Ako ste ikada ušli u Etnografski muzej u Beogradu onda znate da je to jedno od onih mesta gde vreme na trenutak stane. Ali, postoji jedan mali kutak unutar Muzeja u kojem vreme ne samo da stoji, ono i priča.
Reč je, naravno, o prodavnici suvenira Etnografskog muzeja koji već decenijama čuva, neguje i slavi kulturnu baštinu Srbije na jedan vrlo topao, opipljiv i šarmantan način. O jednoj od prvih muzejskih suvenirnica u Srbiji, s mnogo znanja i ljubavi, govori Aleksandra Levnajić, muzejska savetnica u Etnografskom muzeju.
Jedinstvena ponuda ručno rađenih suvenira
„Ovo je jedna od retkih muzejskih suvenirnica u kojoj se nude proizvodi starih zanata načinjeni od prirodnih materijala. U njoj ćete pronaći ručno tkani tekstil, tradicionalne predmete od drveta, nakit izrađen starim tehnikama, i onaj napravljen po uzoru na srednjovekovne primerke koji se čuvaju u našim zbirkama, krpene lutke, ćilime, unikatnu keramiku i baš onakva liciderska srca kakva su nekad krasila pijace i vašare širom zemlje.
View this post on Instagram
Ti ručno izrađeni suveniri imaju svoj karakter, svoju boju i svoju malu, ali značajnu, istoriju. Oni su važni činioci kulture sećanja i moćan način komunikacije”, naglašava Levnajić govoreći za Politika Magazin.
Počeci prodavnice
Istorija same prodavnice počinje šezdesetih godina prošlog veka kada je kustos Zagorka–Zaga Marković shvatila da muzej može da živi i van izložbenih vitrina, objašnjava Levnajić. Marković je u praksu uvela nešto što je za to vreme bila potpuna novina – prodaju muzejskih suvenira.
Prvi namenski izrađen suvenir, koji se mogao kupiti samo u Etnografskom muzeju, bile su oslikane drvene pločice, inspirisane slovenačkim pčelinjacima. Te pločice su oslikavali školovani slikari i tako stvarali jedinstvena umetnička dela koja su predstavljala suvenire visoke vrednosti.
Saradnja sa zanatlijama i širenje ponude
„S vremenom, prodavnica je postala prava riznica narodne umetnosti. Sarađivalo se sa zanatlijama iz svih krajeva Jugoslavije – grnčarima, tkaljama, drvorezbarima, zlatarima, veziljama. Svaki predmet je dolazio s nekom porukom o identitetu, nekim dodirom prošlosti”, naglašava Levnajić.
Prodavnica kao kulturni salon
Ono što je posebno zanimljivo jeste da je prodavnica s vremenom postala i kulturni salon. Da, dobro ste pročitali. Mesto gde kupujete ekskluzivan poklon ili simboličan suvenir. Postala je i omiljeno odredište umetnika, dizajnera, pa i svetskih zvezda. Zamislite, tu su svraćali Žan Pol Gotje, Džeremi Ajrons, Harvi Kajtel…
I niko nije izašao praznih ruku, priča muzejska savetnica u Etnografskom muzeju i dodaje da danas, ovaj mali prostor koji deluje kao galerija, radionica i muzej u malom, funkcioniše po jasnim principima.
Brojni suveniri su proizvodi starih zanata, ručno su rađeni, sirovine su prirodne, proizvodnja je domaća i često su inspirisani muzejskim zbirkama. I ne manje važno, svaki suvenir mora imati dušu.
Raznovrsna ponuda za svačiji ukus
Ponuda je podeljena u nekoliko kategorija: proizvodi starih zanata, umetnički nakit inspirisan tradicionalnim, replike originalnih muzejskih predmeta, proizvodi koji se nalaze na Nacionalnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, kao i savremeni komercijalni suveniri industrijske izrade poput cegera, šolja, maramica za naočare, pa i kravata sa etno-motivima.
I sve je pažljivo dizajnirano tako da u sebi nosi trag tradicije, ali i korisnost savremenog predmeta.
Suvenir kao priča i spona s prošlošću
„Ova prodavnica nije samo mesto za kupovinu poklona. Ona je živa priča o tome kako jedan narod čuva svoje nasleđe. Svaki predmet ovde je veza s prošlošću, ali i način da se tradicija prenese u sadašnjost i, što je najvažnije, u budućnost.
Uz posebno dizajnirane etikete, ambalažu sa logom muzeja i objašnjenjem o poreklu proizvoda, dobijate mnogo više od običnog suvenira. Dobili ste komadić kulture spakovan u sećanje”, ističe Levnajić.
I da, ako tražite poklon koji ima smisao, dubinu, i da izgleda fenomenalno skoknite do suvenirnice Etnografskog muzeja. Ili svratite samo da prošetate, pogledate i možda se zaljubite u neku vezenu pregaču, ćilim ili minijaturni model stare kuće. Jer ovde, svaki predmet nije samo predmet već glas jednog naroda koji govori kroz niti, boje i oblike, rekla je Aleksandra Levnajić, muzejska savetnica u Etnografskom muzeju.
