Ukoliko astrolog ne pristupa astrologiji kao nauci, ili religiji, ili astro-psihologiji, on najčešće ima magijski pristup koji za onoga koji se njome bavi može biti veoma opasan. U ovom slučaju astrologija postaje „zvezdana magija“ koja maga-astrologa u početku čini ne svesnim, a kasnije svesnim slugom satane i demona.
Ona ima dva nivoa delovanja: spoljašnji ili egzoterijski, i unutrašnji ili ezoterijski. Spoljašnji se koristi uobičajenim metodama izrade i tumačenja horoskopa, s tim što astrolog priziva u pomoć „kosmičke duhove“ (duhovi zla, Ef. 6, 12). On vremenom postaje kanal „viših sila“ i prima otkrovenja i suptilnija znanja o ovoj temi koja se ne mogu naći u knjigama. Vešto operiše činjenicama iz života osoba koje mu dolaze, i stiče nadprirodne sposobnosti u tumačenju, slično telepatiji i vidovitosti. Zadobija moć za koju zna da ne potiče od njega, kao i vlast nad dušama ljudi koji mu veruju. U početku može biti nesvestan šta se sa njim dešava, ali će se vremenom gospodar kome služi sigurno otkriti i tražiti njegov svesni pristanak, a za uzvrat će dobiti nad prirodnu moć i vlast nad ljudskim dušama.
Ova vrsta astrologa, opravdanje za svoj rad nalazi u neznabožačkim vremenima starih i novih civilizacija gde su astrolozi služili pri hramovima kao sveštenici, a carevima i vladarima kao savetnici. Forma ove astrologije razvila se iz magijskih obreda pri kojima su prizivani demoni. Ona ima za osnovu učenje da zvezde i planete, sunce i mesec, predstavljaju simvole kosmičkih demonskih sila. Aspekti, kojih je 78, odgovaraju špilu od 78 tarot-karata, u kojima su oličene niže demonske sile, u pratnji glavnog arhidemona. U tom smislu astro-magijski se koriste simvoli brojeva 12, 9, 7, 4, 3 kao i elementi zemlje, vode, vatre i vazduha. Sunce izražava moć satane, a Mesec skerletnu bludnicu iz Otkrovenja Jovanovog. Postoji tzv. crni mesec – Lilit, koji astro magija tumači kao poseban satanski znak moći onoga ko ga ima na istaknutom mestu. Saturn sa svojih 23 satelita ima takođe posebno značajnu ulogu sile satanine. Postoji nedvosmislena veza ovih simvola sa jevrejskom kabalom i njenih 10 sefirota duhovnog rasta kroz niže i više svetove.
Unutrašnja, ezoterična astrologija, operiše na nivou ljudske duše pokazujći tajnu ravan planetarnih uticaja. O ovome navodimo samo osnovne informacije ne upuštajući se u dublju analizu od koje čitalac ne bi imao duhovne koristi.
Obavezna je inicijacija, posvećenje u tajnu koju vrši učitelj, predanost njegovoj volji i uključenje u demonsku jerarhiju kada za to dođe vreme. Zatim: vernost izabranom putu, širenje ideja, privlačenje što većeg broja sledbenika. I na kraju: obavezan spiritualni rad na sebi koji podrazumeva izmenu dotadašnjeg načina života, sistema vrednosti, osećanja, mišljenja, htenja.
Kroz istoriju ovih astro-magijskih veština, vidimo da su svi oni koji su stekli posebne satanske darove platili skupu cenu vernosti „ocu laži“ (Jn. 8, 44), i to teškim bolestima, nesrećama, ludilom, samoubistvom, ubistvom. (A. Krouli, A. Lili, A. Bezant, M. Regulus, p. a.). Opomena Božija još u ovom životu, ali i pouka lakomislenim sledbenicima. Onaj Koji Jeste istiniti Bog opomenuo nas je da ćemo lažne proroke poznati po plodovima njihovim (Mt. 7, 16), takođe da oni ne propovedaju u Njegovo Ime: „Ne slah tijeh proroka, a oni trčaše; ne govorih im, a oni prorokovaše“ (Jer. 23, 21).
Satana (protivnik Božiji), đavo (klevetnik), lucifer (lučonoša zla), kušač, opadač, otac laži, gospodar tame i knez ovog sveta, pali heruvim, nekad i sam vrhovni anđeo, nadahnjuje ova i slična učenja. Pobunom protiv Boga u svom bezumnom gordoumlju „vinuću se do neba, uz dignuću presto svoj iznad zvezda Božijih… biću jednak s Najvišim!“, iz gorde želje da bude ravan Bogu, ali i zavisti prema čoveku jer nije razumeo njegovo stvaranje, i veliko dostojanstvo od Boga mu dato, povukavši za sobom trećinu anđela, započeo je rat na Nebu, koji je trajao sve dok Arhangel Mihail nije zbacio satanu i crne anđele u dubine pakla, koji se otad zovu, demonima. Pobunjeni anđeli nisu stvoreni kao zli, jer Bog ne stvara zlo, nego je zlo njihova zloupotreba slobodne volje. Lišeni večne svetlosti, ljubavi i istine Božije, oni čoveku nude ono što imaju: mrak, mržnju, laž. Duh istine i duh laži bori se i boriće se sve do Strašnoga suda, kad će satana biti bačen u jezero ognjeno, a bezdan nad njim zapečaćen (Otkr. 20, 10).
