Redovno služenje vojnog roka moglo bi da počne 1. marta sledeće godine, najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok je ministar odbrane Bratislav Gašić prethodno poručio da će služenja vojnog roka početi u decembru ove ili u martu 2027. godine i da je obezbeđeno 90 posto uslova za obavezan vojni rok.
Vučić je precizirao kako je realno „da se sve obaveze koje se tiču regrutnih lista završe do septembra ili oktobra ove godine a od onda od 1. marta krenemo sa vojnim rokom“ i dodao da će vojni rok trajati 75 dana, što je, prema njegovom mišljenju, „dečija igra u odnosu na 365 dana koliko je to bilo ranije“.
Predsednik je dodao da će se posebno podsticati izgradnja kasarni u pograničnim delovima zemlje, čime će se snažiti i te lokalne samouprave, dok će država ponovnim služenjem vojnog roka biti snažnija.
Stav Ministarstva odbrane i uslovi za početak
Gašić je objasnio da početak služenja vojnog roka zavisi od međunarodnih okolnosti, tačnije od šireg „bezbednosnog i geopolitičkog konteksta“. On je rekao da su službe „pripremile sva podzakonska akta“, ali da se čeka „kada ćemo da uđemo u Narodnu Skupštinu i da branimo zakon“.
„Vojska svojim kapacitetom može da bude spremna za početak služenja vojnog roka otprilike krajem ove godine ili početkom sledeće godine, da u 100 odsto budemo spremni u svemu“, rekao je Bratislav Gašić za Blic.
Ministar odbrane je istakao da se „u ovom trenutku maltene u čitavoj Evropi vraća služenje vojnog roka“ jer su prethodne organizacije evropskih vojski pokazale kao nespremne kako bi odgovorile na sve izazove.
Bezbednosni kontekst i potreba za obukom
Kada tenzije u svetu rastu, a manje zemlje počnu da osećaju pritisak, nameće se potreba da se radi na sopstvenim vojnim kapacitetima, ali ne samo u domenu oruđa i oružja, već i valjane obuke ljudstva. Četrnaest generacija u Srbiji nije prošlo osnovnu vojnu obuku od kada je obavezno služenje vojnog roka suspendovano.
Na kraju dana, novu opremu i moderno naoružanje koje Srbija nabavlja treba neko da zna da koristi, makar dok države na bojno polje ne počnu da šalju naoružane robote.
Politički kontekst i odlaganja
Davno je prošla 2017. godina, kada je vlast u javnosti počela da pušta „probne balone“ o mogućem povratku služenja vojske, čisto kako bi videla kako će građani reagovati.
Tek septembra 2024. godine predsednik Aleksandar Vučić potpisao je saglasnost za povratak obaveznog služenja vojnog roka. Međutim, onda se dogodio prvi novembar i pogibija šesnaest ljudi pod nadstrešnicom u Novom Sadu.
Usled talasa društvenog nezadovoljstva koji su pretežno izneli mlađi ljudi, vlast je ocenila da nije dobar momenat da uputi prve pozive za armiju.
Tenzije u zemlji i danas postoje, ali su one neuporedivo manje u poređenju sa 2025. godinom. Ali nije se samo to promenilo, već i međunarodne okolnosti, koje su jednom velikom ratu (u Ukrajini) i svetskom bezbednosnom problemu dodale najmanje još jedan – onaj na Bliskom istoku.
Međunarodne i unutrašnje okolnosti
Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za NIN da je prvo u Srbiji tema vojnog roka otvorena 2017. godine, a da je Hrvatska prestigla Srbiju u pripremama, iako je kod njih pitanje vraćanja vojnog roka otvoreno kasnije.
Prema njegovim rečima, ne postoje međunarodne okolnosti od kojih zavisi početak služenja vojnog roka u Srbiji, već je to „prebacivanje lopte“ jer, prema njegovom mišljenju, postoje samo unutrašnje okolnosti. Radić smatra da je Srbija mogla da uvede služenje vojnog roka još 2017. godine.
Prema njegovoj oceni, vlast do sada to nije učinila zbog toga što se suočila sa masovnim protestima i sa realnim problemom – činjenicom da pozivaju na služenje vojnog roka mladu generaciju koja je najvećim delom učestvovala u protestima. Kada je reč o unutrašnjim preprekama, Radić smatra da je jedna od njih i to što se očekuju parlamentarni izbori.
„Jedan od najvažnijih razloga zašto je prolongirano uvođenje vojnog roka je bio praćenje stava javnog mnjenja. Oduvek je postojao neki stav ‘hajde da sačekamo, hajde da odložimo'“, smatra Radić.
