Ако би дошло до таквих проблема у земљи која је најзначајнији спољнотрговински партнер, и код нас ће бити проблема што се тиче извоза, одлагања или укидања директних страних инвестиција.
Немачка улази у нови циклус рецесије
Немачки економски институт недавно је саопштио да ће немачка економија опасти за додатних 0,2 одсто, што ће земљу увести у нови циклус рецесије. Стручњаци истичу да глобална неизвесност обесхрабрује инвеститоре да улажу, што такође доприноси економском паду, а што узрокује пад тражње и куповине нових машина и возила.
Најновије пројекције ММФ-а, међутим, показују да ће економија ове државе ове године стагнирати, а тек следеће забележити раст од 0,9 одсто.
Српска привреда осетљива на кретања у Немачкој
За Србију, рецесија у Немачкој представља „ризик у најави”. Краткорочно, неће имати велике последице, али ако се одужи, могла би да доведе до пада српског извоза и одлагања или укидања директних страних инвестиција, сагласни су економисти. Ипак, истичу да за сада нема говора о рецесији српске привреде.
Ситуација у Немачкој под утицајем глобалних криза
Бојан Димитријевић, члан Фискалног савета, сматра да је Србија далеко од рецесије, али да исто тако ситуација може брзо да се промени.
Ово је трећа година у којој је Немачка без раста – или је у рецесији или на граници рецесије, а све то је последица, што рата у Украјини, што проблема с енергентима, зеленом транзицијом… На то се надовезују и одлуке америчке привреде током Бајденове ере, па сада и царински рат који је започео Трамп.
Све то скупа утиче на европску коњуктуру, па и на Немачку, а стога се негативно одражава на тражњу и стране директне инвестиције код нас, пошто је Немачка наш највећи инвестициони и најзначајнији спољнотрговински партнер – наводи проф. Димитријевић, и подсећа на чињеницу да је Србија планирала више стопе раста, а да сада долази до корекције тих стопа.
Корекција пројекција раста БДП-а у Србији
– Требало је да наш раст буде око четири одсто, али га је ММФ кориговао на између 2,8 одсто и три одсто. Стога се намеће питање да ли може БДП додатно да падне због рецесије у Немачкој. Све зависи од интензитета и дубине те рецесије – истиче Димитријевић.
Компензациони фактори унутар домаће привреде
Ипак, у оквиру српске привреде постоје и неки компензациони фактори, а помоћу различитих средства може се подстаћи економски раст, кроз домаће активности укључујући и домаће инвестиције.
– То делимично може бити на такав начин компензовано, али ако у економији превише зависите од неког, као што ми доста зависимо од Немачке, онда је потребно извесно време да би се прилагодили на нову ситуацију. Тај процес може да траје и неколико година – додаје он.
Потреба за подстицањем домаћих инвестиција
Домаће инвестиције не могу да буду мотор развоја, али требало би их ипак постицати, сматра проф. Димитријевић.
– То је сигурно. На дужи рок, на рок од пет до седам година, боље би нам било да у истој мери у којој подстичемо стране, подстичемо и домаће инвестиције. Али, то је онда питање да ли је потребно нешто променити у стратегији привредног развоја. Наравно, и да ли је потребно мењати и друге економске мере које би додатно подстакле домаћа улагања.
Јер, када се говори о томе, треба имати у виду државна улагања у инфраструктуру која су прилично висока, али и приватне инвестиције у одговарајуће бизнисе. У том другом делу држава би могла да игра значајнију улогу, али за то су задужени креатори економске политике који треба да дефинишу мере – објашњава Димитријевић.
Зависност од немачког тржишта и извозне структуре
Немачка је највећи спољнотрговински партнер Србије, две трећине наше спољнотрговинске размене иде у ЕУ, а највећи део у Немачку и у Италију. Тако да, подсећа проф. Љубодраг Савић са Економског факултета у Београду, ако дође до рецесије у Немачкој, бићемо у проблему и што се тиче извоза.
Последице по дијаспору и филијале немачких компанија
Имамо и велику дијаспору у Немачкој, и ти људи тамо би могли лако да изгубе посао, па да буду приморани да се врате у Србију. Намеће се и питање шта можемо извозити тамо, не само компоненте за ауто-индустрију, по чему смо највише познати, него и остале производе. Јер, ако матица фабрика из Немачке западне у рецесију, онда се то свакако може очекивати и од њене фабричке филијале у Србији.
Може се очекивати да ће се значајно смањити или чак потпуно обуставити производња у нашој земљи – наводи проф. Савић.
Политичка стабилност као предуслов за економски раст
У овом тренутку не може се рећи да је Србија близу рецесије, иако се она „закувава” у Немачкој. Јер, према подацима из првог квартала ове године, нема говора о рецесији, али се може говорити о успоравању предвиђеног раста.
– Свакако је забележен мањи прилив страних директних инвестиција, а нешто је мањи и трговински промет у првом кварталу, а он је делимично и последица протеста у Србији, ма колико то неки не воле да чују.
Нема сумње да политичка нестабилност коју протести са собом носе доприноси смањењу обима инвестиција и мањој привредној активности. Стога, стабилизација политичких прилика у Србији могла би да буде додатни фактор који ће утицати на раст привреде – сматра Бојан Димитријевић.
