Između zidova Etnografskog muzeja u Beogradu, gde se čuvaju sećanja našeg naroda, trenutno se održava izložba koja je privukla veliku pažnju – „Zubuni sa Kosova i Metohije“. Ali ovo nije samo izložba narodne nošnje, ovo je priča ispričana koncem, vezom i tišinom između šavova. Svako od ovih dela tekstilne umetnosti svedočanstvo je vremena, kulture, identiteta i žene.
Simbol ženskog identiteta i porodičnog pamćenja
Zubun je tradicionalni odevni predmet koji se nosio preko druge odeće, obično kao završni, najsvečaniji sloj. Najčešće su ga izrađivale mlade devojke, uoči udaje, kao deo svoje spreme, i u njega utkale ne samo svoje umeće, već i svoje snove, lični pečat i ono što su naučile od majki i baka.
„Zubun je više od odevnog predmeta. On je porodična istorija, umetničko delo i simbol ženskog identiteta. Izrađivan je s posebnom pažnjom, naročito kada se pripremao kao deo nevestinske nošnje – tu je svaki detalj nosio značenje“, kaže Jelena Tucaković, viši kustos Etnografskog muzeja u Beogradu.
Materijal, motivi i simbolika
Materijal od kog su zubuni pravljeni je domaće belo sukno, a ukrašavani su ručno, sa izuzetnom pažnjom – vezom, aplikacijama od čoje, gajtanima, često u bojama i motivima koji imaju duboku simboliku. Geometrizovani biljni ukrasi nisu samo dekorativni, već nose i poruke o pripadnosti, poreklu, vremenu i mestu nastanka.
Različiti stilovi – svedočanstva mesta i vremena
Iz samog izgleda zubuna, objašnjava Tucaković, može se pročitati i više nego što se na prvi pogled čini.
Svaki region Kosova i Metohije imao je svoje karakteristike u bojama, oblicima, tehnici veza i kompoziciji ornamenata. Tako je zubun mogao otkriti ne samo stil, već i tačan geografski trag, kao i period u kom je nastao.
View this post on Instagram
Tradicija sa ličnim pečatom
„Devojke su vezle zubune onako kako su gledale svoje majke i bake. Unutar porodice se prenosila ne samo tehnika, već i osećaj za lepotu, za harmoniju. Ali, i pored tradicije, uvek je tu bilo i nešto lično – neki detalj koji je odražavao samu devojku“, dodaje Tucaković.
Blago muzejske zbirke
U zbirci Etnografskog muzeja čuva se oko 700 zubuna, od čega je oko 50 sa prostora Srbije, Kosova i Metohije. Za ovu izložbu odabrano je osam najvrednijih i najreprezentativnijih primeraka, koji su stari i više od jednog veka. Kako je tekstil osetljiv materijal, zubuni se inače čuvaju u strogo kontrolisanim uslovima – u mraku, na stabilnoj temperaturi, bez izloženosti svetlosti i vlazi.
„Iznošenje ovako starih i vrednih predmeta pred publiku je retkost. Upravo zato je ova izložba posebna. Ona je kratkog trajanja, ali dubokog utiska“, ističe kustoskinja.
Žene koje su živele umetnost
Možda najupečatljiviji deo priče o zubunima jeste onaj koji govori o ženama koje su ih stvarale. To nisu bile profesionalne zanatlije, već obične žene koje su, pored svakodnevnih obaveza – rada u polju, domaćinstva, brige o deci – u kratkim trenucima predaha umetale po jedan vez, po jedan ukras. Tako su nastajala prava remek-dela narodne umetnosti.
„To me najviše fascinira – što iza zubuna stoje žene koje nisu živele od umetnosti, ali su umetnost živele. Svojom rukom, bez nacrta, bez šablona, stvarale su predmete koji i danas oduzimaju dah“, dodaje Tucaković.
Izložba produžena zbog velikog interesovanja
Zbog velikog interesovanja publike, trajanje izložbe je produženo do 12. avgusta ove godine. Najviše posetioca beleži se među mlađom publikom, kao i turistima koji tokom leta dolaze u Beograd.
„Mladi su ti koji treba da nose ovo nasleđe dalje. Zato mi je posebno drago što najviše pažnje posvećuju detaljima, koji često promaknu. Tu se vidi ruka, duša i duh žene – u vezu koji nije samo ukras, već život“, zaključuje Tucaković.