Istorija roda ljudskog predstavlja poprište nepoštedne borbe sila svetlosti i sila mraka. Demoni, znajući neke tajne Božijeg Carstva, nastoje da zavedu čoveka stvarajući privid pravoga sveta. S obzirom na njihov izbor, i njihova učenja su bogohulna, gordoumna, vode u propast. Utičući na misaonu, voljnu i osećajnu sferu, upravljaju ljudskom „sudbinom“, a da čovek ne sluti da je u njihovoj vlasti. Kao varalica od iskona – đavo po (ne) veri našoj, privede čoveka sluzi svome, prorekne mu sudbinu kroz njega, učini da se rečeno ispuni, i na kraju likuje zbog naše lakomislene naivnosti i vere u njegovu nauku, odvodeći dušu u večnu propast.
Đavo odlično poznaje stanje sveta. Primer za ovo je biblijska priča o Jovu, u kojoj je rečeno da on prohodi i obilazi zemlju gledajući šta ljudi rade. Sluge đavolje fatalno privlače ljude čineći mnoga čudesa. Simon Mag (D. A. 8, 9-24) je čudesima zadivljavao narod koji je mislio da je u njemu velika sila Božija. Kad je sreo apostole za divio se božanskoj moći u njima, poverovao i krstio se, ali je dar Božiji hteo kupiti za novce (simonija) (D. A 8, 18-24). Zli duh u njemu bi pobeđen velikom silom Božijom. Sveti Kiprijan (Žitija Svetih za oktobar, Prepodobni Justin Novi Ćelijski) imao je magijsku silu kojom je menjao svojstva materije, vladao vojskom demona, vladao prirodom, zaustavljao kišu, navodio vetrove da kvare useve, proricao, leteo po vazduhu, pretvarao se u pticu da uđe u keliju sv. Justine, kako bi je zaveo. Ona silom krsta i verom u Hrista uništi njegove mađije. Videći da postoji veća sila od one kojoj on služi, i veći Bog od onog sa kojim je on sklopio savez, poverovao je u Hrista, postao je hrišćanin, a kasnije svetitelj, odrekavši se dela satanskih. Robinja sa duhom pogađačkim (D. A. 16, 18) koja je svojim gospodarima donosila mnogo novca, iako je javno po svedočila istinu da su apostoli sluge Boga Živoga koji javljaju put spasenja, istina iz nečistih usta nije ugodna Bogu, i apostol Pavle, imenom Isusa Hrista, zapreti zlom duhu, koji u taj čas izađe iz nje. I na drugim mestima Staroga Zaveta ukazuje se na nemoć svih vidova magije i čarobnjaštva pred silom Božijom. Tako u „Knjizi Izlaska“ magovi čine čudesa velika pred Faraonom, suprotstavljajući se Mojseju, ali se njihova veština pokazala nemoćnom pred prorokom koji ih je posramio istinitom silom Božijom.
U Knjizi Postanja (41.) pravedni Josif pobeđuje magove koji ne umeju da protumače san Faraonu, sa lakoćom proričući ono što se ima dogoditi; a prorok Danilo posramljuje haldejske mudrace (astrologe) i jedini ispravno tumači poruku od Boga poslatu putem sna caru (Danilo 2, 5). Nepravedni prorok Valaam, potkupljen od neznabožaca bori se na strani neprijatelja, i voljom Božijom iznenada se okreće da služi Jevrejima i njihovim ciljevima (Brojevi 22, 24).
Dakle, kada Bog hoće, svaka duša ispunjava Njegov promisao. On i kroz usta neznabožaca i lažnih proroka govori i tvori ono što je spasonosno za izabrane Njegove; kao i kroz usta nemuštih životinja; Valaamova magarica je progovorila ljudskim jezikom; zaustavlja prirodne stihije; Mojsije je sa izabranim narodom prošao morem kao po suhom, gledajući sa obe strane vodeni zid, koji njegov narod propušta, a Faraona sa vojskom egipatskom potapa; putanju sunca po molitvi Isusa Navina zaustavlja nad Gavaonom, produživši dan dok se ne osvetiše neprijateljima svojim (Isus Navin 10, 12-14); oganj učinio kao rosu, dok su tri mladića gorela u peći osuđeni od magova vavilonskih, zbog njihove vere u Jednoga Boga. U Starom i Novom Zavetu, u Žitijama Svetih, mnogo je primera koji pokazuju da čuda i proroštva sinovi svetlosti tvore silom Božijom, Duhom Svetim; a protivnici njihovi zlom demonskim uvek trpeći poraz u suprotstavljanju Bogu.
Tertulijam u spisu „O idolima“, o lažnim bogovima, kaže sledeće: „Neću reći da je smeštanje imena lažnih bogova na nebo i pripisivanje njima nekakve svemoći, odvraćanje ljudi od toga da Bogu uznose molitve, kao i na vođenje istih da veruju kako im je sudbina neizmenjivo određena zvezdama – isto što i klanjanje lažnim bogovima. Tvrdim, pak, da je u tom slučaju, astrologija slična palim angelima, koji su od Boga otpali i obmanjuju ljudski rod… ako je magija lažljiva, a astrologija podvrsta magije, to zajedno s njom podleže osudi. Od vremena pojave Evanđelja sve vrste sofista, čarobnjaka, magova, volšebnika, moraju biti kažnjeni.“
Janja Todorović, iz knjige „Vitlejemska zvezda – Pravoslavlje i astrologija“, IV izdanje – Slovensko slovo Novi Sad 2019 – Prvo izdanje manastir Ćelije Valjevo 2000.
