„Sledeći veliki trenutak je trenutak u kome će svet osetiti nešto drugačije u robotici. Pretpostavljam da ćemo u toku godine imati robote koji mogu obavljati mnoge zadatke i to bez mnogo obuke. Smatralo se da je podučavanje AI naprednih zadataka rasuđivanja kod odraslih lakše nego što je naučiti robota da bude perceptivan i koordinisan kao dete od godinu dana. Mislim da je to pogrešno. Pripremite se za robote koji će brže od ljudi moći da urade ono ono što mi možemo. Mislim da robotima možemo dati svest koja je slična našoj“, kaže u intervju za NIN Greg Gejdž, američki neuronaučnik i TED govornik.
Kad vas pitaju ko ste vi, ko je Greg Gejdž, neuronaučnik, šta kažete?
Ja sam skup svih mojih bivših ja. Studirao sam elektrotehniku. Radio u industriji, a zatim odlučio da se školujem, da postanem neuronaučnik. Ali usput, shvatio sam da se moje veštine inženjera mogu iskoristiti za dramatično smanjenje barijere ulaska u neuronauku. Umesto da pravimo skupe opreme za desetak naučnika, mogli bismo da napravimo hiljade kompleta za decu. Dakle, sada sam preduzetnik i pronalazač. Ali i dalje koristim svoje inženjerske i neuronaučne veštine svaki dan. Za decu je važno da shvate da za vas ne postoji savršena karijera. Promenićete ne samo posao, već i karijeru tokom svog života. Zato ne brinite toliko o tome kako počinje vaša karijera. Važnije je da radite nešto što vam je zanimljivo i da osećate da možete da doprinesete na značajan način. Nema lažnih startova. Sve to postaje ti.
U Beograd dolazite povodom promocije srpskog izdanja knjige „Kako funkcioniše vaš mozak – neuronaučni eksperimenti za sve“. Šta će biti vaša glavna poruka?
Živimo u veoma naprednim vremenima. Savremena medicina je udvostručila naš životni vek od početka 19. veka. Ali jedna stvar se nije promenila. To je tretman za mnoge neurološke bolesti. Neurolozi imaju malo alata, čak i lečenje mnogih problema sa mozgom. I sada nije potrebno više doktora, već više istraživača neuronauka. Naša knjiga je poziv na akciju srpskim nastavnicima da se bave neuronaukom u učionici. Deca vole mozak. Trebalo bi da pokušamo da ih naučimo kako to funkcioniše i da vidimo da li su možda zainteresovani za karijeru neuronaučnika.
Živimo u ekspanziji AI modela. Da li koristite neke od njih, koliko su AI modeli bliski neuronauci?
Koristim veštačku inteligenciju u velikoj meri u svom istraživanju i svakodnevnom životu. U smislu AI i neuronauke. AI je izgrađen od našeg primitivnog razumevanja kako mozak funkcioniše. Imamo slojeve neurona, koji su usmereni međusobno. Ali ono što nedostaje su aspekti učenja. AI modeli mogu da uče, ali to se radi u režimu obuke. Ne mogu da nauče kada se koriste. To je velika razlika i možda će biti potrebno neko vreme da se to shvati.
Čini se da smo sve bliži nekom kompjuterskom modelu mozga. Jesmo li?
Priznaću da sam pogrešio u vezi sa veštačkom inteligencijom. U početku sam mislio da moramo da shvatimo kako mozak funkcioniše pre nego što možemo da napravimo inteligentne mašine. Ali onda sam počeo da razmišljam o pticama. Ptice su izuzetno inteligentne. Ali njihov mozak je potpuno drugačiji od našeg. Oni uopšte nemaju kontekst. Tada sam shvatio da potpuno drugačija arhitektura može dovesti do inteligencije. A ovi moderni AI modeli su izuzetno inteligentni. I ne mora da radi kao naš mozak. Pokušali smo prvi da poletimo tako što smo napravili mehanička zamahnuta krila. Ali čim smo otkrili podizanje na fiksnim krilima, poleteli smo (bukvalno). Nema smisla da se vraćamo na to da let više liči na ptice. Problem smo rešili na drugačiji, efikasniji način. Isto je i za AI.
I kako to da je mozak bubašvabe isti kao i ljudski mozak? To ste više puta izjavili.
Pominjem da su neuroni bubašvaba isti kao i naši. To je prilično tačno. Naši su malo veći. Ali ukupna funkcija je skoro identična. Razlika je u tome što mi imamo 80B neurona, a bubašvabe samo 1M. Ali kada pokušavamo da razumemo kako se neuroni ponašaju. Neuron bubašvaba je zaista dobra zamena za ljudske neurone. I možemo naučiti mnogo o tome kako naš mozak funkcioniše gledajući bubašvabe.
I šta sada lideri treba da rade?
Verujem u nauku otvorenog koda, ali i u regulisanje potencijalno opasnih alata. EU je vodeća u svetu u pogledu držanja odgovornosti kompanija za veštačku inteligenciju. Voleo bih da drugi slede njihov primer. Potrebna je informisana javnost koja može naterati svoje lidere da ozbiljnije shvate ovo pitanje.
Srpski studenti razvijaju projekat zajedno sa vama. Kakav je značaj neuronauke u Mejkers lab školama koje otvara Grupa za obrazovanje širom Srbije?
Smisao mejkerspace i škola nije samo stvaranje stvari svojim rukama, filozofija proizvođača se odnosi na deljenje rezultata i procesa sa drugima. To je ono čime se naučnici bave. Razvijamo nove eksperimente, a zatim ih delimo sa drugima u obliku naučne publikacije. Naš cilj je da učenici vide da je nauka otvorena zajednica koja deli. Razvili smo knjigu za učenike i nastavnike ne samo da uče, već da pokaže drugima kako mozak funkcioniše.
