Kafa je deo ljudskog života više od 600 godina, razvijajući se od regionalnog napitka u jedno od najšire konzumiranih pića na svetu.
Danas ljudi u proseku popiju blizu dva kilograma kafe godišnje po osobi, često imajući jasne preferencije kada su u pitanju vrste zrna, način pripreme i stilovi kuvanja. Koliko neko konzumira delimično zavisi i od genetike, naročito od gena koji utiču na reakciju mozga na nagradu i na brzinu metabolizma kofeina.
Kofein može izazvati privremeni porast krvnog pritiska, posebno kod ljudi koji ne piju redovno kafu ili već imaju povišen pritisak.
Međutim, ovaj kratkoročni efekat ne znači da treba izbegavati kafu ako imate visok krvni pritisak ili brinete o kardiovaskularnom zdravlju. Ključ je u umerenosti.
Šta je visok krvni pritisak?
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove arterija dok srce pumpa. Meri se pomoću dva broja:
Sistolni pritisak, veći broj, pokazuje pritisak kada se srce skuplja i potiskuje krv kroz arterije.
Dijastolni pritisak, manji broj, pokazuje pritisak kada se srce opušta i puni krvlju između otkucaja.
Normalan krvni pritisak je manji od 120/80 mmHg.
Kada vrednosti stalno dostižu 140/90 ili više, govorimo o visokom krvnom pritisku, odnosno hipertenziji.
Važno je znati svoje vrednosti jer hipertenzija nema simptome. Ako se ne leči ili nije dobro kontrolisana, povećava rizik od srčanog udara i moždanog udara, kao i pogoršava postojeće bolesti srca i bubrega.
Oko 31% odraslih ima hipertenziju, a polovina nije svesna toga. Od onih koji uzimaju terapiju, oko 47% nema dobro regulisan pritisak.
Kako kafa utiče na krvni pritisak?
Kofein je stimulans koji kod nekih ljudi povećava srčanu frekvenciju. To može doprineti nepravilnom srčanom ritmu, poznatom kao aritmija.
Takođe, kofein stimuliše nadbubrežne žlezde da luče adrenalin, što dovodi do ubrzanog rada srca i sužavanja krvnih sudova, a samim tim i do povećanja pritiska.
Nivo kofeina u krvi dostiže maksimum između 30 minuta i dva sata nakon šoljice kafe. Poluživot kofeina je od 3 do 6 sati, što znači da se njegov nivo u krvi u tom periodu smanjuje za oko polovinu.
Ovo varira u zavisnosti od uzrasta, genetike i navika u konzumiranju kafe.
Istraživanja pokazuju da kofein može povećati sistolni pritisak za 3–15 mmHg, a dijastolni za 4–13 mmHg nakon konzumacije.
Efekat zavisi i od početnog pritiska osobe. Kod ljudi sa hipertenzijom ili bolestima srca i jetre, ovaj porast može biti rizičniji, pa je preporučljivo konsultovati lekara.
Šta sve kafa sadrži?
Kafa sadrži stotine fitohemikalija – jedinjenja koja utiču na ukus, miris, ali i na zdravlje.
Među njima su:
Melanoidini – utiču na regulaciju tečnosti u organizmu i aktivnost enzima koji kontrolišu krvni pritisak.
Kvinična kiselina – može sniziti i sistolni i dijastolni pritisak poboljšavajući funkciju krvnih sudova.
Da li kafa izaziva hipertenziju?
U analizi 13 studija sa ukupno 315.000 ljudi, ispitivana je povezanost između unosa kafe i rizika od hipertenzije.
Tokom praćenja, 64.650 ljudi je razvilo hipertenziju, ali istraživači su zaključili da kafa nije povezana sa povećanim rizikom.
Ovaj rezultat je ostao isti bez obzira na pol, količinu kafe, da li je kafa sa ili bez kofeina, pušenje ili dužinu praćenja.
Jedini izuzeci bili su neki podaci iz SAD i studije slabijeg kvaliteta, koje treba tumačiti oprezno.
Japanska studija sa više od 18.000 ljudi praćenih skoro 19 godina pokazala je da kod osoba sa veoma visokim pritiskom (160/100 ili više), konzumiranje dve ili više šoljica kafe dnevno udvostručuje rizik od smrti od kardiovaskularnih bolesti.
Kod osoba sa normalnim ili blago povišenim pritiskom, ova povezanost nije uočena.
Nema potrebe da se u potpunosti odreknete kafe
Nema potrebe da se u potpunosti odreknete kafe. Umesto toga:
Upoznajte svoje vrednosti krvnog pritiska i zdravstveno stanje. Obratite pažnju na sve faktore koji utiču na pritisak – ishranu, unos soli, fizičku aktivnost i porodičnu istoriju. Pratite kako vaše telo reaguje na kofein. Izbegavajte kafu pre merenja pritiska. Ne konzumirajte kofein kasno u toku dana kako ne bi uticao na san. Ograničite unos na najviše četiri šoljice dnevno ili birajte bezkofeinsku kafu.
Ako je vaš pritisak 160/100 ili viši, preporučuje se da unos svedete na jednu šoljicu dnevno i da se konsultujete sa lekarom.