On podseća na izjavu predsednika Aleksandra Vučića iz septembra 2024. godine da je sve završeno i da je dogovoreno da se počne sa služenjem vojnog roka. Međutim, dodaje Radić, dok se čekalo da se propisi koji se odnose na služenje vojnog roka proslede Narodnoj skupštini – desio se prvi novembar.
Dužina vojnog roka i dileme
On smatra da je 75 dana prekratak vojni rok, ali se nada da je zapravo plan u senci da se postepeno povećava njegovo trajanje. Prema Radićevom sudu, to je minimum obuke koji omogućava ispunjavanje forme. Međutim, naš sagovornik smatra da stvarno rešenje problema popune vojske i osposobljavanja zahteva duži vojni rok.
„Neko iskustveno vreme je, pokazalo se, šest meseci. Optimalno bi bilo devet meseci“, predočava Radić.
Termini i praktični izazovi
Od dva termina koje vlast pominje za početak služenja vojnog roka, mart je tehnički izvodljiviji, smatra Ivan Miletić, stručnjak iz oblasti odbrane i bezbednosti. On objašnjava za NIN da su za početak služenja vojnog roka u decembru najgori mogući vremenski uslovi i obuka ne može da se sprovede kao što može u martu.
„Recimo, smrzne se zemlja, ne možete da kopate rovove, ne možete da radite određene aktivnosti napolju… Ne možete da pravite poligon sa preprekama zbog leda… Realno gledano, služenje u decembru može se početi ako baš mora…
Ali ja kao neko ko je služio vojsku i ko se razume u vojni sistem, mislim da je bolje napraviti odlične pripreme tokom zimskog perioda, kada i onako ima dosta praznika“, navodi Miletić.
On takođe ukazuje da tokom zimskog perioda ima dosta praznika, što znači da bi u 75 dana trajanja vojnog roka imali i Novu godinu, Božić i Srpsku novu godinu. Miletić zato smatra da je nepotrebno žuriti u decembru.
„Bolje je da se što bolje uradi priprema objekata. Objekti su zaista u vrlo lošem stanju, jer se u njih nije investiralo, jer nije bilo potrebe za vojnim rokom. A objekti su ono što čini zadovoljnog i zdravog vojnika prvenstveno.
Druga stvar koju ljudi zaborave su kolektivni uslovi smeštaja. U toku zime imamo i sezonu gripa. Evo ja se recimo sećam, kada smo mi bili u vojsci, bila je sezona gripa. Dve nedelje smo samo bili bolesni, da budem iskren, tako da se ništa nije dešavalo“, skreće pažnju Miletić.
S tim u vezi, naš sagovornik smatra da je za početak služenja vojnog roka mart mnogo bolji period, jer su tada mnogo bolji vremenski uslovi, vojnička obuka može da se u potpunosti sprovede onako kako je to potrebno, a nema toliko ni praznika.
„I oficiri i vojska mogu da budu spremni u martu da u punom opsegu, na adekvatan način, sprovedu taj početak koji je najrizičniji, jer se dugo nije sprovodio sistem obuke, sem vrlo u malom obimu, za ove koji su na dobrovoljnom služenju vojnog roka“, zaključuje Miletić.
Ko će biti pozvan i kako će izgledati obuka?
Kako je NIN ranije pisao, u vojsku bi trebalo da budu pozvani muškarci od 18 do 30 godina, a godišnje bi obuku trebalo da završi oko 20.000 mladića. Obuka bi trebala da traje 75 dana.
Kako je ranije objasnio načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović, prvih trideset dana budući vojnici učili bi određenu vrstu gađanja, drugih trideset bilo bi rezervisano za taktičku obuku, a poslednjih petnaest dana bi se ostavilo za obuku u terenskim, to jest logorskim uslovima.
Onima koji su zaposleni a stigne im poziv za vojsku, radni odnos bi trebalo da miruje, a oni bi primali naknadu zarade u visini njihove prosečne plate u poslednjih godinu dana.
Kako to izgleda u Hrvatskoj?
Obavezno služenje vojnog roka koje traje dva meseca počelo je devetog marta u susednoj Hrvatskoj. Vojska je obavezna za muškarce od 19 do 29 godina, dok žene mogu da služe vojsku ukoliko to žele.
Oni koji osećaju takozvani „prigovor savesti“ vojsku mogu da služe u civilu. Prema pisanju medija, regruti će za vreme služenja vojske u Hrvatskoj primati mesečnu naknadu od 1.100 evra.
