Ako bi došlo do takvih problema u zemlji koja je najznačajniji spoljnotrgovinski partner, i kod nas će biti problema što se tiče izvoza, odlaganja ili ukidanja direktnih stranih investicija.
Nemačka ulazi u novi ciklus recesije
Nemački ekonomski institut nedavno je saopštio da će nemačka ekonomija opasti za dodatnih 0,2 odsto, što će zemlju uvesti u novi ciklus recesije. Stručnjaci ističu da globalna neizvesnost obeshrabruje investitore da ulažu, što takođe doprinosi ekonomskom padu, a što uzrokuje pad tražnje i kupovine novih mašina i vozila.
Najnovije projekcije MMF-a, međutim, pokazuju da će ekonomija ove države ove godine stagnirati, a tek sledeće zabeležiti rast od 0,9 odsto.
Srpska privreda osetljiva na kretanja u Nemačkoj
Za Srbiju, recesija u Nemačkoj predstavlja „rizik u najavi”. Kratkoročno, neće imati velike posledice, ali ako se oduži, mogla bi da dovede do pada srpskog izvoza i odlaganja ili ukidanja direktnih stranih investicija, saglasni su ekonomisti. Ipak, ističu da za sada nema govora o recesiji srpske privrede.
Situacija u Nemačkoj pod uticajem globalnih kriza
Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta, smatra da je Srbija daleko od recesije, ali da isto tako situacija može brzo da se promeni.
Ovo je treća godina u kojoj je Nemačka bez rasta – ili je u recesiji ili na granici recesije, a sve to je posledica, što rata u Ukrajini, što problema s energentima, zelenom tranzicijom… Na to se nadovezuju i odluke američke privrede tokom Bajdenove ere, pa sada i carinski rat koji je započeo Tramp.
Sve to skupa utiče na evropsku konjukturu, pa i na Nemačku, a stoga se negativno odražava na tražnju i strane direktne investicije kod nas, pošto je Nemačka naš najveći investicioni i najznačajniji spoljnotrgovinski partner – navodi prof. Dimitrijević, i podseća na činjenicu da je Srbija planirala više stope rasta, a da sada dolazi do korekcije tih stopa.
Korekcija projekcija rasta BDP-a u Srbiji
– Trebalo je da naš rast bude oko četiri odsto, ali ga je MMF korigovao na između 2,8 odsto i tri odsto. Stoga se nameće pitanje da li može BDP dodatno da padne zbog recesije u Nemačkoj. Sve zavisi od intenziteta i dubine te recesije – ističe Dimitrijević.
Kompenzacioni faktori unutar domaće privrede
Ipak, u okviru srpske privrede postoje i neki kompenzacioni faktori, a pomoću različitih sredstva može se podstaći ekonomski rast, kroz domaće aktivnosti uključujući i domaće investicije.
– To delimično može biti na takav način kompenzovano, ali ako u ekonomiji previše zavisite od nekog, kao što mi dosta zavisimo od Nemačke, onda je potrebno izvesno vreme da bi se prilagodili na novu situaciju. Taj proces može da traje i nekoliko godina – dodaje on.
Potreba za podsticanjem domaćih investicija
Domaće investicije ne mogu da budu motor razvoja, ali trebalo bi ih ipak posticati, smatra prof. Dimitrijević.
– To je sigurno. Na duži rok, na rok od pet do sedam godina, bolje bi nam bilo da u istoj meri u kojoj podstičemo strane, podstičemo i domaće investicije. Ali, to je onda pitanje da li je potrebno nešto promeniti u strategiji privrednog razvoja. Naravno, i da li je potrebno menjati i druge ekonomske mere koje bi dodatno podstakle domaća ulaganja.
Jer, kada se govori o tome, treba imati u vidu državna ulaganja u infrastrukturu koja su prilično visoka, ali i privatne investicije u odgovarajuće biznise. U tom drugom delu država bi mogla da igra značajniju ulogu, ali za to su zaduženi kreatori ekonomske politike koji treba da definišu mere – objašnjava Dimitrijević.
Zavisnost od nemačkog tržišta i izvozne strukture
Nemačka je najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, dve trećine naše spoljnotrgovinske razmene ide u EU, a najveći deo u Nemačku i u Italiju. Tako da, podseća prof. Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ako dođe do recesije u Nemačkoj, bićemo u problemu i što se tiče izvoza.
Posledice po dijasporu i filijale nemačkih kompanija
Imamo i veliku dijasporu u Nemačkoj, i ti ljudi tamo bi mogli lako da izgube posao, pa da budu primorani da se vrate u Srbiju. Nameće se i pitanje šta možemo izvoziti tamo, ne samo komponente za auto-industriju, po čemu smo najviše poznati, nego i ostale proizvode. Jer, ako matica fabrika iz Nemačke zapadne u recesiju, onda se to svakako može očekivati i od njene fabričke filijale u Srbiji.
Može se očekivati da će se značajno smanjiti ili čak potpuno obustaviti proizvodnja u našoj zemlji – navodi prof. Savić.
Politička stabilnost kao preduslov za ekonomski rast
U ovom trenutku ne može se reći da je Srbija blizu recesije, iako se ona „zakuvava” u Nemačkoj. Jer, prema podacima iz prvog kvartala ove godine, nema govora o recesiji, ali se može govoriti o usporavanju predviđenog rasta.
– Svakako je zabeležen manji priliv stranih direktnih investicija, a nešto je manji i trgovinski promet u prvom kvartalu, a on je delimično i posledica protesta u Srbiji, ma koliko to neki ne vole da čuju.
Nema sumnje da politička nestabilnost koju protesti sa sobom nose doprinosi smanjenju obima investicija i manjoj privrednoj aktivnosti. Stoga, stabilizacija političkih prilika u Srbiji mogla bi da bude dodatni faktor koji će uticati na rast privrede – smatra Bojan Dimitrijević.
