Gligor Sokolović je rođen oko 1870. godine u selu Nebregovu u porodici Sokola Lamevića. Proslavio se širom Južne Srbije, kada je ubio Ali-agu iz Prilepa. Ali-aga je bio turčin zulumćar, poznat po svojoj okrutnosti i nemilosrdnosti.
Od tada, njegovo ime se slavilo po selima. Iako je ostao neotkriven, znao je da će ga naposletku pronaći Turci te je odlučio da se odmetne u šumu, leta 1895. godine.
Potom četovao je i zadavao glavobolje Turcima u čitavoj oblasti, pa čak i oko Soluna, te drugovao sa grčkim ustanicima. Nije učestvovao u Ilindenskom ustanku, osećao se kao Srbin, ali to nije sprečilo Turke da mu ubiju oca i mrtvom mu odseku uši i nos, kako bi pokazali kako prolaze neprijatelji carstva.
Obrazovao je najsnažniju četu u Južnoj Srbiji
Pokušao je da osveti smrt oca, ali nije uspeo jer je Turaka bilo previše. Potom je u okršaju sa Bugarima ranjen u glavu te je prebegao u Srbiju, u Vranje. Tu je obrazovao četu od oko 50 četnika, što je bila najsnažnija četa u Južnoj Srbiji u tom trenutku.
Takođe je prišao i novoosnovanoj srpskoj četničkoj organizaciji u Beogradu i ubrzo obrazovao četu koju je u jesen 1904. odveo je u Prilepski kraj.
Učestvovao je u skoro svim velikim borbama srpskih četnika i četa VMRO-a: u maju 1905. na Oreškim livadama zajedno sa Babunskim i Trenkom Rujanovićem razbio veću komitsku četu. Iste godine sa Babunskim, sukobio se sa združenim komitskim četama vojvoda Konstantinova, Sugarova i Dačeva na Mukosu i razbio ih.
Strah i trepet za komite
Zatim je u borbi na Movnatcu sa Babunskim i Trenkom Rujanovićem napao komitsku četu Ivana Naumova Alabakova i izbacio iz stroja oko 40 komita, dok su se ostali razbežali. Borbe su se nastavile do Hurijeta, jula 1908. okončavajući se uvek u korist srpskih četnika.
Sarađivao je sa Jovanom Babunskim, a učestvovao je u skoro svim velikim borbama, bio je veoma hrabar i neustrašiv. Borio se i protiv Turaka i protiv Bugara.
Nakon Mladoturske revolucije 1908. godine, svi hrišćanski ustanici su bili amnestirani, te je iz Beograda stiglo uputstvo da se sve četničke vojvode predaju. Kosta Pećanac, Jovan Babunski, a među njima i Gligor, kao vojvode, su se simbolično predali u Skoplju. Dobili su poštovanje među Turcima zbog svoje borbe, a narod ih je dočekivao sa oduševljenjem širom Južne Srbije.
Ubijen je na prevaru
Gligor je potom otišao u Beograd, gde mu je porodica živela, ali se brzo vratio u rodno Nebregovo, 1910. godine.
Ubijen je 30. juna 1910. godine, mučki, na prevaru, blizu Prilepa. Nakon što je stao da napoji konje na jednu česmu i nastavio, dva turčina su mu pucala s leđa, ne davši mu šansu da se odbrani. Tako se završio njegov život, dve godine pre oslobođenja Južne Srbije, za koju se neumorno borio.
Na vest o ubistvu, protestovala je i zvanična Srbija preko svojih diplomata. Turci su se branili pričom da iza ubistva stoji bugarska organizacija i da su, navodno, bugari potplatili ubice (jedan od ubica je bio blizak prijatelj komitskog vojvode Petra Aceva).
Nije dočekao oslobođenje Južne Srbije
Tako se završio život srpskog vojvode dve godine pre oslobođenja Južne Srbije, dela za koje se Gligor godinama neumorno borio.
A koliko je Gligor bio poznat i cenjen u celom srbstvu, govori i to što su sve srpske novine obavestile o njegovoj smrti, a u beogradskoj „Politici“ od 1.avgusta 1910. ispod naslova na prvoj stranici „Smrt vojvode Gligora“ između ostalog je zapisano:
„Gligor je mrtav!
Mučki je ubijen Gligor, koji nije bio samo zaštita srpskih mučenika u Maćedoniji, nego merilo pravde i poštenja i za sve druge, koji su ga možda i mrzeli, ali uvek poštovali, koji se nisu bojali njegovog gneva, već jedino svoje nepravde i svojih zločina…
Mrtav je Gligor od kojeg je poštenje život dobijalo, u kojega je pravda oči upirala, a sva sirotinja, bez izuzetka vere i narodnosti, gledala zaštitnika svog… Nema više Gligora koji je kao starozavetni mudrac i neumitni sudija, pripitan za mišljenje i sud, čak i od neprijateljskih vođa, kada je u njihovim međusobnim razmiricama do krvi dolazilo…
Gligor je bio mač pravde divljima i obesnima, vera poniženim i uvređenim, nada porobljenim i potlačenim, ljubav svih onih koji su bili žudni bratske ljubavi, iskrene sapatnje, bratske sloge i svakog napretka…
Na njegovom spomeniku piše:“Ovde počiva branič srpske raje veliki vojvoda Gligor Sokolović“. Sve srpske novine su prenele vest o njegovom ubistvu, a u beogradskoj „Politici“ to je bila naslovna strana.
