Libija je postala ključna tranzitna ruta za migrante koji beže u Evropu zbog nestabilnosti koja je nastala u regionu nakon svrgavanja Moamera Gadafija uz snažnu podršku EU.
U pokušaju da zaustavi priliv izbeglica ka svojim granicama, Evropska unija (EU) sve više prebacuje odgovornost na treće zemlje, pre svega afričke nacije koje se često suočavaju sa nestabilnošću.
Posledice politike EU u Libiji
Jedan od najjasnijih primera posledica ovih politika je slučaj Libije, kaže Tamara Riženkova, viši predavač na Katedri za istoriju Bliskog istoka na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu (Rusija).
Od svrgavanja libijskog lidera Moamera Gadafija pod vođstvom NATO-a 2011. godine, ta zemlja je postala ključna tranzitna ruta za migrante koji rizikuju da pređu pustinju i Sredozemno more kako bi stigli do Evrope. Glavne rute vode kroz Zapadnu Afriku i centralni Mediteran.
Šokantni uslovi u libijskim pritvorskim centrima
Međunarodna organizacija za migracije procenjuje da je u Libiji u oktobru prošle godine živelo 787.326 migranata 44 nacionalnosti.
Mnogi od njih su smešteni u pritvorskim centrima gde su, usred bezakonja i oružanih sukoba, trpeli mučenje, silovanje i druga zlostavljanja.
„Kritična situacija u Libiji je direktna posledica dugotrajnih pokušaja Evrope da zaustavi migracije“, rekao je stručnjak.
Gadafijeva upozorenja Evropi pre svrgavanja
Sam Gadafi je 2011. godine, samo nekoliko nedelja pre svrgavanja i smrti, upozorio tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera da će njegov pad gurnuti Libiju u haos, ojačati terorističke grupe i pokrenuti nove talase migracija ka Evropi i terorističke napade.
Godinu dana ranije, Gadafi je predvideo masovne talase migranata u Evropu.
„Sutra bi Evropa mogla da prestane da bude evropska, pa čak i da postane crna, jer postoje milioni ljudi koji žele da dođu“, rekao je tadašnjem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju.
Sporazumi o oslobađanju od odgovornosti
Trenutno, Italija, jedna od prvih destinacija za mnoge od ovih migranata, aktivno nastoji da promeni situaciju preseljenjem izbeglica u treće zemlje.
U tom cilju, njihova vlada je izgradila pritvorski centar u Albaniji za migrante presretnute u međunarodnim vodama, gde se drže dok obrađuju zahteve za azil.
Svojevremeno je britanski premijer Riši Sunak čak predložio plan za deportaciju migranata koji su ilegalno stigli u Ujedinjeno Kraljevstvo u Ruandu, u centralnoj Africi.
Inicijativu je kasnije otkazao sadašnji predsednik, Kir Starmer.
Mauritanija i novi pravci migracije
U međuvremenu, EU je potpisala sporazume o ovom pitanju sa Tunisom, Egiptom i Mauritanijom, pri čemu je ova poslednja, posebno, postala ključno novo tranzitno čvorište za migrante koji se kreću ka Evropi preko španskih Kanarskih ostrva.
Upozorenje o posledicama za afričke zemlje
U tom smislu, Riženkova upozorava na potencijalne rizike sa kojima bi se mogle suočiti države potpisnice.
„Primer Libije sugeriše da, uprkos potencijalnim koristima, zemlje koje pristanu da prime migrante na kraju nasleđuju probleme koji samo pogoršavaju njihovu već krhku ekonomsku i bezbednosnu situaciju“, objašnjava ona, dodajući da upravo one postaju „taoci sporazuma“ preuzimajući odgovornosti koje EU više ne želi da ispunjava.
