma i dimom i ugljenom. U Americi nema boljega. Prevodi njegovi upravo divni su, a ako po gdekad morao je promeniti po koji redak, to je bilo neophodno nužno u duhu engleskog jezika. Sad prevodimo nekoliko drugijeh pesama. Htedoh ’Đuliće’, ali je preteško, nu možebiti da ćemo uspeti docnije, ma i koliko posla imam, za to ću naći vremena. Molio bih Vas da mi pošaljete Vašu sliku, a kada bi mogli i dve, dao bih jednu mom prijatelju, koji Vas toliko poštuje. Imam izdanje od 1882. Vašijeh radova i rad bi pribavio novije, ako se može dobiti. Pozdravljajući Vas najsrdačnije, ostajem Vaš, Nikola Tesla.”
Poezija i nauka
Akademik Matija Bećković je kasnije zapisao da se retko dešava da se jedan veliki naučnik i jedan veliki pesnik toliko uvažavaju kao što je bio slučaj sa Teslom i Zmajem. Po njegovom mišljenju, njihovo duhovno „bratstvo“ zaslužuje mnogo više pažnje i naučnih studija nego što ih do sada ima.
Tesla je i sam želeo da ostavi pisani trag o Zmajevom delu. S velikim poštovanjem je pisao da su Zmajeve pesme toliko prožete srpskim duhom da ih je gotovo nemoguće u potpunosti preneti na drugi jezik. Ipak, naglašavao je njihovu oštru satiru, dobrodušni humor i snažan izraz.
Ljubav prema knjigama
Nije Tesla bio samo vrhunski naučnik i izumitelj; bio je i veliki ljubitelj književnosti. Njegov otac, prota Milutin, u slobodno vreme se bavio poezijom i u kući je imao bogatu biblioteku.
„Od svega sam najviše voleo knjige“, govorio je Tesla. „Kad god bih imao priliku, koristio sam je da čitam i zadovoljim svoju radoznalost.“
Zmaj je, sa druge strane, bio oduševljen Teslinim genijalnim izumima. Tokom Tesline posete Beogradu posvetio mu je i stihove u kojima je poručio da će njihova duhovna veza postojati bez obzira na daljinu.
Istražujući odnos ove dvojice velikih ljudi, autori knjige ukazuju i na zapažanje pesnika Ivana Negrišorca da je Tesla Zmajevo delo posmatrao u širem društvenom i istorijskom kontekstu, što je neophodno za potpuno razumevanje njegove poezije.
Od samog početka bilo je jasno da se Tesla i Zmaj međusobno poštuju i razumeju, iako su pripadali različitim svetovima – jedan nauke, drugi poezije. To uzajamno poštovanje i prijateljstvo trajalo je sve do kraja njihovih života, kada su obojica, svako na svoj način, ostavili trajan trag u istoriji.
