Blizu vrha podvodne planine zapadno od Srednjoatlantskog grebena, nazubljeni pejzaž kula uzdiže se iz mraka. Njihovi kremasti karbonatni zidovi i stubovi izgledaju sablasno plavi u svetlu vozila na daljinsko upravljanje koje je poslato da istražuje. Njihova visina se kreće od sićušnih naslaga veličine žabokrečine do velikog monolita koji stoji 60 metara. Ovo je Izgubljeni grad.
Naučnici su ga otkrili 2000. godine, na više od 700 metara ispod površine, a hidrotermalno polje Izgubljeni grad je najdugovečnije okruženje za ventilaciju poznato u okeanu. Ništa slično nije pronađeno. Najmanje 120.000 godina, a možda i duže, plašt koji se uzdiže u ovom delu sveta reaguje sa morskom vodom i ispušta vodonik, metan i druge rastvorene gasove u okean, a u pukotinama ugljovodonik hrane nove mikrobne zajednice čak i bez prisustva kiseonika. Dimnjaci koji izbacuju gasove do 40 stepeni dom su puževa i rakova, a uprkos ekstremnoj prirodi životne sredine, čini se da vrvi od života.
Istraživači su 2024. godine najavili proučavanje stene plašta iz hidrotermalnog polja Izgubljeni grad, piše Science Alert, verujući da bi jezgro moglo da pruži ključne dokaze o tome kako se život pojavio na Zemlji pre milijardi godina u uslovima očuvanim u mineralima. Dok druga hidrotermalna polja poput ovog verovatno postoje negde drugde u svetskim okeanima, ovo je jedino koje naučnici do sada uspela da pronađu.
Ugljovodonici proizvedeni u otvorima Izgubljenog grada nisu nastali od atmosferskog ugljen-dioksida ili sunčeve svetlosti, već hemijskim reakcijama na dubokom morskom dnu.
Pošto su ugljovodonici gradivni blokovi života, to ostavlja mogućnost da je život nastao u staništu kao što je ovo. I ne samo na našoj planeti.
„Ovo je primer tipa ekosistema koji bi mogao biti aktivan na Enceladu ili Evropi odmah ove sekunde“, rekao je mikrobiolog Vilijam Brazelton dodajući da taj lokalitet možemo da posmatamo i kao „Mars u prošlosti.“
Za razliku od podvodnih vulkanskih otvora zvanih crni pušači, koji su takođe imenovani kao moguće prvo stanište, ekosistem Izgubljenog grada ne zavisi od toplote magme. Crni pušači proizvode uglavnom minerale bogate gvožđem i sumporom, dok dimnjaci Izgubljenog grada proizvode do 100 puta više vodonika i metana.
Najviši od monolita nosi ime Posejdon, po grčkom bogu mora, a proteže se više od 60 metara u visinu. U međuvremenu, severoistočno od kule nalazi se litica sa kratkim naletima aktivnosti. Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu opisuju otvore za ventilaciju ovde kao „plaču“ tečnošću da bi proizveli „skupine delikatnih, višestrukih karbonatnih izraslina koje se pružaju ka spolja poput prstiju podignutih ruku“.
Nažalost, naučnici nisu jedini koje privlači taj neobičan teren, a 2018. godine objavljeno je da je Poljska dobila prava na rudarenje dubokog mora oko Izgubljenog grada. Iako ne postoje dragoceni resursi za kopanje u samom termalnom polju, uništavanje okoline grada moglo bi imati neželjene posledice.
Naučnici upozoravaju da bi bilo kakvo pražnjenje zbog rudarstva lako moglo da uništi ovo izuzetno stanište. Neki stručnjaci stoga traže da se Izgubljeni grad uvrsti na listu svetske baštine, kako bi se zaštitilo prirodno čudo pre nego što bude prekasno.
